• 1

Kakve su šanse da se rusko-ukrajinski sukob okonča diplomatskim putem?

, Telegraf

Zapadni lideri su podeljeni oko naoružavanja Ukrajine, naftnih embarga i toga da li će Kijev morati da prihvati gubitak teritorije

  • 1
Ukrajina Rusija rat pregovori diplomatija

Foto-ilustracija: Shutterstock

Sve žešći diplomatski spor zbog nespremnosti Nemačke da isporuči teško naoružanje Ukrajini preti da se prelije u širi spor između saveznika oko toga da li su spremni da prihvate mirovno rešenje koje ostavlja Vladimiru Putinu mogućnost da tvrdi da je Rusija pobedila u ukrajinskom sukobu.

Jedan zapadni zvaničnik je rekao da su zapadni lideri podeljeni između onih koji misle da mogu da sarađuju sa Rusijom Vladimira Putina kada se sukob završi, i onih koji misle da ne mogu. Saveznici su se sukobili međusobno oko naoružavanja Ukrajine, izvodljivosti da se sprovede embargo na uvoz ruske nafte i da li će Kijev, kao cenu mira, morati da prihvati dalji gubitak teritorije.

Neposredna tačka sukoba između Ukrajine i nekih njenih saveznika je snabdevanje oružjem, jer kako se čini, Nemačka otežava uspostavljanje lanca snabdevanja oružjem do svojih komšija Poljske i Češke, zbog čega Ukrajina, kako se čuje iz Kijeva, trpi ozbiljne gubitke usled odsustva dalekometnog naoružanja, prenosi Guardian

- Veoma nam je potrebno oružje koje će omogućiti da pogodimo neprijatelja sa velike udaljenosti - zavapio je glavnokomandujući ukrajinskih oružanih snaga Valerij Zalužnji kada je rekao da ne može više da se odlaže isporuka oružja.

Pozivajući se na svoje izvore u NATO, nacionalna novinska agencija Deutsche Presse Agentur javila je da su članice Alijanse neformalno pristale da ne isporučuju određeno oružje Ukrajini, strahujući da bi Rusija mogla da vidi isporuku tenkova i borbenih aviona kao da Zapad ulazi u rat i da uzvrati mere. Šta ova odluka znači u praksi je sporno.

Postojali su i izveštaji iz američkih izvora da je Izrael odbio zahtev SAD da dozvoli Nemačkoj da pošalje protivtenkovske rakete Spajk Ukrajini. Rakete Spajk se proizvode u Nemačkoj sa izraelskom tehnologijom po izraelskoj licenci. Od početka sukoba, Izrael je zauzeo neutralan stav i odbio da isporuči oružje Ukrajini.

Sporovi nastaju jer su se pojedini uticajni američki  "glasovi", poput diplomate veterana Henrija Kisindžera do autora u Njujork tajmsu, oglasili i pozvali Ukrajinu da shvati da će možda morati da izgubi teritoriju od Putina.

Henry Kissinger, Henri Kisindžer

Henri Kisindžer / Foto: Profimedia/CHIP SOMODEVILLA/Getty images

Britanska ministarka spoljnih poslova Liz Trus, sa druge strane, upozorila je Zapad da je neophodno da se Ukrajina hitno snabde sa oružjem i da ne sme da bude popuštanja pred Putinom.

- Privatne sankcije Rusiji ne mogu da budu ukinute dok Putin u potpunosti ne napusti Ukrajinu, a njegova vojska nepovratno ne oslabi. Ona ima jake saveznike u istočnoj Evropi i na Baltiku, ali ne u Parizu ili Berlinu. Svako nazadovanje dovelo bi do dužeg i bolnijeg sukoba - rekla je Trus koja je među prvima rekla da Ukrajina ne može da izgubi teritoriju u ratu, već da mora da povrati teritoriju izgubljenu 2014. godine.

I ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba kritikovao je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu sporu isporuka oružja.

- Mi ovo radimo sa strateškim strpljenjem. Ne razumem zašto je ovo tako teško? - pitao se.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski smatra da nemačka suzdržanost proizilazi iz želje da obnovi odnose sa Putinom kada se rat završi.

- Šta god da uradi ruska država, postoji neko ko kaže "hajde da uzmemo u obzir njihove interese - istakao je Zelenski.

I Poljska je žestoko kritikovala sporost Nemačke, a unutar same Nemačke, kancelar Olaf Šolc bio je na udaru jer, smatra se, ne želi da bilo koja strana izađe kao pobednik iz rata. Što on - poriče.

- Ne sme na kraju rata svet da vidi Nemačku kao "kočničara" i gubitnika samo zato što smo mi nesposobni da se organizujemo i komuniciramo  - kritikovala je Mari-Agnes Štrak-Cimerman, predsednica Odbora za odbranu Bundestaga i članica stranke Slobodnih demokrata.

Na početku sukoba Nemačka je predložila da se Ukrajina brzo snabde teškim naoružanjem u "sistemu prstenova" - pri čemu bi istočnoevropske zemlje, kao što su Poljska i Češka Republika, obezbedile Ukrajini tenkove iz sovjetskog doba, s tim da bi oni bili dopunjeni modernim nemačkim tenkovima Leopard. Danas je teško raščivijati da li je neuspeh da se to postigne usled birokratske inertnosti Nemačke, njenog odugovlačenja ili, možda, odraza iscrpljenog stanja nemačkih oružanih snaga.

Šolc je u Davosu pokušao da odbaci tvrdnje da ne razume razmere pitanja o kojima je reč. Rekao je da je sukob od 24. februara počeo kao udar groma. On "Putinov rat" opisuje kao "imperijalizam" koji "pokušava da nas vrati u vreme kada je rat bio uobičajeno oruđe".

- Nije u pitanju samo državnost Ukrajine, već i svetski poredak koji moć vezuje za zakon. Putin je već promašio sve svoje strateške ciljeve. Zauzimanje cele Ukrajine od strane Rusije danas izgleda dalje nego što je bilo na početku rata. Ukrajina više nego ikad naglašava svoju evropsku budućnost. Naš cilj je jasan. Putin ne sme da dobije ovaj rat - izjavio je Šolc.

Olaf Šolc

Olaf Šolc / Foto: Tanjug/AP

Njegov stav da ne može da postoji mir koji diktira Putin, pojačava i Boris Džonson, koji uvek insistira da Putin mora da izgubi rat i da se vidi da ga je izgubio. I poljski predsednik Andžej Duda je ove nedelje u Kijevu rekao da samo "Ukrajina ima pravo da odlučuje o svojoj budućnosti”, sa čime se slaže Zelenski.

- Kada Ukrajina kaže da se bori da povrati svoju teritorije, to znači da će se Ukrajina boriti dok ne obnovi svu svoju teritoriju. To ne znači ništa drugo. Radi se o našem suverenitetu, našem teritorijalnom integritetu i našoj nezavisnosti. Ovo stanje „vrućih“ neprijateljstava, krvavog rata, može samo da pređe u diplomatske pregovore uz autentično učešće ruskog i ukrajinskog predsednika, uz podršku naših strateških partnera, kada vidimo da Ruska Federacija pokaže stvarnu volju i želju da se sa krvavog rata pređe na diplomatiju. To će biti moguće samo kada Rusija prizna bar nešto, kao što je povlačenje trupa na granice kakve su bile 24. februara. U ovom trenutku ne izgleda da postoji verovatnoća da će Rusija signalizirati takvo povlačenje. Sasvim suprotno - rekao je Zelenski.

Ali to ne znači da se odustaje od diplomatije, već naprotiv, neke zemlje se javljaju da ponude svoje usluge u posredovanju.

Italijanski premijer Mario Dragi, na primer, sastavio je složen plan u četiri tačke koji je zvanično predstavljen generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu. Prvi korak u tom planu uključuje nadgledani prekid vatre i „demilitarizaciju“ linije fronta. Što bi bio uvod u multilateralne pregovore na konferenciji o budućem statusu Ukrajine, oživljavajući predlog buduće ukrajinske neutralnosti podržan bezbednosnim garancijama velikih sila. Ovo bi Ukrajini moglo da obezbedi zaštitu, tzv. "bezbednosni kišobran", do kraja mirovnog procesa i da odigra zamensku ulogu u težnju Ukrajine ka članstvu u NATO.

Mario Draghi, Mario Dragi

Foto: Tanjug/AP

Sledeća faza bi bio bilateralni razgovori Ukrajine i Rusije o „graničnim pitanjima“. Predlog ukazuje na slobodno kretanje ljudi i ekonomski život, de fakto autonomiju za okupirane teritorije i jedinstvenu ekonomsku zonu, kao i građanske garancije za ruske manjine, uključujući i jezik. Ovakvi uslovi bili bi veoma bliski starom sporazumu iz Minska, u formatu koji su Francuska i Nemačka nadgledale i koji se Ukrajincima nikada nije dopao.

Poslednja faza bi bila veliki dogovor o odnosima EU/NATO i Rusije, oživljavanje pregovora o strateškoj stabilnosti, nova uloga Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju i ponovno razmatranje nekih drugih pitanja o kojima se razgovaralo između SAD i Rusije prošlog leta.

Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev osudio je italijanske predloge.

- Izgleda kao da ga nisu pripremile diplomate, već lokalni politikolozi koji čitaju pokrajinske novine i rade samo sa ukrajinskim lažnjacima - odbacio je sve Medvedev, ali drugi "glasovi" u Rusiji misle da ipak postoje aspekti plana koji bi mogli da budu usvojeni kasnije, kada obe strane stignu do mrtve tačke.

Video: Rukuju se, rukuju: Počela druga runda pregovora Rusije i Ukrajine

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Cika Velja

    Ko je upozoravao svet na desavanja u Ukrajini,a svet nije htep da slusa? Taj isti je tad pozivao na razgovor,na razumno ponasanje i neugrozavanje drugih! Tak isti nije dovukao gomilu oruzja i poceo da ubija druge jer su drugaciji! E sad,kad su gluve usi i corave oci videle gde je sve to dovelo,sad bi da se rat resi diplomatski! Mislim da je za razgovore,u jednom smislu prekasno,a u drugom,prerano???

    5
    1

    Podelite komentar

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima