• 31

Koje delove Ukrajine Putin želi da pripoji Rusiji? Stručnjaci upozoravaju da bi to dovelo do eskalacije rata

, Telegraf

Aneksijom ovih delova Ukrajina, zajedno sa Krimom, Ukrajina bi u potpunosti izgubila izlaz na Azovsko more

  • 31
Rusija, Ukrajina, teritorije, MAPA Septembar

Ilustracija: Telegraf

Separatisti pod kontrolom Rusije u četiri okupirana regiona Ukrajine održali su referendume o pripajanju Rusiji od 23. do 27. septembra. Ruski mediji su preneli da je velika većina glasala u korist pripajanja Rusiji, dok su Ukrajina i zapadne zemlje osudile njegovo održavanje i rezultate nazvale ništavnim.

Stručnjaci veruju da bi ovi referendumi mogli da dovedu do eskaliranja sedmomesečnog rata.

Referendumi su održani u samoproglašenim republikama Donjecku i Lugansku u regionu Donbasa, koje je ruski predsednik Vladimir Putin priznao kao nezavisne malo pre nego što je poslao trupe u Ukrajinu.

Glasanje je spovedeno i u južnom regionu Herson, koje su ruske trupe osvojile u početnim danima rata, kao i u regionu Zaporožje, koji je delom pod ruskom kontrolom.

U televizijskom obraćanju prošle srede, Putin je naredio delimičnu mobilizaciju i rekao da će priznati odluku građana na referendumu.

- Podržavamo odluku većine građana u Donjecku, Lugansku, Hersonu i Zaporožju - rekao je on.

Načelnik regiona Herson, kojeg je postavila Rusija, Vladimir Saldo, rekao je da bi njegovo uključivanje u Rusiju "obezbedilo našu teritoriju i obnovilo istorijsku pravdu".

Veliki delovi Zaporožja i Donjecka nisu pod kontrolom Rusije, a sva četiri regiona suočila su se sa intenzivnim borbama proteklih dana.

Očekuje se da će Putin anektirati četiri regiona u danima nakon referenduma, prenosi BBC.

Aneksijom ovih delova Ukrajina, zajedno sa Krimom, Ukrajina bi u potpunosti izgubila izlaz na Azovsko more.

Neki analitičari su sugerisali da će ta promena omogućiti Rusiji da tvrdi kako će kontinuirani ukrajinski kontranapad na četiri regiona biti napad na suverenu rusku teritoriju.

Ko kontroliše šta u Ukrajini?

Rusija nema potpunu kontrolu ni nad jednim od četiri regiona.

Rusija kontroliše više od 90.000 kvadratnih kilometara ili oko 15 posto ukupne teritorije Ukrajine - što je veličina Portugala ili Jordana.

Rusija je anektirala Krim 2014. godine. Sa Krimom i teritorijom četiri druga regiona, Rusija bi dobila kontrolu nad područjem otprilike iste veličine kao američka država Pensilvanija.

Ako Rusija prisvoji i ova četiri regiona, tada bi se, iz perspektive Rusije, Ukrajina, i verovatno njeni zapadni saveznici, borili protiv same Rusije.

To bi dovelo do porasta rizika od direktne vojne konfrontacije između Rusije i NATO vojne alijanse. To je scenario za koji je američki predsednik Džo Bajden rekao da bi mogao da dovede do Trećeg svetskog rata, jer članice NATO šalju oružje i daju obaveštajne podatke Ukrajini.

Ruska nuklearna doktrina dozvoljava upotrebu takvog oružja ako je napadnuta nuklearnim ili drugim oružjem za masovno uništenje, ili ako se ruska država suoči sa egzistencijalnom pretnjom od konvencionalnog oružja.

Video: Snimak Vladimira Putina kada proglašava delimičnu mobilizaciju

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Ilova RS

    28. septembar 2022 | 20:52

    Ne pripaja Putin ništa. Putin samo vraća stvari na svoje mjesto.gdje šta pripada.tako je bilo u prošlosti. tako će biti i u budućnosti.

    151
    37

    Podelite komentar

  • Rada

    28. septembar 2022 | 20:50

    Srbija treba da bude prva koja će priznati rezultate tog referenduma, jer se tu videlo svo licemerje zapada i dvostruki aršini. Rusi se nazivaju okupatorima, a Albanci koji su uradili isto i mnogo gore nego Rusija se nazivaju žrtvama. Takođe, u svim ovim oblastima je održan referendum što je u skladu sa demokratskim načelima, dok je na KIM proglašena nezavisnost bez ikakvog referenduma, suprotno svim demokratskim načelima, ustavu Republike Srbije i rezoluciji UN 1244. Takva nezavisnost je za manje od mesec dana priznata od 80% zapadnih država. Na primeru Ukrajine smo valjda shvatili zašto nikada ne treba postati deo licemerne EU.

    132
    31

    Podelite komentar

  • Super Brundo

    28. septembar 2022 | 22:46

    Za sad Donjeck, Luganjsk, Zaporozje i Herson.Ostaju Odesa, Nikolajev, Dnjepropetrovsk i Harkov.Ocekujem od svake drzave koja je priznala secesiju Srbije da isto urade i u slucaju Ukrajine.

    68
    13

    Podelite komentar

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima