Ove države strahuju od izbijanja Trećeg svetskog rata: Pozivaju na regrutaciju civila, jačaju vojne budžete

Rat u Ukrajini, sukob na Bliskom istoku, zategnuti odnosi između Kine i Tajvana, kao i nedavni vazdušni napadi SAD i Velike Britanije na položaje Huta u Jemenu pojačali su strah da bi u narednom periodu možda moglo da dođe do izbijanja Trećeg svetskog rata.

Predsedavajući Vojnog komiteta NATO-a, admiral Rob Bauer upozorio je prošle nedelje da civili moraju da se pripreme na sveobuhvatni rat sa Rusijom u narednih 20 godina i dodao da će, pored oružanih snaga, i veliki broj civila biti mobilisan i da je na vladama da uspostave sisteme za upravljanje tim procesom.

"Moramo da shvatimo da mir nije garantovan. I zato se mi (NATO) spremamo za sukob sa Rusijom. Ali diskusija je mnogo šira. Vojno-industrijska baza i ljudi moraju da shvate da igraju ulogu", rekao je Bauer i upozorio da stvari neće biti "sjajne" u narednih 20 godina.

Evrospki lideri pozivaju na regrutaciju civila

Oko 90.000 vojnika NATO je ove nedelje započelo najveću vojnu vežbu bloka još od Hladnog rata. Vežba ima za cilj jačanje odbrambenih sposobnosti i efikasnost saradnje članica Alijanse.

Jedna od država koja će učestvovati u vežbama, iako još uvek nije članica NATO je Švedska.

Švedski ministar civilne odbrane upozorio je nedavno da bi građani te zemlje uskoro mogli da se suoče sa ratom, a zatim je pozvao sve da se pridruže dobrovoljnim odbrambenim organizacijama u pripremi za potencijalni oružani sukob.

U uzbudljivom govoru o očekivanom pristupanju Švedske NATO paktu ove godine, kao i ratu u Ukrajini, ministar Karl Oskar Bolin je pozvao građane da se zapitaju "ko su oni ako dođe do rata?".

"Moglo bi da dođe do rata u Švedskoj... Svet se suočava sa bezbednosnim problemima čiji su rizici veći nego u bilo kom trenutku od kraja Drugog svetskog rata. Da li ste razmišljali da li imate vremena da se pridružite dobrovoljnoj odbrambenoj organizaciji? Ako niste počnite da mislite", rekao je nedavno ministar.

Novinari Telegrafa boravili su nedavno u Švedskoj gde su pitali građane kako se osećaju povodom najave švedskog ministra civilne odbrane i da li misle da će biti rata.

Još jedna država koja je upozorila građane na moguću eskalaciju sukoba je Velika Britanija.

Načelnik Genralštaba britanske vojske Patrik Sanders poručio je da ljudi u Velikoj Britaniji treba da budu spremni da služe vojsku u slučaju rata sa Rusijom, a zatim je pozvao vlasti da mobilišu građane i spreme ih za sukob.

Sandersov govor je usledio nakon što su prethodno drugi zapadni vojni lideri i najviši odbrambeni zvaničnici upozorili na rizik od velikog rata između Moskve i NATO.

Da bi do širenja rata u Ukrajini u narednih nekoliko godina moglo da dođe, prošle nedelje je upozorio i nemački ministar odbrane Boris Pistorijus.

"Svakodnevno čujemo pretnje iz Kremlja, nedavno protiv naših prijatelja na Baltiku. Tako da moramo da uzmemo u obzir da će Vladimir Putin napasti čak i neku od NATO zemalja", rekao je Pistorijus za nemačke medije.

On je upozorio da bi do širenja sukoba moglo da dođe za pet do osam godina. Ministar je takođe rekao da i Nemačka uskoro mogla da vodi pregovore o modifikovanoj vojsci, kao i o angažovanju vojnika koji nemaju nemački pasoš.

Takođe, holandski admiral Rob Bauer, visoki zvaničnik NATO, ranije je rekao da se vojni blok suočava sa "svetom koji je najopasniji tokom više decenija" i pozvao na "borbenu transformaciju NATO".

U međuvremenu, Rusija je ove godine utrostručila svoje vojne rashode na 40 odsto ukupnog nacionalnog budžeta.

Države članice NATO koje se graniče sa Rusijom, još od početka sukoba u Rusiji strahuju od eskalacije sukoba. Primera radi, od februara 2022. godine, prodaja oružja u Litvaniji, koja se graniči sa Rusijom, porasla je za osam puta, dok se broj zahteva za dobijanje dozvole za oružje udvostručio.

Rat u Ukrajini nije jedino žarište koje bi moglo da dovede do eksalacije sukoba i eventualnoh izbijanja Trećeg svetskog rata. Novinar Telegrafa nedavno je razgovarao sa dr Marinom Miron, naučnim saradnikom u Centru za vojnu etiku Odeljenja za studije odbrane na Kraljevskom koledžu u Londonu, koja nam je otkrila šta svet očekuje u ovoj godini, kao i koji bi sukobi potencijalno mogli da eklairaju.

Eskalacija sukoba na Bliskom istoku

Još jedan rat, koji bi vrlo lako mogao da eskalira, je sukob Izraela i Hamasa.

Od početka rata u Gazi, Članovi Huta i Hezbolaha izveli su na desetine napada, posebno na brodove u Crvenom moru.

Zbog tih kontinuiranih napada SAD i Velika Britanija izvele su nekoliko vazdušnih napada na ciljeve Huta u Jemenu.

Za to vreme Huti su od Irana tražili još oružja kako bi pojačali napade u Crvenom moru.

Napadi jemenskih Huta u Crvenom moru, zbog kako tvrde, odmazde prema Izraelu, poremetili su globalni pomorski transport i dodatno produbili zabrinutost da bi nove razmirice u okviru sukoba između Izraela i Hamasa mogle dodatno da destabilizuju situaciju na Bliskom istoku.

Prošle nedelje sukob se proširio i na Iran i Pakistan. U uzajamnim napadima poginulo je više od deset osoba, među kojima je bilo i dece.

Još jedna država koja bi lako mogla da bude uvučena u sukob ukoliko dođe do eskalacije je Liban. Ranije ovog meseca libanski premijer optužio je Izrael da pokušava da ga "uvuče" u regionalni rat, nakon što je zamenik lidera Hamasa Saleh al-Aruri ubijen u napadu dronom u Bejrutu.

Zategnuti odnos Kine i Tajvana

Dugo se smatralo da je najveća pretnja geopolitičkoj stabilnosti tenzije između Kine i SAD, koja se poslednjih godina drastičnmo povećala.

Nakon višemesečnih zategnutih odnosa blagi pomak napravljen je nakon sastanka između lidera te dve države Si Đinpinga i Džoa Bajdena. Cilj sastanka bio je da se ponovo uspostavi komunikacije između Pekinga i Vašingtona, kao i da se postigne određeni konsenzus o trgovini, tehnologiji i globalnoj bezbednosti. Međutim, suštinska pitanja između ove dve zemlje ipak nisu rešena.

Peking vidi Tajvan kao sastavni deo ujedinjene kineske teritorije i poslednjih godina zauzima sve agresivniji stav prema ostrvu. U isto vreme, SAD su pod vladavinom predsednika Džoa Bajdena povećale finansijsku, i vojnu pomoć Tajvanu u njihovoj borbi za nezavisnost.

Si je u svom novogodišnjem obraćanju upozorio da će Kina i Tajvan "sigurno ponovo biti ujedinjeni" i "pojačao je vojni pritisakQ na ostrvo pre ključnih izbora koji su održani 13. januara.

Reakcija Pekinga na pobedu tajvanske vladajuće Demokratske progresivne partije (DPP), koju Kina vidi kao pobornike separatizma, je za sada blaga. Međutim, mnogi analitičari strahuju da bi od eskalacije moglo da dođe kada novoizabrani predsednik Laj Čing-te bude inaugurisan u maju.

Ukoliko dođe do sukoba dve najveće ekonomske sile na svetu, moglo bi da dođe do prekida globalnih lanaca snabdevanja, što bi na kraju dovelo do kolapsa cena i namirnica, ali i nekretnina.

Iako u svetu postoje žarišta trenutno je malo verovatno da bi u skorije vreme moglo da dođe do eskalacije sukoba.

Međutim, ukoliko do izbijanja Trećeg svetskog rata ipak dođe, postoje države koje bi ovakav scenario mogao da zaobiđe.

(Telegraf.rs)