Nemačka je ekspres-lonac koji samo što ne eksplodira: Kako može država da reši gorući problem?

Foto: Tanjug/AP

Islamistički marševi, veličanje terora, otvorena mržnja prema Jevrejima... Čak je i ministarka unutrašnjih poslova Nemačke Nensi Fezer rekla da je "crvena linija" pređena i da država mora da reaguje "sa zabranama okupljanja" i "oštrom intervencijom policije".

Međutim, postavlja se pitanje da li ove mere mogu biti dovoljne da zaustave ono čega se mnogi u Nemačkoj bolje, dalje eskalacije i širenja mržnje?

Preporučujemo

Stručnjaci i poznavaoci ustava i zakona kažu da nema potrebe da Nemačka donosi nove zakone kako bi se određene grupe dovele u red.

"Krivični zakon, zakon o migrantima, zakon o azilu i boravku pružaju dovoljno mogućnosti da se teško sankcionišu oni koji ih krše i da se primeni vladavina prava", kaže za Bild Volker Boeme-Nefler, sa Univerziteta Oldenburg.

Međutim, on ističe da "ako neko gleda na drugu stranu i sve trivijalizuje, ni najbolji zakoni nisu od koristi". To bi u prevodu značilo da država mora da istroši sve svoje mogućnosti.

Stručnjak za terorizam Piter Nojman, sa Kraljevskog koledža u Londonu poziva vladu da razvije "akcioni plan za islamistički i antiizraelski terorizam“, poput onog koji već postoji protiv desnog ekstremizma, piše Bild.

Nojman je veoma konkretan. Zahteva da se odmah provere sve islamističke pretnje i ponovo proceni njihov potencijal pretnje.

"Pretnje od terorizma moraju odmah dati prioritet svim bezbednosnim organima", navodi on.

Ističe i da društvene mreže i internet forume u kojima se islamisti organizuju treba pažljivo pratiti.

"Tamo se trenutno pojavljuju nove mreže koje su jednako važne kao i ono što se dešava na ulicama“, smatra Nojman.

On smatra da je neophodno zabraniti rad "novim organizacijama", ali ne na način na koji je to urađeno u slučaju organizacija Hamas i Samidun.

"Nemojte objavljivati zabrane, ako ne planirate odmah da ih sprovedete", izričit je Nojman koji dodaje da vlada mora odmah prestati da finansira i odobrava skupljanje novca za islamističke organizacije.

Stručnjak za bezbednost Karlo Masala, sa Univerziteta Bundesver u Minhenu kaže da bi zadatak trebalo da preuzme Kancelariju za zaštitu ustava.

"Oblast fenomena islamizma mora biti masovno proširena. To znači da "dvorišne džamije" moraju biti potpuno osvetljene. I elektronskim sredstvima i "ljudskom inteligencijom", odnosno sa doušnicima", smatra on.

Masala ne veruje da su opšte zabrane demonstracija neophodne, ali jasno stavlja do znanja da, ako, kao u Esenu, demonstracije registruju ljudi ili organizacije koje su poznate kao zaštitne organizacije zabranjenih partija ili udruženja, protesti bi trebalo da budu zabranjeni.

Nefler kaže da se, naravno, sloboda izražavanja odnosi i na "čudna, iritantna, apsurdna ili zastrašujuća mišljenja, na demonstracijama, na TikToku ili drugde“.

"Ali, ako se proslavljaju masakri Hamasa, ako se poziva na eliminaciju izraelske države ili ako se vrši huškanje, ova granica je pređena. Onda država mora da deluje", smatra on.

Ustavni advokat Jozef Franc Lindner, sa Univerziteta u Augzburgu, poziva na "strogo sprovođenje prava na okupljanje uz zabranu okupljanja ako postoji rizik od antisemitskih izjava ili podsticanja“. I podseća na stav 47. Zakona o prebivalištu, koji takođe reguliše zabranu i ograničavanje političkog delovanja stranaca.

(Telegraf.rs)