Jedna savezna država SAD nije obuhvaćena NATO ugovorom: Druge članice ne moraju da je brane u slučaju napada

Foto: Pixabay

Švedska je postala najnoviji član NATO-a ranije ovog meseca, pridružujući se 31 zemlji u tom bezbednosnom savezništvu, koje naravno uključuje i Sjedinjene Američke Države. Preciznije - 49 od 50 saveznih država koje čine SAD, piše CNN.

Jer, zbog čudne geografije i istorije, Havaji nisu tehnički obuhvaćeni NATO ugovorom.

Preporučujemo

Ako bi strana sila napala Havaje - recimo bazu američke mornarice u Perl Harburu ili sedište Komande za indo-pacifičko područje severozapadno od Honolulua - članice Severnoatlantskog saveza ne bi bile obavezne da stanu u odbranu Aloha države.

"To je najčudnija stvar", kaže Dejvid Santoro, predsednik analitičkog centra Pacifičkog foruma u Honoluluu, koji dodaje da čak i većina stanovnika Havaja nema pojma da njihova država tehnički nije obuhvaćena savezništvom.

"Ljudi obično pretpostavljaju da su Havaji deo SAD i da su stoga obuhvaćeni NATO-om", kaže on.

Ali, priznaje, nagoveštaj je u imenu saveza - Severnoatlantski savez.

Havaji su, naravno, u Pacifiku, i za razliku od Kalifornije, Kolorada ili Aljaske, 50. država nije deo kontinentalnih SAD-a koji dosežu do Severnog Atlantika na svojim istočnim obalama.

"Argument za neuključivanje Havaja je jednostavno taj da nije deo Severne Amerike", kaže Santoro.

Izuzetak je naveden u Vašingtonskom ugovoru, dokumentu koji je osnovao NATO 1949. godine, deceniju pre nego što su Havaji postali država.

I dok Član 5 ugovora predviđa kolektivnu samoodbranu u slučaju vojnog napada na bilo koju članicu, Član 6 ograničava geografski opseg toga.

"Napad oružanih snaga na jednu ili više Strana smatra se napadom na teritoriju bilo koje Strane u Evropi ili Severnoj Americi", kaže Član 6. Takođe kaže da se bilo koje ostrvske teritorije moraju nalaziti na Severnom Atlantiku, severno od Severnih Tropa.

Portparolka Stejt departmenta potvrdila je da Havaji nisu obuhvaćeni Članom 5, ali je rekla da bi Član 4, koji kaže da će se članice konsultovati kada je "ugrožena teritorijalna celovitost, politička nezavisnost ili bezbednost" bilo koje članice, trebalo da pokrije bilo koju situaciju koja bi mogla da utiče na 50. državu.

Portparolka je takođe rekla da bi bilo kakva izmena ugovora da se uključe Havaji bila malo verovatna, jer druge članice imaju teritorije van granica utvrđenih u Članu 5.

Na primer, NATO se nije pridružio 1982. godine Velikoj Britaniji u ratu protiv Argentine nakon što su argentinske trupe napale Foklandska ostrva, spornu britansku teritoriju u Južnom Atlantiku.

NATO nije odgovorio na zahtev CNN-a za komentar.

Čuveni turistički raj štrči iz člana o kolektivnoj zaštiti NATO Foto: Pixabay/marinas32

Havaji, Guam, Tajvan i Severna Koreja

Neki stručnjaci smatraju da su se vremena promenila od kada je potpisan Vašingtonski ugovor - i tvrde da bi današnja politička situacija u Indo-pacifiku mogla zahtevati preispitivanje.

To je zato što bi američke vojne baze na Havajima mogle odigrati ključnu ulogu i u suprotstavljanju agresiji Severne Koreje, kao i podršci potencijalnoj odbrani Tajvana.

Vladajuća Komunistička partija Kine tvrdi da je samoupravno demokratsko ostrvo njena teritorija, iako ga nikada nije kontrolisala. Kineski lider Si Đinping je učinio "ponovno ujedinjenje" sa Tajvanom ključnim delom svog sveobuhvatnog cilja "oživljavanja" nacije do 2049. godine.

Iako su kineski lideri rekli da se nadaju da će preuzeti kontrolu nad ostrvom mirnim putem, nisu isključili mogućnost da to učine silom - i pojačali su vojne pretnje ostrvu u poslednjih nekoliko godina.

Zakon o odnosima sa Tajvanom obavezuje Vašington da obezbedi oružje za odbranu ostrva, a predsednik SAD Džo Bajden je sugerisao da bi koristio američki vojni personal da ga brani u slučaju kineske invazije (iako su zvaničnici Bele kuće rekli da se politika SAD da ostavi to pitanje nejasnim nije promenila).

Scenario ratne igre iz 2022. godine koji je organizovao Centar za novu američku sigurnost odvijao se tako što je Kina napadala američke komandne i kontrolne instalacije na Havajima kao deo svoje vojne kampanje za preuzimanje Tajvana silom.

Džon Hemings, viši direktor programa za spoljnu politiku i bezbednosne politike Indopacifika u Pacifičkom forumu, kaže da isključenje Havaja iz NATO-a uklanja "element odvraćanja" kada je reč o mogućnosti kineskog napada na Havaje u podršci potencijalnoj kampanji za Tajvan.

Ostavljanje Havaja van toga omogućava Pekingu da zna da evropske članice NATO-a potencijalno imaju neku vrstu "izlazne klauzule" kada je reč o odbrani američke teritorije u takvoj hipotetičkoj situaciji, kaže on.

"Zašto ne bismo stavili taj element odvraćanja na raspolaganje?", pita Hemings. "Zašto bismo to ostavili van stola ako bi zapravo zaustavilo (Kinu) od invazije na Tajvan?"

Strateški značaj Havaja takođe ima duboko istorijsko značenje za SAD. "Ovo je mesto gde se desio Perl Harbur. Ovo je mesto gde smo napadnuti i što nas je odvelo u Drugi svetski rat, i - usput - to je mesto koje je takođe dovelo do toga da pomognemo oslobađanju Francuske," kaže on.

"Za Amerikance postoji direktna veza između ove države i našeg učešća u Drugom svetskom ratu i konačno naše pomoći u doprinosu pobedi nad silama Osovine (savez nacističke Nemačke, Japana i Italije)."

Hemings takođe iznosi argument za Guam, američko ostrvo u Pacifiku udaljeno oko 5.000 kilometara zapadnije od Havaja, da bude uključen pod NATO kišobran.

Ovo ostrvo, koje je dugo bilo fokusirano na raskol u vojnoj moći Severne Koreje, dom je vazduhoplovne baze Andersen, iz koje SAD mogu lansirati svoje bombardere B-1, B-2 i B-52 širom Indo-pacifika.

Hemings upoređuje isključenje Guama iz NATO-a sa načinom na koji su SAD ostavile Korejsko poluostrvo izvan linije koja je povučena preko Pacifika kako bi se odvratili Sovjetski Savez i Kina od širenja komunizma u januaru 1950. godine. Pet meseci nakon što je tzv. Ačesonova linija povučena, počeo je Korejski rat.

"Protivnik se oseća ohrabrenim da izvede vojni sukob i na kraju ipak dobiješ rat," kaže Hemings.

Santor iz Pacifičkog foruma takođe spominje da bi Gvam trebalo uključiti pod NATO kišobran.

"Strateški, Guam apsolutno ima mnogo veći značaj od Havaja," kaže on.

Guam je za SAD strateški mnogo važniji od Havaja Foto: APFootage / Alamy / Alamy / Profimedia

"Koalicija spremnih"

Drugi analitičari tvrde da bi u slučaju takvog hipotetičkog napada na Havaje ili Gu1am, duboki i trajni odnosi koji vežu SAD i njene saveznike bili znatno značajniji u odlučivanju zemalja nego tehnički detalj u NATO ugovoru.

U slučaju napada, "Očekivao bih ... da Sjedinjene Države pokušaju da okupe 'koaliciju spremnih' u koju bi bile uključene pre svega - ali svakako ne isključivo - regionalni saveznici," kaže Luis Simon, direktor Centra za istraživanje bezbednosti, diplomatije i strategije na Brusel School of Governance u Belgiji.

Simon navodi snažnu i trenutku reakciju alijanse nakon napada 11. septembra, jedini put u svojoj 74-godišnjoj istoriji da je NATO aktivirao mehanizam kolektivne samoobrane prema Članu 5.

"Ali Vašington je zapravo odlučio da svoj odgovor kanališe kroz 'koaliciju spremnih', a ne kroz NATO komandu," kaže on.

"Pretpostavljam da bismo videli sličnu reakciju u slučaju napada na Guam ili Havaje, pri čemu bi SAD želele da zadrže punu vojnu kontrolu nad odgovorom i diplomatsku fleksibilnost."

Simon takođe kaže da ne vidi nikakav stvarni jaz između članica NATO i njihove posvećenosti SAD i alijansi.

NATO je osnova transatlantske demokratske zajednice. SAD i ostale članice ističu neviđenu jedinstvenost alijanse zbog neosnovane invazije Rusije na Ukrajinu. NATO je takođe očvrsnuo svoju zajedničku retoriku prema Kini u poslednjim godinama, zaklinjući se da će se baviti onim što opisuju kao "sistemski izazovi" koje Peking predstavlja.

"Lično sumnjam da bi bili spremni da pruže različite oblike pomoći u slučaju napada na američku suverenu teritoriju, uključujući individualno i putem multilateralnih platformi poput Evropske unije ili NATO" kaže on.

(Telegraf.rs)