Pobegao sa 1,9 milijardi €, koristio pasoš sveštenika: Povezivali ga s Vagnerom, traže ga zbog velike prevare

Foto: Twitter/Michael Weiss

U gradu Lipecku, 500 kilometara južno od Moskve, postoji 200 godina stara crkva Svetog Preobraženja. U njoj sveštenik Konstantin Bajazov izvodi uobičajene obrede i rituale za svoje vernike. Konstantin je nasledio posao od svog oca, cenjenog pravoslavnog sveštenika koji je, kako kaže lokalna legenda, izazvao autoritet strašnog KGB-a u sovjetsko vreme.

Konstantin je otac troje dece i putovao je u inostranstvo. Voleo je da posećuje Evropu, a posebno mu je bio drag Rim. Međutim, od septembra 2020. nije napuštao Rusiju. Od tada pasoš sveštenika Bajazova, broj 763391844, ne pripada Božjem čoveku. Pripada nekome ko nosi drugačiji beli okovratnik, jako mu je sličan i najtraženiji je čovek u Evropi, piše The Insider.

Preporučujemo

Već više od četiri godine bivši glavni operativni direktor nemačke firme za finansijske usluge "Wirecard" Jan Marsalek živi u Rusiji pod spomenutim lažnim identitetom, otkriva jednogodišnja istraga The Insidera, Der Spiegela, ZDF-a i Der Standarda.

"Wirecard", nemački ekvivalent PayPalu, nekad je vredeo 28 milijardi dolara. Zatim je došao jun 2020. godine i usred revizije "Wirecard" nije mogao da locira 1.9 milijardi evra imovine za koju je tvrdio da je negde u svetu - u Rusiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima ili na Filipinima. Zapravo, novac nije postojao. Sve provizije bile su isplaćene na složenu mrežu ofšor računa koje je kontrolisao tadašnji drugi čovek kompanije Jan Marsalek.

Marsalek je iz Nemačke pobegao u Austriju, pa u Belorusiju i potom se 19. juna 2020. pojavio u Moskvi, u trenutku kada su pandemijski karantini otežali putovanja. Međutim, Marsalek nije samo prevarant nego i agent GRU-a, ruske vojno-obaveštajne službe. I to celu deceniju. Otkako je prebegao u Rusiju, takođe je obavljao poslove za FSB.

Rođen je u Beču 15. marta 1980. i odrastao u obližnjem predgrađu Klosterneuburgu. Marsalekov otac bio je češki fabrički radnik koji je naposletku postao generalni direktor firme u nezavisnoj Češkoj.

Marsalekovi roditelji razveli su se kad je bio tinejdžer i od tada je otuđen od svoje porodice.

"Wirecard" je osnovan 1999. u Minhenu na vrhuncu "dotcom" buma kao procesor plaćanja kreditnim karticama za onlajn dobavljače. Najveći deo prihoda bio je povezan s kockanjem i pornografijom, koje su korisnici plaćali Visa i Mastercard karticama, a "Wirecard" je obavljao transakcije i naplaćivao proviziju.

Radeći na sumnjivim poslovima za "Wiredcard", Marsalek je živeo na visokoj nozi.

Putovao je svetom privatnim avionom, zabavljajući saradnike i poznanike, trošeći hiljade evra na boce vina ili 15.000 evra na večeru u Mandarin Orientalu. Sve dok se cela stvar nije srušila u junu 2020. godine, kada se pokazalo da "Wirecardove" obrade plaćanja uopšte nisu ostvarivale profit.

U Rusiji upoznao glumicu i špijunku

Marsalek je poslovno počeo da putuje u Rusiju još 2010. godine, ponekad i do četiri puta mesečno. U sledećoj deceniji posetio je Rusiju više od 60 puta. Tamo je upoznao plavokosu 29-godišnjakinju Nataliju Zlobinu. Rođena je u Taškentu u Uzbekistanu, a probila se kao erotski model i glumica u niskobudžetnim filmovima. U međuvremenu je Zlobina postala ruska špijunka.

Njih su dvoje putovali zajedno i odvojeno po Rusiji i inostranstvu, odmah su postali ljubavnici. Voleli su grubu igru.

Družili su se s ruskom društvenom, političkom i poslovnom elitom. U Minhenu je Marsalek bio u stalnoj vezi s Violom, svojom nemačkom verenicom. Hvalio se svojim ruskim prijateljima da je Violu preselio u Hamburg, pa je Zlobina mogla da ga posećuje u Minheu bez straha da će naleteti na svoju suparnicu.

Marsalek i Zlobina zajedno su pokrenuli barem jedno preduzeće, farmu za rudarenje kriptovaluta. Projekt je sledio Marsalekovu isprobanu metodu generisanja prihoda: piramidalnu šemu u kojoj se ulagačima za 100 dolara garantuju enormni povrati u roku od šest meseci.

Zlobina je pritom uživala neobičnu državnu zaštitu koja se obično povezuje s ruskim obaveštajnim operativcima. I danas je nemoguće ući u trag njenim ličnim podacima. Je li namerno i svesno zavela Marsaleka ili je samo spojila lepo s korisnim? Kako god bilo, 6. jula 2014. Zlobina je napunila 30 godina. Tog dana je Marsalek upoznao svog šefa u GRU-u.

"Njegov život se može podeliti na pre i posle Stasa"

Na jahti u vodama ispred Nice sastao se s čovekom po imenu Stanislav Petlinski. Zlobina mu je Petlinskog predstavila kao Stasa, generala GRU-a. U to se vreme Petlinski zabavljao s njenom najboljom prijateljicom, a ona je obećala Marsaleku da će mu Stas dobro doći kao kontakt u Rusiji.

Petlinski je bio oficir GRU-a, a 90-ih godina borio se u Čečeniji. Zapadne obaveštajne agencije ne sumnjaju da radi za ruske službe. Kasnije je tvrdio da je Marsalek opsednut svetom špijuna i da je umislio kako radi za ruske službe, ali priznaje da ga je upoznao s mnoštvom živopisnih likova u Rusiji.

Međutim, svom bliskom krugu prijatelja Petlinski se pohvalio da je Marsaleka angažovao za GRU nakon tog prvog sastanka na jugu Francuske 2014. Marsalekovi prijatelji kažu da se njegov život može podeliti na razdoblje pre i posle Stasa. Često su putovali zajedno, sa Zlobinom u pratnji.

Većina njihovih inostranih putovanja označena je kao "službena poseta u diplomatskoj misiji", što je kategorija koja je obično rezervisana za zaposlene ruskog ministarstva spoljnih poslova. Petlinski je u jednom trenutku čak rekao prijateljima da je vlastitu bolesnu majku preselio u kliniku u Minhenu samo kako bi bio bliže Marsaleku.

Veze s Prigožinovim Vagnerom

Petlinski je upoznao Marsaleka s krupnim muškarcem po imenu Anatolij Karazij. I on je bio oficir specijalnih odreda GRU-a. Verovatno su zajedno služili u Čečeniji. Karazij je pripadao plaćeničkoj grupi koja je kasnije postala slavna na ratištima istočne Ukrajine 2014. Zvala se Vagnerova grupa, a osnovao ju je ugostiteljski magnat i bivši robijaš Jevgenij Prigožin, Putinov prijatelj iz rodnog Sankt Peterburga.

Karazij je bio šef Vagnerove obaveštajne službe. Trojac je zajedno s drugim ruskim agentima obilazio ratišta na Bliskom istoku i Siriji, a Marsalek im je trebao kako bi preko svojih zapadnoevropskih kontakata i transakcionih kanala prikrio činjenicu da ruske obaveštajne službe finansiraju paravojne grupe u Libiji, Siriji, Iraku i drugim nestabilnim zemljama.

U svojim aktivnostima Marsalek je koristio usluge bivših zapadnih obaveštajaca, poput Martina Vajsa, koji je bio šef Odeljenja II kasnije raspuštene austrijske bezbednosne službe BVT, službeno poznate kao Savezna kancelarija za zaštitu ustava i borbu protiv terorizma.

Vajs je imao pristup svim relevantnim poverljivim informacijama koje je prikupio BVT ili koje su mu dale strane savezničke službe. Marsalek je 2018. angažovao penzionisanog Vajsa kao "konsultanta".

Vajs je uhapšen i ispitivan nakon "Wirecardove" propasti i Marsalekovog nestanka iz Evrope.

Trenutno živi u Dubaiju. Austrijski istražitelji otkrili su da su Vajs i Marsalek bili deo "obaveštajne ćelije čije su kapacitete i mogućnosti koristile ruske obaveštajne službe".

Beg iz Nemačke

U to vreme "Wirecardove" usluge koristila je nemačka Savezna kancelarija kriminalističke policije, dajući Marsaleku i ruskim obaveštajnim službama pristup osetljivim podacima, poput popisa doušnika nemačkih policijskih službi i raznih poverljivih izveštaja.

U junu 2020. "Wirecard" je morao da prizna da ne može da objasni nestale milijarde i Marsalekova kula počela je da se urušava. Nekoliko dana kasnije Marsalek se sastao s Vajsom u Minhenu kako bi isplanirali beg iz Nemačke.

Plan je bio da lete s aerodroma Bad Voslau blizu Beča. Marsalek se ukrcao u mali privatni mlaznjak, plativši pilote 8.000 evra. Destinacija je bio Minsk, a potom Moskva. Petlinski je bio mozak Marsalekove eksfiltracije.

U Kancelariji za migracije u Moskvi Marsalek je dobio novi pasoš na ime Konstanina Bajazova, pravoslavnog sveštenika iz Lipecka. Trag potom vodi do Krima. Petlinski je kasnije rekao da je zaista bio na Krimu otprilike u to vreme, ali da nije imao nikakve veze s Marsalekovim begom. Takođe je rekao da nije direktno komunicirao s Marsalekom od njegovog preseljenja u Rusiju, prenosi Index.

Razotkrili ih rezultati analize krvi

Ovu tvrdnju opovrgavaju novi dokazi do kojih je došao The Insider - rezultati analize krvi. U januaru 2021. misteriozni čovek po imenu Aleksandr Šmit pozvao je medicinsku sestru iz ruske laboratorijske franšize Gemotest u otmeni penthaus u luksuzni moskovski neboder. Šmit je tražio da mu se izvadi krv i sprovedu testovi. Stan je zapravo pripadao Petlinskom, koji sada nosi novo službeno ime - Boris Grin. "Aleksandr Šmit" ne postoji. To je alias koji je Marsalek koristio za putovanje s falsifikovanim francuskim pasošem. Broj pasoša koji je "Šmit" dao medicinskoj sestri - što je uslov prema ruskom zakonu - pripada Jekaterini Kulikovoj, dugogodišnjoj pomoćnici i prijateljici Petlinskog.

Samo mesec dana kasnije, 28. februara 2021. godine, još jednom fantomu testirana je krv u istom stanu. Ovaj put na HIV i sifilis. Testirani se zvao "Vitalij Malkin". Kao i Bajazov, bio je sveštenik iz ruskog grada Vladimira. Neposredno pre pregleda Malkin je objavio da mu je ukraden pasoš i dogovorio izdavanje novog. Marsalek je koristio njegov star pasoš.

Pravi Vitalij Malkin rekao je za The Insider da ne poznaje Petlinskog i da se nikada nije testirao na sifilis. The Insider je uporedio krvne nalaze lažnog Markina s onima "Aleksandra Šmita". Verovatnost da su ta dva čoveka ista je ogromna, a Marsalek je uz pomoć ruskih službi preuzeo njihov identitet.

Pravi sveštenik Bajazov zagonetno je rekao da ne može da odgovori ni na jedno pitanje o tome zašto njegov pasoš sada pripada drugom čoveku, koji se nalazi na Interpolovom popisu najtraženijih osoba.

Tražili novinara zbog priče o trovanju Navaljnog

Britanski su tužioci objavili da je od 30. avgusta 2020. do 8. februara 2023. Marsalek vodio špijunsku mrežu bugarskih državljana, od kojih je šest uhapšeno u Londonu u  februaru 2023. Marsalek ih je plaćao u kriptovaluti, zajedno s gotovinom isporučenom preko kurira. Bugari su za rusku vladu, pod Marsalekovim direktnim uputstvima, špijunirali u Engleskoj, Crnoj Gori i Austriji.

Otprilike u vreme kada je špijunski lanac uhapšen u Londonu, bugarskog novinara u The Insideru i novinara Der Spiegela Hrista Grozea policija je obavestila, dok je bio u Njujorku, da se ne vraća kući u Beč jer mu je život u opasnosti.

Marsalek je, pokazala je istraga, u decembru 2020. zatražio od Vajsa, bivšeg austrijskog obaveštajca, da sazna Grozevljevu kućnu adresu. Bilo je to dan nakon što su mediji objavili zajedničku istragu o trovanju ruskog opozicionog čelnika Alekseja Navaljnog.

Grozev sada stalno boravi u Njujorku.

(Telegraf.rs)