Francuska postavlja mobilne bezbednosne snage za škole koje "imaju poteškoća" sa islamskim ekstremizmom

Foto: Tanjug/AP

Francuska uspostavlja mobilne bezbednosne snage za škole koje "imaju poteškoća" sa ekstremizmom, sa ciljem da umiri nastavnike nakon što je više od 130 institucija dobilo terorističke pretnje usred rastućih tenzija zbog zabrane nošenja verske odeće u učionicama širom zemlje, piše Dejli mejl. 

Ministarka obrazovanja Nikol Belube obećala je da će "utrostručiti bezbednost" novim "fizičkim, digitalnim i pravnim" merama usred negodovanja zbog učenika u desetinama škola koji dobijaju "ozbiljne pretnje" koje sadrže "opravdanje i podsticanje terorizma" preko onlajn portala.

"Biće uspostavljene bezbednosne snage mobilne škole. Može se rasporediti po celoj teritoriji, za manje od 48 sati, u slučaju akutne krize oko ustanove, kako bi se ojačali lokalni resursi", napisala je ministarka na Tviteru.

Gospođa Belube je rekla da će okupiti zvaničnike kako bi "raspodelili i završili ovaj čvrst odgovor u službi bolje zaštićene škole", uveravajući da je "nepopustljivost potpuna pred svima onima koji žele da napadnu našu školu".

Poslednjih nedelja, Francusku je potresao niz pretnji terorizma u srednjim školama širom zemlje, a direktorka jedne pariske škole bila je primorana da podnese ostavku nakon pretnji smrću jer je od učenika tražila da skine islamski pokrivač za glavu u skladu sa francuskim sekularnim zakonom.

Ostavka je, zauzvrat, izazvala ogorčenje u Francuskoj, gde je zabrinutost za bezbednost prosvetnih radnika porasla od ubistva dvoje nastavnika u napadima povezanim sa islamskim ekstremizmom.

Strah od nasilne odmazde zbog zabrana dolazi pošto je licej Žan-Peren u Rezeu, u blizini Nanta, evakuisan u četvrtak nakon što su učenici primili video-snimke na kojima se vide odrubljivanja glava, usmerene na onlajn portal za učenike, roditelje i osoblje.

Ovo je usledilo nakon sličnih "ozbiljnih pretnji" koje sadrže "opravdanje i podsticanje terorizma" koje su prošle nedelje poslate u 30 škola širom Pariza.

Tenzije su porasle i policiji je naređeno da patrolira licejem Maurice-Ravel u istočnom Parizu u svetlu kontroverzne ostavke šefa liceja Maurice Ravel, koji je dobio pretnje smrću nakon što je od jednog tinejdžera tražio da skine svoju islamsku pokrivaču u skladu sa francuski zakon.

Krajem februara, učiteljica je zamolila tri učenice u liceju Moris Ravel da skinu svoje marame, na koji su dve udovoljile, dok je jedna odbila, što je dovelo do svađe. U međuvremenu je uhapšen 26-godišnji muškarac u vezi sa pretnjama smrću.

Nekoliko hapšenja je izvršeno u vezi sa pretnjama na internetu, uključujući 17-godišnjaka i 21-godišnjeg muškarca. Francuska, koja je pre dve decenije uvela zabranu verske odeće u školama u pokušaju da očuva sekularnu tradiciju, obećala je da će uzvratiti, premijer Gabrijel Atal je obećao da će podneti žalbu protiv učenika i još dvojice u liceju Moris-Ravel zbog klevete i lažne optužbe.

Gospođa Belloubet je takođe obećala da će obezbediti nove mere za garantovanje bezbednosti prosvetnih radnika širom zemlje. „Nastavnici nisu sami i svi mi formiramo štit oko njih, oko naših škola“, rekla je gospođa Belube novinarima u petak tokom posete srednjoj školi u Bordou.

Prosvetni zvaničnici prijavili su više od 320 pretnji upućenih širom Francuske od sredine prošle nedelje. Prošle nedelje, srednja škola u departmanu Sena i Marna istočno od francuske prestonice primila je poruku da je eksploziv sakriven u celoj ustanovi "u ime Alaha", rekao je policijski izvor.

Najmanje pet drugih srednjih škola u departmanu Ivelin na zapadu regiona Velikog Pariza takođe je dobilo pretnje bombama prošle nedelje. „Teroristička pretnja je stvarna, jaka je“, rekao je francuski premijer Gabrijel Atal novinarima u ponedeljak, dodajući da su dve zavere osumnjičenih islamskih ekstremista već osujećene ove godine.

Gospodin Atal je prošle nedelje rekao da zemlja podiže bezbednosnu uzbunu na najviši nivo nakon napada na koncertnu dvoranu u Moskvi.

ISIS je preuzeo odgovornost za zločin 22. marta, kada su naoružani napadači upali na javni događaj i neselektivno pucali na civile iz automatskog oružja, ubivši najmanje 143. Do 45.000 francuskih policajaca i žandarma sada će biti raspoređeno svakog dana tokom Olimpijskih igara ovog leta, dok se očekuje da će biti mobilisano i 18.000 vojnika, prema vladinim podacima.

Za Igre koje se održavaju od 26. jula do 11. avgusta na terenu će biti još 18.000-22.000 privatnih obezbeđenja. Najnovije pretnje prate nalet lažnih upozorenja o bombama usmerenim na škole, aerodrome i turističke lokacije u jesen 2023.

U oktobru je radikalizovani islamista nasmrt izbo učiteljicu u severnom gradu Arasu. Dominikue Bernard, 57, ubio je 20-godišnji čečenski izbjeglica Mohamed Mogouchkov u srednjoj školi Gambetta. Otac troje dece je pokušao da urazumi Mogoučkova kada je uleteo u školsko igralište sa dva noža.

Ali Mogouchkov je krenuo u divljanje, ubivši Bernarda, a zatim teško ranivši još dva odrasla člana osoblja.

"Ova škola je bila pogođena varvarstvom islamističkog terorizma", rekao je francuski predsednik Emanuel Makron posle posete školi. "Ubijeni učitelj je došao da zaštiti druge i bez sumnje je spasao mnoge živote."

U decembru je francuski sud osudio šest tinejdžera zbog njihove uloge u odrubljivanju glave Semjuelu Petiju 2020. ispred njegove srednje škole u ​​blizini Pariza, nakon što su pomogli da se on identifikuje radikalizovanom islamisti.

Peti, 47-godišnja nastavnica istorije i geografije, izbodena je nožem i obezglavljena u pariskom predgrađu Konflans-Sent Honorin u oktobru 2020. godine, samo 19 milja od Isua. Ušao mu je u trag islamski ekstremista koji je video njegovo ime na internetu.

Pati je pokazao svom razredu karikature proroka Muhameda iz satiričnog časopisa Charlie Hebdo tokom diskusije o slobodi govora. U 2015, naoružani ljudi su upali u kancelarije Šarli Ebdoa i otvorili vatru na osoblje, ubivši 12 i ranivši 11 drugih kao odgovor na karikature objavljene na kojima se navodno prikazuje prorok.

Francuske vlasti su 2004. godine zabranile školskoj deci da nose „znakove ili odeću kojima učenici tobože pokazuju versku pripadnost” kao što su marame, turbani ili kipe na osnovu sekularnih zakona zemlje koji imaju za cilj da garantuju neutralnost u državnim institucijama.

Vlada je prošle godine saopštila da takođe zabranjuje abaju - odeću koju nose muslimanke i koja pokriva telo od vrata do stopala - u školama.

(Telegraf.rs)