Jačanje podrške ili pretnja Zapadu: Putin danas anektira teritoriju veću od Srbije, šta se krije iza odluke?

Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisaće danas sporazume o aneksiji četiri ukrajinske oblasti, Lugansk, Donjeck, Zaporožje i Herson. On će time pripojiti skoro 90 hiljada kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije, što će biti najveća aneksija u Evropi još od Drugog svetskog rata.

Sporazumi će biti potpisani na ceremoniji u Kremlju, tri dana nakon nšto su u ovim oblastima održani referendumi, čiji legitimitet ne priznaje Zapad.

Kremlj je juče saopštio da će Putin danas održati govor, a plan je i da se sastane sa proruskim liderima četiri okupirana regiona.

Ukrajina i njeni zapadni saveznici odbacuju aneksiju četiri regiona Donjecka, Luganska i većeg dela Hersona i Zaporožja, dela ukrajinske teritorije u kom je smeštena teška industrija i koja je bogata poljoprivrednim zemljištem

Donjeck i Lugansk su dva otcepljena regiona koje Moskva podržava od 2014. godine, dok su Herson i delovi Zaporožja pod kontrolom ruskih snaga otkako je počeo sukob u Ukrajini.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da će, ako Kremlj nastavi sa aneksijom, da će bilo kakvi pregovori sa Putinom biti nemogući.

Sve u svemu, Rusija će anektirati oko 100.000 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije, što predstavlja ozbiljno kršenje međunarodnog prava, smatraju analitičari CNN. I dok većina država u svetu neće priznati rezultate ovih referenduma, očekuje se da će to ipak učiniti Sirija i Severna Koreja.

Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev rekao je prošle nedelje da kada takozvane republike postanu deo Ruske Federacije, "nijedan budući lider Rusije, nijedan zvaničnik neće moći da poništi ove odluke".

A kada se ruska zastava zavijori iznad ovih oblasti, one će imati isti stepen zaštite kao i bilo koji drugi deo Ruske Federacije, a to je u svojim izjavama potvrdio i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

Aleksandar Baunov iz Karnegijeve zadužbine rekao je prošle nedelje da je poruka Kremlja koju šalju Ukrajincima vrlo jasna.

- Izabrali ste da se borite protiv nas u Ukrajini, a sada pokušajte da se borite protiv nas u samoj Rusiji, ili da budemo precizniji, onim što mi nazivano Rusija - rekao je on.

Drugi deo te poruke, koji je izrečen u Putinovom govoru kojim je najavljivao delimičnu mobilizaciju, je da će svaki napad na ono što se smatra ruskom teritorijom imati posledice.

Putin je 2020. godine potpisao dekret o ažuriranju ruske nuklearne doktrine koja dozvoljava upotrebu nuklearnog oružja "u slučaju agresije na Rusku Federaciju uz upotrebu konvencionalnog naoružanja, kada je samo postojanje države ugroženo".

Definicija te pretnje nije sasvim jasna, ali Putin je prošle nedelje jasno upozorio svet o svojim namerama.

- Teritorijalni integritet naše domovine, naša nezavisnost i sloboda će biti zaštićeni, još jednom ću to da naglasim, branićemo svim sredstvima koja su nam na raspolaganju. A oni koji pokušavaju da nas ucene nuklearnim oružjem treba da znaju da vetrovi mogu da se okrenu u njihovom pravcu - rekao je Putin.

Za većinu posmatrača, takva strašna upozorenja vide kao očajnički potez ruskog predsednika. Američki zvaničnici saopštili su da ne veruju da bi Putin upotrebio nuklearno oružje, iako ne mogu da odbace tu mogućnost.

Analitičari CNN smatraju da je strah od upotrebe nuklearnog oružja sada mnogo veći, nego što je to bilo ranije. Mnoge zapadne sile, na prvom mestu SAD, od početka godine upozoravaju Rusiju na posledice koje takav korak može da ima na ceo svet.

Međutim, za sada nema konkretnih dokaza da Rusija planira da upotrebi nuklearno oružje, saopštile su zapadne obaveštajne službe.

Jačanje podrške Putinu nakon aneksije Krima

Putin se takođe možda nada da će ceremonije pripajanja nove teritorije učvrstiti podršku javng mnjenja u ostvarivanju njegovih ciljeva, nakon što mu je podrška blago opala prošle nedelje nakon brojnih protesta koji su usledili nakon objave o delimičnoj mobilizaciji.

Nakon aneksije Krima 2014. godine, podrška Putinu u Rusiji je drastično porasla. Od tada u Rusiji se dosta toga promenilo, posebno nakon sukoba u Ukrajini, budući da je zemlja opterećena brojnim ekonomskim i političkim sankcijama, a neke procene pokazuju da je od početka rata u Ukrajini poginulo oko 70.000 Rusa.

Direktor Evroazijskog programa na Institutu Kvinsi, rekao je u izjavi za CNN da je Putinov pravi cilj "da ubedi SAD i Evropu da se ozbiljno pozabave pronalaženjem komprimisnog rešenja za okončanje sukoba u Ukrajini".

- Ukoliko to ne urade Rusija će preuzeti radikalne korake kojima će doći do eskalacije sukoba, a nakon toga dugo neće doći do uspostavlajnaj međunarodnog mira - kaže on.

Ako je to slučaj, Putin će možda biti razočaran. Nema znakova da bi Ukrajina ili zapadne vlade poslušale takvo upozorenje.

SAD su nedavno najavile da će poslati novi paket pomoći Ukrajini koji će sadržati više artiljerijskih sistema dugog dometa HIMARS.

Za to vreme Ukrajinci ne nameravaju da se povuku iz delova oblasti u ovim regionima koje drže pod svojom kontrolom, već suprotno, ubrzavaju ofanzivu posebno u Donjecku.  Proruske snage koje se nalaze u gradu Lajman i oko njega su na ivici da budu okupirane.

Ako budu primorani da predaju teritoriju u srcu Donbasa, koja će se za nekoliko dana u Kremlju smatrati delom Rusije, to će, smatraju analitičari, biti rani test za Putina.

Analitičar Ulrih Špek se povodom ove situacije juče oglasio na Tviteru.

- Ako nema jasno ocrtanih granica, pretnja odbrane "ruskih granica" u Ukrajini čak i nuklearnim oružjem brzo gubi kredibilitet i postaje irelevantna za borbu - napisao je on.

Džon Volfsthal, bivši zvaničnik SAD za kontrolu naoružanja rekao je da je Putin svetu dao izbor.

- Imamo izbor da prihvatimo prekrajanja granice silom i izbegavamo nuklearne pretnje ili da odbacimo legitimitet lažnih referenduma i pomognemo Ukrajini da sačuva sebe i prihvatimo nuklearnu pretnju - rekao je on.

(Telegraf.rs)