Telefon devojčice (14) koja je godinama silovana otkrio užas: Muškarci joj pisali, tražili sastanak sa njom?
Navodno se u slučaju silovanja, zanemarivanja i seksualnog zlostavljanja deteta ne radi samo o 12 okrivljenih već ima i mnogo drugih
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Aleksandra
Sve mogu da razumem,samo jedno ne-ćutanje!!! I to govorim iz ličnog iskustva, srećom ne toliko jezivog,ali svako zlostavljanje je duboka rana na duši,koja ne zaraste NIKADA!!! Ja sam odrastala devedesetih,i samim tim će svima biti jasno o čemu pričam. Policija je bila poslednja kojoj možeš da se obratiš,roditeljima govoriš dozirano da ne bi ispao još veći problem (kao u ovom slučaju),a škola ne može ništa... Neke devojke su,osakaćene psihofizički,sa komplet porodicama bežale čak i na drugi kontinent,jer nije bilo drugog rešenja.Osim da trpiš... Pritom, ja i sad merim reči i pazim šta ću da napišem. Svi znamo da đavo traži društvo,i nikada ne bude samo jedna osoba,jer kad ta jedna prodje nekažnjeno i priča drugarima 'lovačke' i/ili 'poslovne' priče,zlostavljanje postane epidemija,koju je posle nemoguće zaustaviti, a kamo li ispraviti! Svaki put kad prećutiš tako nešto deo krivice za svaku sledeću žrtvu ide i na tvoju dušu! To je tako i nikako drugačije!!! I sve mi je kristalno jasno- i sramota i osećaj lične krivice,kao i unutarnje gubljenje identiteta(posebno u tim osetljivim godinama,kad ni ne znaš šta te je snašlo),kao i extremni strah,paranoja i razni psihološki problemi... Ali,ako se već dogodilo,ćutanje dovodi do još većeg problema. Ja lično sam počela da se bavim borilačkim veštinama i preživela.Mnoge moje vršnjakinje nisu... Ali i danas, 30godina kasnije,imam noćne more,smatrajući da sam mogla da uradim više...Iako nisam mogla. To je ono s čim ću leći i u grob...
Nadica S.
Manijaka na sve strane!!!?
Mira
Pedofili, nema gore stvari???!!!