• 0

Očajne porodice traže nestale u "logoru za istrebljenje": "Samo želim kost svog sina"

, Telegraf

Ne zna se sudbina 95.000 ljudi

La Bartolina

Foto: Profimedia/AFP/ALFREDO ESTRELLA

Majka je očajno molila vojnika da joj pruži šansu da pronađe ostatke svog sina, jednog od više od 95.000 ljudi čiji nestanci proganjaju nasiljem zahvaćeni Meksiko.

- Samo želim kost da je stavim da počiva pored mog supruga - rekla je ona.

Žena, čiji je sin nestao pre godinu dana, molila je da joj se dozvoli ulazak u nekadašnje polje kukuruza u severoistočnoj državi Tamaulipas, gde je od 2017. godine pronađeno pola tone ljudskih ostataka.

- Odgovorite mi! Da li imate dece? - upitala je majka, u 50-im godinama, ali nije dobila nikakav odgovor od vojnika.

Mesto La Bartolina nalazi se nekoliko kilometara od Matamorosa, grada na granici sa SAD, poznatom po nasilju povezanim sa trgovinom drogom i drugim organizovanim kriminalom.

Nacionalna komisija za potragu, zvanično telo koje koordinira lov na nestale u Meksiku, smatra ga "logorom za istrebljenje".

Pristup lokaciji zabranjen je čak i za porodicu žrtava, koje su vlasti često optuživale za neefikasnost, zbog čega su sami sprovodili potrage.

Majka, koja nije želela da bude imenovana zbog straha za svoju bezbednost, nema dokaz da su ostaci njenog sina u La Bartolini. Međutim, odlučila je da ode nakon što je čula da su druge porodice posetile mesto.

Kriminal, korupcija

Više od 11.800 ljudi vodi se kao nestalo u Tamaulipasu, koji se nalazi na koridoru za krijumčarenje droge. Zajedno sa zapadnom državom Halisko, ima najveći broj nestanaka u Meksiku.

Širom zemlje, 95.121 osoba je nestala, prema zvaničnim podacima objavljenim prošle nedelje tokom posete Komiteta UN za prisilne nestanke.

Tokom 10 dana boravka tima UN u Meksiku, 100 ljudi je nestalo, rekao je komitet. On je osudio ono što je nazvao neefikasnošću vlasti, arbitrarnim odlukama sudova i opštom kulturom "nekažnjivosti".

Ljudi su počeli da nestaju tokom, kako ga nazivaju meksičke vlasti, prljavog rata protiv revolucionarnih pokreta 1960-ih i 1980-ih.

Međutim, nakon što je tadašnji predsednik Felipe Kalderon pokrenuo vojnu ofanzivu protiv narko-kartela 2006, broj nestalih ali i ubijenih, počeo je da raste, prenosi Rfi.fr.

Otada je zemlja od 126 miliona stanovnika zabeležila 300.000 ubistava, uključujući više od 36.000 samo 2020. godine - u proseku oko 100 ljudi dnevno.

- Organizovani kriminal ostaje jedan od glavnih uzroka nestanaka - rekla je Laura Atuesta, ekspert Centra za istraživanje i nastavu u ekonomiji.

U Meksiku se bezbroj bandi bore za kontrolu unosnih ruta za krijumčarenje droge, migranata i ukradenog goriva.

Nestanci su takođe rezultat "korupcije policijskih snaga povezanih sa organizovanim kriminalom", rekao je sredinom novembra Alehandro Encinas, zamenik ministra zadužen za ljudska prava.

Nestali su uglavnom mladi ljudi, od 15 do 30 godina, koji su zarobljeni u siromaštvu, koje pogađa oko 44 posto populacije, i ne mogu da nađu posao.

Drugi su uhvaćeni u začaranom krugu regrutovanja bandi ili su jednostavno bili na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.

U nekim oblastima, mlade devojke postaju žrtve trgovine ljudima - tema filma meksičko-salvadorske rediteljke Tatjane Huezo "Noche de Fuego" (Molitve za ukradene) koji je dobio posebno priznanje u takmičenju na Kanskom filmskom festivalu ove godine.

"Ne preduzimaju ništa"

U La Bartolini, Marija Isela Valdez, koja predvodi grupu rođaka nestalih osoba, osudila je snage bezbednosti koje su majkama blokirale ulazak na lokaciju.

- Zašto ovde nisu bile Nacionalna garda, vojska i mornarica kada su ljudi odvođeni, mučeni, masakrirani, spaljeni i zakopani? - pitala je Valdez (58).

Zajedno sa ćerkom Deliom Kviro (38) tragala je za sinom Robertom, koji je otet u obližnjem gradu Rejnosa 2014. godine.

U junu 2019. godine Valdez je klečala ispred meksičkog predsednika Andresa Manuela Lopeza Obradora i molila ga za pomoć.

A njena ćerka je javno zatražila od Zalivskog kartela, dominantne kriminalne grupe u toj oblasti, primirje u julu kako bi mogla da uđe u Bartolinu i pronađe posmrtne ostatke svog brata.

One su protestovale u kancelariji tužioca pre nego što im je dozvoljeno da posete La Bartolinu.

Tog dana, majci i ćerki je bilo dozvoljeno da čekaju pod šatorom dok forenzičari rade svoj posao.

Čekanje je bilo dugo i iscrpljujuće na temperaturama do 40 stepeni Celzijusa u regionu gde zmije gmižu.

Stručnjaci su bili primorani da prekinu posao na dan nakon što su izbili oružani sukobi između naoružanih ljudi i policije u Matamorosu.

"Skreću pogled"

- Porodice nestalih nastavljaju da se suočavaju sa sistemom koji im ne daje odgovore - izjavila je za AFP šefica Nacionalne komisije za pretragu Karla Kintana.

U Meksiku 98 odsto zločina ostaje nekažnjeno, a hiljade neidentifikovanih tela ostaju u mrtvačnicama jer je pravosudni sistem preopterećen, rekla je ona.

- U zemlji nedostaju forenzički patolozi, a tužioci odugovlače kada je reč o istrazi nestanaka - rekla je Kintana.

Ona je u septembru rekla da je drugi "logor za istrebljenje" pronađen u blizini Nueva Laredo, drugom pograničnom gradu u Tamaulipasu.

- Ne razumemo kako sa stotinama hiljada ubistava... sa hiljadama tajnih grobnica i skoro potpuno nekažnjeno, meksičko društvo radije skreće pogled - rekla je nedavno za meksičko izdanje španskog lista El Pais.

Reakcija kada ljudi nestanu često je ravnodušna u društvu koje je naviklo na silno nasilje.

Video: Dilera droge gledaju kao u Boga, narod ga proglasio svecem i svi mu se klanjaju

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima