Šta će biti sa Makronom nakon gubitka apsolutne većine u parlamentu? Ovo su moguće 3 opcije

Tanjug/AP

Samo dva meseca nakon što je osvojio drugi mandat na mesu predsednika, francuski predsednik Emanuel Makron u nedelju je doživeo udarac nakon što njegova stranka nije uspela da osvoji apsolutnu većinu u parlamentu. Šta će se dalje dešavati?

Njegova koalicija "Zajedno" je završila kao najveća stranka u parlamentu sa osvojena 245 mandata u skupštini, što je manje od 289 potrebnih za većinu.

Preporučujemo

Ovaj scenario je ekstremno redak u modernom francuskom predsedničkom režimu, čak i pre ustavnih promena 2002. godine, koji su imali za cilj da olakšaju predsedniku države da obezbedi parlamentarnu većinu.

Izbori, u teoriji, neće uticati na francusku spoljnu politiku, koja je u domenu predsednika, ali će Makronove domaće brige verovatno biti konstantna pretnja i mogle bi da utiču na njegov uticaj u inostranstvu.

Ovo su mogući scenariji:

Stvaranje saveza

Rad na ovome počeće u ponedeljak ujutru, obećala je premijerka Elizabet Born u kratkom govoru u nedelju uveče.

Usred najveće krize troškova života u jednoj generaciji, vladajuća stranka je u žurbi da progura zakon kako bi pomogla porodicama sa malim primanjima pre letnjih odmora u avgustu. Za to, zajedno sa drugim ključnim delovima Makronovog manifesta, kao što su reforma socijalne zaštite ili podizanje starosne granice za odlazak u penziju, biće potrebna podrška saveznika u Narodnoj skupštini.

Smatra se da će "Zajedno" najverovatnije doći do tradicionalne francuske desničarske stranke, republikanaca (LR), koji su do sada osvojili 61 mesto, i njenog saveznika desnog centra UDI.

- Formiraćemo većinu veoma brzo - rekao je Olivijer Veran, ministar zadušen za parlamentarne odnose.

Ministar ekonomije Bruno Le Mer rekao je da će vladajućom stranci biti potrebno "puno mašte" i pozvao je stranke koji dele Makronove "čiste ideje" da ga podrže.

Neki su neki unutar LR poznati po tome što žele da sarađuju sa Makronom, uključujući bivšeg predsednika Nikolasa Sarkozija, šef stranke Kristijan Džejkob to je isključio u nedelju.

- Mi smo opoziciona stranka, mi smo u opoziciji i tamo ćemo ostati - rekao je on.

Međutim, postavlja se pitanje da li je ovo pregovaračka taktika, možda kako bi se privukla ministarska mesta i drugi ustupci.

Ako bi se formirao savez, Makron bi morao da se pomeri udesno, ali bi možda mogao da progura svoje cenjeno smanjenje poreza, socijalnu i penzionu reformu.

Pregovori "zakon po zakon".

U nedostatku formalnog saveza, manjinska vlada će morati da se osloni na podršku opozicionih partija za svaki deo zakona.

Ovo će zahtevati duge pregovore pre nego što svaki zakon bude stavljen na glasanje - a vlada bi bila ranjiva na povlačenje u poslednjem minutu što bi moglo da dovede do poraza.

Opet će republikanci biti ključni, s obzirom da je podrška drugih stranaka isključena.

- Možete da vladate sa manjinom sve dok opozicione stranke ne udruže snage protiv vas - rekao je stručnjak za ustavno pravo Dominik Ruso za AFP.

Socijalistički premijer Mišel Rokar vodio je manjinsku vladu levog krila od 1988. do 1991. godine nakon što ga je desnica pobedila na izborima 1988.

Očekuje se da će Born u narednim nedeljama održati svoj prvi govor u novom parlamentu i suočiće se sa glasanjem o poverenju koje bi moglo da je sruši.

Da bi usvojio zakone, francuski ustav daje Makronu alat za sprovođenje zakona, član 49.3 ustava.

Ovo omogućava premijeru da progura zakon bez ikakve parlamentarne debate, ali može biti i poništen ako mu se većina usprotivi u roku od 24 sata od njegove upotrebe i može se koristiti samo jednom na svakoj sednici parlamenta.

Novi izbori

Kao krajnje sredstvo, ako parlament ostane u ćorsokaku i ne može da se formira stabilna vlada, Makron ima još jednu opciju: raspuštanje skupštine i raspisivanje novih izbora.

Ali ishod ovoga bi bio veoma neizvestan, sa rastućim besom zbog inflacije i povećanjem podrške partijama protiv establišmenta, kao što je  NUPES Žan Lika Melanšona i Nacionalno okupljanje Marin Le Pen.

Puno će zavisiti od toga koga će glasači okriviti za ćorsokak.

(Telegraf.rs)