Putin se priprema za opsadno stanje: "Oni će se vraćati u hiljadama, mrtvi se već broje u stotinama!"

Ruski predsednik Vladimir Putin je regrutuvao više od 180.000 kriminalaca za borbu protiv Ukrajine, a oni se sada vraćaju kući. Više anonimnih izvora unutar Kremlja otkrilo je da se ruski vođa priprema za povratak svoje vojske osuđenika regrutovanih u zatvorima i izolovanim kaznenim kolonijama, za koji strahuje da bi mogao biti vrlo neugodan.

Regrutovanje osuđenika je počelo sredinom 2022. godine, a ubicama, silovateljima i drugim okorelim kriminalcima u početku je ponuđeno pomilovanje nakon šest meseci službe na frontu u Ukrajini, podseća ABC.

Preporučujemo

Međutim, do 2023. ministarstvo odbrane promenilo je pravila kako bi zatvorenici nastavili da ratuju sve dok rat ne završi. Sada izvori za Reuters kažu da ruski vladar veruje da bi povratak vojske u jednom mahu sa sobom nosio rizik od ozbiljne destabilizacije ruskog društva. To je nešto čime želi da se pažljivo upravlja, navode izvori.

Zločini koje su počinili uslovno pušteni vojnici-osuđenici već su u Rusiji ostavili teške posledice, navodi kremljolog Mark Galeoti, autor više stručnih knjiga o Rusiji i Vladimiru Putinu.

U izveštaju o problemima Moskve s demobilizacijom, Galeoti navodi da se Rusija mora pripremiti za "povratak u društvo često vrlo oštećenih i opasnih pojedinaca".

Vojnici povratnici već ubili stotine

Jedna od takvih priča ona je o izvesnom Azamatu Iskalijevu, kojem šestomesečni boravak na frontu nije umanjio žudnju za nasilnom osvetom nad ženama. Taj 37-godišnjak je osuđen na devet godina zatvora nakon što je ubio svoju suprugu nožem u automobilu 2021. jer je htela razvod.

Nakon što je odslužio manje od trećine kazne, Rusija ga je oslobodila i pomilovala u zamenu za službu u Ukrajini. Ali ubrzo nakon što je pušten, u oktobru 2024. nožem je u radionici u kojoj je radila izbo bivšu devojku više od 60 puta nakon što ga je odbila. Za taj zločin osuđen je na više od 19 godina zatvora, prema sudskim spisima u gradu Saratovu.

Ovaj slučaj je samo jedan šokantan primer društvenih problema koji bi mogli zateći Rusiju kad se hiljade zatvorenika koji su postali vojnici krene da se vraća kući nakon konačnog završetka rata.

Nezavisni ruski medij Verstka objavio je da je do oktobra 2024. gotovo 500 civila postalo žrtva vojnika koji su se vratili iz borbi u Ukrajini. U izveštaju, koji se poziva na podatke iz ruskih sudskih spisa, navodi se da su najmanje 242 osobe ubijene, a još 227 je teško povređeno.

Bivši osuđenici počinjali su te zločine češće od drugog vojnog osoblja, a žene su bile nerazmerna meta tog nasilja, navodi Verstka, koja je u Rusiji proglašena stranom agenturom i čiji izdavač ima sedište u Pragu.

Putin regrutovao sve žive Foto: Društvene mreže

Rusija je do novembra 2024. regrutovala između 140.000 i 180.000 zatvorenika za borbu u ratu protiv Ukrajine, objavila je u januaru ukrajinska Spoljna obaveštajna služba (SZRU). Podaci o regrutima zatvorenicima od tada nisu dostupni. Vladimir Putin rekao je da se gotovo 700.000 vojnika još uvek bori u Ukrajini.

Moskva je prvo regrutovala zatvorenike putem plaćeničke vojske pokojnog Jevgenija Prigožina, grupe Vagner, koji je i lično regrutovao osuđenike po zatvorima, a zatim je taj posao obavljan direktno pod ruskim ministarstvom odbrane.

Početni predlog dogovora bio je jednostavan - preživiš šest meseci borbi na frontu i dobiješ pomilovanje. Nakon odluke o promeni ovog obrasca, Rusija je donela pravilo da se osuđenici mogu uslovno pustiti na slobodu, što znači da ako ponovno počine prekršaj, moraju odslužiti ranije izrečenu kaznu.

Vojnici-osuđenici puštani su iz borbe zbog teških povreda, iskazane hrabrosti ili, ponekad, podmićivanja, kaže Galeoti. Međutim, osuđenici koji se još bore na u Ukrajini vratiće se u društvo ako i kada rat završi.

Putin svestan problema

Jedan od izvora bliskih Kremlju kaže da vlada strahuje od efekta koji bi masovni povratak veterana mogao imati na strogo kontrolisani politički sistem, piše Jutarnji. Jedan od upućenih sagovornika rekao je da, na Putinov zahtev, Kremlj već radi na upravljanju potencijalnim problemima nizom politika, programa i raznih imenovanja.

Filip Slaveski, viši predavač ruske/sovjetske istorije na Državnom univerzitetu Australije, fokusiran je u svojim razmatranjima na masovne sukobe i njihove posledice. Smatra da povratak osuđenika u društvo iz rata "može biti problem" za Rusiju, ali smatra da je to verovatno manja briga za Putina.

"Ne mislim da je to glavna briga za rusku vladu i ne mislim da su zbog toga posebno zabrinuti", rekao je Slaveski.

Ruski predsednik visoko rangira svoju vojsku i vojnike. U februaru 2024. rekao je da su "oni koji služe Rusiji, vredni radnici i vojnici, pouzdani ljudi koji su dokazali svoju odanost Rusiji delima" dodajući da su njegovi vojnici deo "istinske elite".

Takođe, lično se angažovao oko elitnog programa obuke za civilnu službu pod nazivom "Vreme heroja", kako bi ih pripremio za civilno vodstvo. Na sastanku u Kremlju u junu, Putin je objasnio razloge koji stoje iza ovog plana, a koje je opisao kao svoje "duboko uverenje".

"Ljudi koji su doneli svesnu odluku da služe Domovini i time postignu lični uspeh, trebalo bi postupno da zauzmu određene pozicije", rekao je.

Podsetimo, ruski čelnik izjavio je da iduću generaciju političkog vodstva zemlje moraju činiti veterani rata u Ukrajini. "Takve ljude treba promovisati na vodeće pozicije. Oni će biti naši naslednici. To je nešto o čemu moramo razmisliti. I hvala vam što ste predložili takve ljude", dodao je.

Filip Slaveski kaže da "duboki društveni problemi već postoje" u Rusiji te da bi povratak vojnika mogao doprineti tome.

"Nije da je izloženost vojnoj stvarnosti ili traumama preduslov za izazivanje značajnih društvenih sukoba po njihovom povratku", pojasnio je. Postoji i istorija vezana uz taj problem. Kraj avganistanskog rata 1989. poklopio se s raspadom Sovjetskog Saveza, a povratak vojnika koji su patili od trauma i posleratnih problema stvorio je krizu moći i sigurnosti.

Ipak, Slaveski ističe da su politički sistem i sprovođenje zakona danas u Rusiji snažniji, što znači da je zemlja bolje prilagođena rešavanju povratka pogođenih vojnika.

Takođe napominje da su obe strane u ratu sprovodile regrutovanje osuđenika.

"Ne mislim da je ovo samo specifično ruski problem. Regrutovanje zatvorenika za vojnu službu raširena je stvar i prihvatili su je i Ukrajinci s određenim pružaocima usluga u to vreme", rekao je Slaveski.

Treba napomenuti da su u Ukrajini regrutovani osuđenici koji su služili manje kazne izrečene za lakše zločine, za razliku od ruskog principa ‘jednako za sve‘. Slaveskog po pitanju povratka vojnika i kraja rata i u Rusiji i u Ukrajini brinu dugoročni učinci koje će to imati na društvo.

"Kakve su dugoročne implikacije za ljude, ne samo vojnike, nego i civile koji su izloženi bombardovanjima i sličnim traumama... Kakav uticaj sve to ima na osnovnu društvenu interakciju?", zapitao se u zaključku Slaveski, kako prenosi ABC Australia.

(Telegraf.rs)