Jedni vode psihološki rat, drugi strahuju od invazije: Ko su ključni igrači sukoba Rusije i Ukrajine?

Svetski lideri započeli su prošle nedelje razgovore sa Moskvom i Kijevom, kako bi pokušali da zaustave moguću invaziju Rusije na Ukrajinu, ali se tenzije između dve države još uvek ne smiruju. 

Vlasti u Velikoj Britaniji tvrde da su pregovori dostigli kritičnu tačku i da još uvek ima vremena da Putin odstupi. Sličnog stava su i američki zvaničnici koji tvrde da bi sukob mogao da počne svakog trenutka jer se 100.000 vojnika nalazi u blizini granice sa Ukrajinom i na vojnoj vežbi u Belorusiji.

Rusija, međutim, i dalje poriče da planira da započne rat, ali su sa druge strane pokazali malo znakova da žele da odustanu od svojih zahteva, a svakako najveći od njih je da Ukrajina ne postane članica NATO-a.

Svaka strana ove vrlo zamršene igre ima svoje ključne igrače koji su se istakli u ovim pregovorima.

Vladimir Putin

Bivši agent KGB-a Vladimir Putin više od 20 godina vodi Rusiju. On je tokom protekle dve decenije na svaki način pokušao da potvrdi dominaciju Rusije na istoku, a tokom 2014. godine bio je glavni zagovarač aneksije Krima.

Ruske trupe počele su još krajem prošle godine da se gomilaju u blizini granice sa Ukrajinom. Kremlj je kasnije zatražio od Ukrajine da nikada ne postane članica Alijanse i da NATO obustavi sve vojne aktivnosti u istočnoj Evropi.

Putin je više puta negirao da planira invaziju na Ukrajinu, ali nijednog trenutka nije pokazao spremnost da pregovara oko svojih zahteva od kojih ne odstupa.

Sergej Lavrov

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov bio je ključni pregovarač od samog početka, posebno nakon njegovog sastanka sa američkim kolegom Entonijem Blinkenom i ostalim zapadnim zvaničnicima.

On se na toj funkciji nalazi još od 2014. godine, nakon aneksije Krima.

Uoči invazije rekao je tadašnjem državnom sekretaru Džonu Keriju da Rusija nema nameru niti interes da pređe ukrajinsku granicu.

On je prošlog meseca rekao Blinkenu da su šanse za napredak pregovora male i ismevao je britansku ministarku Liz Trus koja je posetila Rusiju. Nju je nazvao nespremnom, a njihov razgovor je uporedio sa igrom gluvih telefona, piše Sky News.

Sergej Šojgu

Ministar odbrane takođe ima čin generala ruske vojske i mnogi ga vide kao Putinovog naslednika, posebno jer su njih dvojica jako bliski prijatelji.

Na funkciji ministra je već deset godina i upravo on je nadgledao aneksiju Krima 2014. godine. Ukrajina ga je kasnije optužila da je on organizovao pobunjenike koji su zauzeli Donbas.

Tokom proteklih meseci on je razgovarao sa nekoliko zapadnih zvaničnika, a posebno je ostao upamćen kada je odnos Rusije i Velike Britanije opisao kao "blizu nule".

Na ruskoj granici u blizini Ukrajine je stacionirano oko 130.000 vojnika, a veliki broj ratnih brodova nalazi se u Crnom moru.

Vladimir Zelenski

Bivši glumac i komičar i politički autsajder Vladimir Zelenski ubedljivo je pobedio na izborima u Ukrajini 2019. godine.

On je na sve načine pokušao da udalji Ukrajinu od Rusije, uprkos Putinovim nastojanjima da ponovo uspostavi uticaj na svog bivšeg sovjetskog suseda. Međutim, on se čvrsto okrenuo ka članstvu NATO i EU.

Kao odgovor na gomilanje ruskih trupa u blizini granice još krajem 2021. godine, on je pozvao lidere NATO-a da ubrzaju članstvo Ukrajine u alijansu, a više puta je tvrdio i da Rusija planira državni udar u njegovoj zemlji.

Zelenski ima podršku zapada, uključujući i SAD, koje su više puta govorile da će pomoći Ukrajini ukoliko Rusija odluči da ih napadne.

Dmitro Kuleba

Ukrajinski ministar spoljnih poslova i član Saveta za nacionalnu bezbednost Dmitro Kuleba, jedan je od najmlađih visokih zvaničnika u zemlji.

On je više puta u javnosti, za razliku od Zelenskog, isticao da je pretnja Ukrajini preuveličana, optužujući SAD da preuveličavaju opasnost.

On je tokom razgovora koje je vodio ovog meseca da je rusko prisustvo u blizini granice sa Ukrajinom nedovoljno da oni započnu vojnu operaciju velikih razmera.

Iako ni na vidiku nema znakova bilo kakvih ustupaka sa ruske strane, Kuleba je insistirao da će prisustvo zapada u pregovorima, poremetiti planove Kremlja.

Aleksandar Lukašenko

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko čvrst je saveznik Vladimira Putina, a koliko je njihovo savezništvo jako pokazuje i podatak da su formirali zajedničku uniju kako bi podržali ekonomsku i vojnu integraciju.

U toku su vojne vežbe Rusije i Ukrajine u kojima učestvuje oko 30.000 vojnika, a one se održavaju u blizini granice sa Ukrajinom.

Ova vežba pojačala je strah da bi Rusija, ukoliko se odluči na napad, mogla da krene iz Belorusije, jer bi vojnici zbog geografskog položaja vrlo brzo stigli do Kijeva.

Ukrajina je ove vežbe opisala kao psihološki pritisak, međutim i Putin i Lukašenko sve vreme poriču da će doći do invazije.

- Siguran sam da rata neće biti - rekao je Lukašenko ranije ovog meseca.

Sjedinjene Američke Države

Sa porastom krize i sankcija sa obe strane, odnosi između Rusije i SAD mnogi opisuju kao najgore još od Hladnog rata.

Nakon što su se prošle godine ruske trupe pojavile u blizini granice sa Ukrajinom, predsednik Džo Bajden je izjavio da podržava Ukrajinu, a Kremlju je zapretio snažnim ekonomskim sankcijama.

U januaru su Bajdena kritikovali zbog izjave da bi "manji upad Rusije rezultirao manjim odgovorom zapadnih saveznika", a onda je Bela kuća morala da objašnjava njegove navoide.

Od tada je SAD tokom pregovora predstavljao Entoni Blinken koji je putovao u Ukrajinu i Švajcarsku pokušavajući da smiri napetu situaciju.

Prošlog meseca je rekao da će na svaki oblik ruske agresije protiv Ukrajine uslediti oštar i jedinstven odgovor.

Evropa

Evropski lideri zajedno sa SAD-om pokušavaju da razgovorom sa ukrajinskim i ruskim kolegama reše sukob.

Francuski predsednik Emanuel Makron pokušao je da iskoristi Sporazum iz Minska koji je posredovao između Ukrajine i separatista koje podržava Rusija tokom 2014. i 2015. godine zajedno sa Nemačkom.

Normandijski format u okviru ovog Sporazuma omogućava da sve četirti strane sede zajedno za pregovaračkim stolom.

Makron je poslednjih nedelja direktno razgovarao i sa Putinom i Zelenskim, međutim više puta su ga kritikovali zbog intervencija.

Novi nemački kancelar Olaf Šolc takođe je juče posetio Kijev. Danas ga očekuje i poseta Moskvi.

Položaj nemačkog kancelara otežava Severni tok 2 između Nemačke i Rusije. Iako su zapadni saveznici pozvani Nemačku da blokira ovaj sporazum, još uvek ništa nije preduzeto povodom toga.

NATO

NATO čini 30 država članica širom Evrope i SAD. Rusija i Ukrajina nisu članice, međutim Kijev odlučno ide ka tome da postane.

Putinova glavna briga je dominacija NATO-a u istočnoj Evropi u kojoj on na sve načine ponovo pokušava da učvrsti dominaciju Rusije.

Njegov zahtev je vrlo jasan od početka, a to je da ne želi da Ukrajina postane članica ove organizacije.

Jens Stoltenberg, generalni sekretar alijanse rekao je da je čvrsta, nezavisna i suverena Ukrajina ključna za evropsku bezbednost i da podržava ostale članice u njihovim pregovorima sa Rusijom.

Iako za cilj imaju mirno rešenje sukoba, NATO trupe bi mogle da budu iskorišćene kao podrška Ukrajini u slučaju invazije Rusije.

(Telegraf.rs)