Prvo je udario zemljotres, pa cunami, a onda se desila nuklearna katastrofa: Poginulo je više od 22.000 ljudi

Foto: Tanjug/AP

Japan je u ponedeljak obeležio 13 godina od razornog zemljotresa i cunamija koji su pogodili severoistočni region Tohoku u zemlji i rezultirali gubitkom više od 22.000 ljudi, što je izazvalo najgoru nuklearnu katastrofu na svetu od černobilske krize 1986. godine, piše The Japan Times.

Dok je oporavak u oblastima koje su najteže pogođene zemljotresom magnitude 9,0 stepeni Rihtera i rezultirajućim cunamijem napredovao u narednim godinama, život tek treba da se vrati u normalu za skoro 29.000 i dalje raseljenih ljudi, uz napore za čišćenje nuklearne nuklearne elektrane Fukušima 1 za koje se očekuje da će trajati decenijama.

Preporučujemo

Centralna vlada je prestala da organizuje komemoracije u Tokiju 2022. godine, dok opštine u pogođenim oblastima sada održavaju godišnje događaje manjeg obima, a učesnici uznose tihe molitve žrtvama katastrofe u 14.46, tačno u vreme kada je zemljotres udario 11. marta 2011. godine.

Premijer Fumio Kišida prisustvovao je u ponedeljak ceremoniji koju je organizovala prefektura Fukušima.

"Nikada nećemo dozvoliti da pouke tog zemljotresa izblede i primenićemo ih na naš odgovor na zemljotres na poluostrvu Noto i druge prirodne katastrofe", rekao je premijer.

Zemljotres jačine 7,6 stepeni Rihterove skale pogodio je poluostrvo Noto u centralnom Japanu na Novu godinu ove godine i prvi put je izdat nalog za evakuaciju zbog potencijalnog velikog cunamija od zemljotresa 2011. godine.

Najnoviji podaci Nacionalne policijske agencije objavljeni u petak pokazuju da je broj poginulih u katastrofi 2011. godine 15.900 ljudi, dok se 2.520 ljudi i dalje vodi kao nestalo. Ogromna većina slučajeva smrti i nestalih osoba je u prefekturama Mijagi, Fukušima i Ivate.

Broj umrlih od indirektnih uzroka u vezi sa nesrećom, kao što su pogoršanje povreda i bolesti, na kraju decembra 2023. godine, prema podacima Agencije za rekonstrukciju, iznosio je 3.802.

U Minamisanrikuu, u prefekturi Mijagi, gradonačelnik je ranije ovog meseca najavio da će zgrada opštine, u kojoj su 43 osobe izgubile živote u cunamiju, biti sačuvana nakon višegodišnje rasprave o tome da li da je sruše.

Obilazeći zgradu rano ujutru, Šiniči Tada, 54-godišnji nastavnik u srednjoj školi koji je tamo izgubio rođaka, rekao je da se grad "drastično" promenio tokom 13 godina.

"Gradska zgrada će naučiti decu koja se ne sećaju katastrofe šta se tada dogodilo", rekao je Tada.

Snažna prirodna katastrofa je takođe izazvala trostruki slom bez presedana u nuklearnoj elektrani Fukušima 1 kompanije Tokyo Electric Power Company Holdings (Tepco), što je navelo vladu da izda naređenja za evakuaciju stanovnicima u prefekturi Fukušima.

Dok je broj raseljenih opao sa vrhunca od 470.000 kao rezultat obnove infrastrukture, sedam opština u prefekturi Fukušima je i dalje označeno kao zabranjeno za život zbog radijacije.

U junu 2023. godine usvojen je revidirani poseban zakon o merama za rekonstrukciju Fukušime, koji omogućava uspostavljanje takozvanih specifičnih naselja u zonama koje je teško vratiti. Navedene oblasti imaju za cilj da pomognu stanovnicima da se ranije vrate kući kroz sprovođenje mera uključujući rad na dekontaminaciji.

Do sada su prepoznati projekti određenih stambenih zona koje su sastavila četiri grada Fukušime — Okuma, Futaba, Namie i Tomioka, a napori da se realizuje ukidanje naloga za evakuaciju su u toku.

"Nema kolebanja u našoj odlučnosti da ubuduće ukinemo sve naredbe za evakuaciju i da se na odgovoran način pozabavimo rekonstrukcijom i revitalizacijom", rekao je Kišida.

Konsultacije koje su uradili centri za mentalno zdravlje osnovani u prefekturama Ivate, Mijagi i Fukušima za one koji su pogođeni trostrukom katastrofom iznosili su ukupno 17.302 ljudi u fiskalnoj 2021. godini, što ukazuje na kontinuiranu potražnju za uslugom uprkos smanjenju sa 23.914 u fiskalnoj 2012. godini.

U međuvremenu, napori za čišćenje nakon nuklearne katastrofe i dalje su predmet kontroverzi.

Prošlog avgusta, Tepco je počeo da ispušta prečišćenu vodu koja sadrži niske koncentracije tricijuma — radioaktivne supstance iz pogođene nuklearne elektrane Fukušima 1 — u okean. Međunarodna agencija za atomsku energiju potvrdila je da je to u skladu sa međunarodnim sigurnosnim standardima.

Kina je protestovala protiv puštanja vode i uvela potpunu zabranu uvoza svih morskih proizvoda iz Japana od početka ispuštanja. Rusija je takođe ograničila uvoz japanske morske hrane, dok su Hongkong i Makao, oba poluautonomna regiona Kine, preduzeli slične mere.

Prema navodima kompanije, za ispuštanje vode biće potrebno oko 30 godina.

Mnogi u ribarskoj zajednici zabrinuti su zbog uticaja ispuštanja vode na njihove operacije.

(Telegraf.rs)