Američki tužilac o procesuiranju ekoloških zločina: Resursi postoje, stvari mogu da se promene

Foto: Mileta Mirčetić

Ekološki zločini su četvrta najunosnija organizovana kriminalna aktivnost na svetu, posle krijumčarenja ljudi, droge i oružja.

Ova oblast kriminala je u porastu u svetu, a koliko je problem ozbiljan potvrđuje i izveštaj UNEP-a i INTERPOL-a u kom se navodi da troškovi ekoloških zločina iznose i do 258 milijardi dolara, uključujući neprocenjive ekološke troškove za našu planetu, kao što su značajno smanjenje biodiverziteta i potpuno izumiranje životinjskih i biljnih vrsta.

Najzastupljenija krivična dela protiv životne sredine u Srbiji su šumska krađa, nezakonit lov i ribolov, zlostavljanje i ubijanje životinja i zagađenje i oštećenje životne sredine, a naš Krivični zakon prepoznaje 18 krivičnih dela u oblasti zaštite životne sredine.

Džim Osterli, jedan od najpriznatijih stručnjaka za krivično, građansko i administrativno sprovođenje saveznih i državnih zakona o zaštiti životne sredine u SAD ove nedelje boravi u Srbiji kako bi studentima, organima za sprovođenje zakona, tužiocima, sudijama i nevladinim organizacijama u našoj zemlji preneo svoje višedecenijsko iskustvo u ovoj oblasti.

Godspodin Osterli je služio 28 godina kao glavni tužilac za ekološke zločine u Zapadnom okrugu države Vašington i vodio slučajeve širom pacifičkog severozapada SAD. Istraživao je, procesuirao i rešavao žalbe na velike i male ekološke zločine, uključujući zagađenje vode i vazduha, opasan otpad, trgovinu divljim životinjama, zagađenje morskih plovila, sigurnost radnika i uništavanje morskih sisara. Svaki slučaj koji je vodio kao tužilac je praktičan ekvivalent naučnom članku, seriji predavanja i dugoj borbi na sudu

On drži rekord u presudi optuženom na najdužu zatvorsku kaznu u istoriji SAD zbog ekološkog zločina. Osnovao je i vodio radnu grupu za zločine nad životnom sredinom Zapadnog Vašingtona, koja se sastoji od saveznih, državnih i regionalnih članova.

Predaje sprovođenje zakona u oblasti zaštite životne sredine u Nacionalnom centru za zastupanje pri Ministarstva pravde, zatim u Federalnom centru za obuku za sprovođenje zakona, a prethodnih dana održao je i nekoliko tribina u Srbiji.

• Gospodine Osterli, možete li da nam kažete gde ste do sada održali predavanja i kakav je Vaš utisak o zakonodavstvu u vezi ekoloških zločina u Srbiji?

Američka Ambasada u Srbiji me je pozvala da dođem i razgovaram sa različitim grupama u vašoj zemlji o sprovođenju zakonodavstva u oblasti zaštite životne sredine. Ideja mi nije bila da ovde samo pričam o sebi i kažem šta sam ja uradio, već i da pokažem šta od toga može da se primeni u Srbiji. Pre nego što sam došao ovde, istraživao sam dokle je Srbija stigla u oblasti zaštite životne sredine. Ono što sam zaključio je da ovde postoji dosta pozitivnih stvari koje se rade. Međutim, postoje i neke stvari koje mogu da se promene na osnovu našeg iskustva.

• Koliko, prema Vašem mišljenju, Srbija ima da uči?

Program zaštite životne sredine u SAD je relativno mlad. Počeo je kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih godina prošlog veka. Iako to deluje kao dug period, u smislu razvoja prava to je kratak period. Na osnovu onoga što sam ove nedelje čuo o Srbiji, mislim da je vaša zemlja sada na toj polaznoj tački gde smo mi nekada bili. Prema mom mišljenju, zbog napretka i lekcija iz kojih možete da učite, Srbija može mnogo brže da se razvija kroz ovaj proces i razvije dobar program i plan.

Vrlo sam optimističan i verujem da Srbija može da razvije vrlo sofisticiran program za zaštitu životne sredine posebno u oblasti krivičnog prava. To sam zaključio na osnovu razgovora sa mladim i motivisanim profesionalcima, kao što su studenti prava, sudije, tužioci, policajci. Svi sa kojima samrazgovarao deluju da su posvećeni ovoj temi.

Foto: Mileta Mirčetić

• Kakva regulativa u oblasti zaštite životne Sredine je potrebna Srbiji i svetu?

Ovo je zaista kompleksno i dobro pitanje. Koliko vremena imamo? Pre nego što se zakoni donesu moramo da imamo strategiju. Treba identifikovati probleme, a potom i da odredite koji resursi su vam potrebni da biste ih rešili.

Uzmimo za primer trgovinu divljim životinjama. Većina ljudi ne razume da je to četvrti po redu najveći prihod od kriminala posle trgovine lekovima, ljudima i oružja. Kada ljudi to čuju iznenade se. Iz razgovorima sa ljudim u Srbiji saznao sam da je to problem i u vašoj zemlji. Dakle, sada imamo problem koji smo identifikovali. Sledeći korak je nadgledanje transporta. Kada to otkrijete to onda krivično gonite, od suda tražite visoke kazne. Naravno da ne možemo da zaustavimo globalno trgovinu životinjama, ali možemo raditi na selektivnim slučajevima. Time ćemo smanjiti broj ovih zločina, nateraćemo ljude da plate za ono što su uradili i odu u zatvor. Ovo je samo jedan primer.

Otpad je još veći problem. Sa ljudima sam ove nedelje razgovarao i o opasnom otpadu. Dok sam se vozio ulicama shvatio sam da je odlaganje smeća veliki problem. Nešto od tog smeća mogao bi da bude i opasan otpad. Kada smo identifikovali problem sada treba da smislimo kako da to rešimo. Obučavamo policiju kako da prikupi dokaze, kako da ih obrade, a onda obučavamo tužioce kako da ih krivično gode. Ne možemo samo da posmatramo prirodu i reći da ćemo rešiti probleme.

Ove nedelje u Srbiji upoznao sam policajca koji je i inženjer o oblasti zaštite životne sredine. Sjajno je što imate tako nešto. To je dobar resurs i to je ono što vašoj zemlji treba. Razgovarao sam sa mladim ljudima koji žele da se bave ovom temom. Mislim da je ovo dobar put ka rešavanju problema. Srbija svakako ne može da reši globalne probleme, ali počinjete da rešavate svoje i to je dobra stvar.

• Vi imate više od 30 godina iskustva kada su u pitanju ekološki zločini. Da li Vam je bilo teško da pronađete dokaze u slučajevima na kojima ste radili?

Ekološki zločini su vrlo specifična grana kriminala i zato su slučajevi u ovoj oblasti vrlo izazovni. Kada, na primer, imamo slučaj pljačkanja banke tražite oružje, vreću s novcem, saslušaju se svedoci i stvar je vrlo jasna. Međutim, kada su u pitanju ekološki zločini stvar je dosta kompleksnija jer je u ovaj slučaj upletena i nauka. Zbog prirode zločina prikupljanje dokaza mora da se obavi u najkraćem roku.

• Možete li da nam kažete koji je najkompleksniji slučaj na kom ste radili?

Objasniću Vam na konkretnom primeru. Jednom sam tužio osobu koja je na pijaci uzeo otpad i pokušao da iz njega dobije plemeniti metal. Imao je kod sebe cisternu punu otpadnog materijala koji je kupio od druge kompanije. Na kraju je ostalo nešto otpada, međutim, otpad je sadržao i cijanid, koji je vrlo opasan materijal, posebno ukoliko dođe u gasno stanje. Rezervoar u kom je bio otpad imao je samo jednu rupu. On je na kraju u njega poslao četiri radnika da ga očiste, u pitanju su bili mladi ljudi. Rekao im je da ga očiste vodom, međutim, kada su je upotrebili iz otpada se aktivirao cijanid i pretvorio u gas. Tri od četiri radnika su uspeli da pobegnu pre nego što su se povredili, ali je četvrti kolabirao u rezervoaru i pretrpeo je trajno oštećenje mozga.

Ovaj zločin je svrstan u ekološki upravo zbog korišćenja cijanida u otpadu koji se nije otklonio na pravi način. Neko je nekome ugrozio život jer nije na pravi način rukovao opasnim otpadom. Slučaj je bio vrlo kompleksan jer smo morali da sarađujemo sa hemičarima, sa ljudima koji su stručnjaci za rude, toksikolozima, medicinskim radnicima koji su potvrdili da je žrtva oštećenje mozga pretrpela zbog otrovnog otpada i cijanida. Istraga je trajala nekoliko godina. Stručnjaci su morali da sačuvaju i analiziraju uzorke na pravi način, a zatim da hemičar svedoči zašto je to loše. Sve u svemu za jedan ovakav slučaj potreban vam je čitav tim ljudi iz različitih oblasti čiji rad treba da uklopite. Na kraju, vlasnik preduzeća osuđen je na 18 godina zatvora.

Znam da smo nakon ove presude poslali poruku svima koliko je ovo ozbiljan problem i da se radi o ekološkom zločinu. Znate, vrlo je ohrabrujuće što je Srbija krenula da usmerava resurse na rešavanje tih problema. To je poruka koju treba svima da prenesemo i to je imperativ. Različite grane prava ne mogu više da se takmiče oko sprovođenja zakona, mora da postoji usklađena akcija.

Foto: Mileta Mirčetić

• Svesni smo da je tehnologija dosta napredovala poslednjih godina i da je dosta uticala na klimatske promene u svetu. Možete li nam reći na koji način se priroda ekoloških zločina promenila danas u odnosu na ranije?

Svakako da se sa razvojem tehnologije i napretkom čovečanstva priroda ekoloških zločina promenila. Ponovo ću vam to pokazati na konkretnom primeru trgovine divljih životinja. Kada sam počeo da se bavim ovom temom nismo imali forume i ostala mesta u online sferi koje ljudi mogu da koriste u prodajne svrhe. Sada, veliki deo istrage posvećujemo u pretrazi interneta. Pokušavamo da pratimo ljude, da pronađeno prodavce i kupce, dosta toga odvija se i na Dark vebu. Zbog toga moramo da obučavamo agente i policiju kako da to rade. Pokušavamo da sve istražimo kako bismo pronašli ko je stvarni organizator tih radnji. Za takve stvari potrebno je mnogo znanja, stručnosti, kao i opreme.

U SAD postoji policija koja se bavi samo zločinima na divljim životinjama. Mnogi od njih obučeni su za rad na računaru. Postoji kompjuterska forenzika. Ekološki zločini kreću se u tom pravcu, isto kao i svi drugi zločini u svetu. Oprema je bolja, skrining uređaji postaju bolji, tako da kriminalne organizacije postaju sve bolje u prikrivanju zagađenja.

Naši agenti danas imaju mnogo širu obuku od one koju su imali nekada. Nekada vam je dobar instinkt, znanje kako da od sagovornika izvučete informaciju, kako da vršite nadzor bilo dovoljno. Danas su te stvari automatizovane. Resursi koje zločinci koriste prilikom trgovine su se dosta promenili, a mi se trudimo da idemo u korak s tim.

• Polako nam se bliži kraj ove godine u kojoj je problem klimatskih promena bio jedna od glavnih tema na većini samita svetskih lidera. Jedan od problema na koji su nam stručnjaci ukazivali svakako su i ekološki zločini koji su u porastu. Kakva su vaša predviđanja za 2024. godinu kada je ova tema u pitanju?

Činjenica je da se problem neće rešiti sledeće godine. Ali, koje su naše opcije? Nešto moramo da uradimo. Ja imam decu i unuke. Ja sam optimista i mislim da svi moramo biti. Mislim da sankcionisanje onih koji ne poštuju zakone u oblasti životne sredine može da ima mali i postepen uticaj na klimatske promene, ali tako do promena i dolazi.

Dakle, ako želimo da zaustavimo zagađivače moramo da ih prisilimo da slede zakone o zaštiti životne sredine. Da ih kroz primenu zakona nateramo da premene svoju praksu. Postoje slučajevi gde smo krivično godili jednu kompaniju, a onda se cela industrija promenila. Nadam se da će to nastaviti da se događa. Političari i kreatori politike mogu i treba da nastave da rade svoj posao na novim zakonima i propisima, ali uvek ćemo imati ljude koji ih ne poštuju. Zbog njih morate da imate sistem da ih naterate da se promene, inače oni to nikada ne bi uradili.

Takvih primera imamo dosta, baš sam o tome i pričao na predavanjima ove nedelje u Srbiji. Time ohrabrujem ostale tužioce sa kojima sam razgovarao, a javnost će to prepoznati kao dobru stvar.

(Telegraf.rs)