Počinje predizaborna trka u Britaniji: Zašto je Sunak odlučio da se "kocka", hoće li Starmer ući u Dauning?

Foto: Tanjug/AP

Britanski premijer Riši Sunak "povukao je oroz". Sinoć je Veliku Britaniju, ali i čitav svet iznenadila vest da će vanredni parlamentarni izbori na Ostrvu biti održani 4. jula. Ovo može biti dobra prilika da laburisti ponovo zasednu u fotelju i iz Dauninga isprate konzervatice koji već 14 godina tamo "drže poziciju".

Mnogi se pitaju zašto je Sunak toliko rizikovao. Analitičari misle da je "jednačina jasna" - kada se zaređa toliko loših vesti u nekoliko meseci, kao što je to bio slučaj sa Sunakom, nema šta da izgubi - možda mu se sreća i osmehne. Verovatno je Riši Sunak išao logikom - ako još budem čekao, može biti samo gore!

Preporučujemo

Ipak, niko se nije nadao da će juče popodne da saopšti da se ide na izbore. Verovatno je to bio šok i za sam Vestminster, jer su svi nekako verovali da će Sunak pokušati da izdrži bar do jeseni i da će - pa makar izgubio - otići u istoriju kao premijer koji je sedeo u Broju 10 dve godine.

Međutim, ovako dosta reskira jer ankete pokazuju da su Torijevci nekih 20 odsto slabiji od laburista.

Obrazlažući svoju odluku Sunak je, na pljusku ispred Dauning strita, u natopljenom sakou, rekao da je sada vreme da Britanija izabere svoju budućnost i tvrdio da ljudi mogu da povere njegovoj partiji da vodi zemlju u ovako "nestabilno vreme"

Međutim, lider laburista Kir Starmer poručio je glasačima da "zajedno mogu da zaustave haos, okrenu novi list i počnu da ponovo grade Britaniju".

Sunakova odluka izazvala je šok i kod brojnih konzervativaca, koji su do poslednjeg trenutka verovali da će se na birališta tek u oktobru ili novembru (pošto je Sunak imao prostora sve do januara 2025. da zakaže izbore). Činjenica da je povukao ovakav potez kada laburisti po anketama ubedljivo vode, smatraju riskantnim i nepotrebnim.

Neki poslanici Torijevaca javno su izrazili svoju zabrinutost.

„Osećam se prilično emotivno zbog svega ovoga. Očekivala sam jesenji odlazak iz parlamenta i htela sam da potegnem još važnih pitanja do tada. Tužna sam što to sada neću moći da uradim", napisala je predstojnica Trejsi Krauč na platformi X.

Izborni termin sada ostavlja malo prostora da vlada finalizuje nesporne delove zakona pre nego što se parlament raspusti. To znači da bi neki od vodećih planova konzervativaca, kao što su zabrana pušenja, reforme zakupa i poboljšanja prava iznajmljivača, mogli biti prepušteni sledećoj vladi.

Smatra se da je Sunak procenio da bi se malo toga promenilo od sada do novembra.

Priča se i da je sekretar za stambena pitanja Majkl Gouv bio među onima koji su podržali Sunakovo "kockanje" prilikom rasprave u kabinetu, te da je ohrabrio premijera koristeći rečenicu koju svi pamtimo iz čuvene serije Mućke: "Who dares wins", odnosno - "Ko reskira profitira"... Navodno je na to dodao: "Ti reskiraš, pobedićeš!"

Objava da će se ići na birališta došla je neposrednog nakon što je Zavod za statisku objavio da je inflacija u aprilu bila 2,3 odsto u odnosnu na 3,2 u martu. Kao nagoveštaj toga oko čega će se voditi izbori, premijer je ekonomiju učinio ključnim elementom svog obraćanja naciji, rekavši da su brojke o inflaciji "dokaz da plan i prioriteti koje sam postavio funkcionišu".

On je takođe istakao invaziju Vladimira Putina na Ukrajinu, tenzije na Bliskom istoku i sukob Izraela i Hamasa, pretnju Kine i migracije koje su "naoružane od strane neprijateljskih država da bi ugrozile integritet naših granica“.

Kasnije je na izbornom skupu pričao kako se laburisti ponašaju kao da su već pobedili, odnosno da se tako predstavljaju naciji. Nije prošlo dugo stigao mu je odgovor opizicije.

Lider laburista Kir Starmer je poručio građanima: "Ako oni dobiju još pet godina misliće da mogu da nastave baš ovako kako sada rade. Ništa se promeniti neće".

Potom je Starmer rekao da će on "staviti državu ispred partijskih interesa".

"Svestan sam cinizma koji ljudi u ovom trenutku imaju prema političarima, ali sam kasno ušao u politiku, pošto sam služio našoj zemlji kao vođa krunskog tužilaštva i pomogao sam policijskoj službi Severne Irske da dobije saglasnost svih zajednica“, rekao je Starmer.

Laburistima je potreban zamah od 12,5 procentnih poena samo da bi dobili većinu jednog - nešto što čak ni Toni Bler nije postigao u svojoj ubedljivoj pobedi 1997. godine. Ali nakon što su transformisali stranku nakon njenog istorijskog poraza 2019. godine, neki veruju da bi Kir mogao da zbriše Torijevce i da dođe na vlast sa čak 400 mesta.

Ako se to dogodi, to bi bio izuzetan preokret u poređenju sa prošlim izborima, na kojima su konzervativci pod vodstvom Borisa Džonsona osvojili neverovatnu većinu od 80 mesta.

Ko je Starmer?

Kir Starmer, rođen je u Londonu 1962. a na funkciji lidera Laburističke partrije je od 2020. godine.

U parlamentu je od 2015, a prethodno je bio direktor javnog tužilaštva.

Foto: Tanjug/AP

Diplomirao je pravo na Univerzitetu u Lidsu 1985. godine i završio postdiplomske studije građanskog prava na Univerzitetu u Oksfordu 1986. godine. Nakon što je pozvan u advokatsku komoru, Starmer se pretežno bavio poslovima krivične odbrane, specijalizući se za pitanja ljudskih prava. Imenovan je za kraljevskog savetnika 2002, a 2008. je postao direktor Javnog tužilaštva i šef Kraljevske tužilačke službe, držeći ove funkcije do 2013. godine. Krajem svog petogodišnjeg mandata na mestu direktora Javnog tužilaštva, proglašen je za viteza 2014. godine.

Izabran za poslanika u Donjem domu na opštim izborima 2015. godine, Starmer je u septembru 2015. imenovan za ministra za imigraciju u senci od strane novog partijskog lidera Džeremija Korbina. Podneo je ostavku 2016. u znak protesta protiv Korbinovog vođstva, ali je kasnije te godine prihvatio novu funkciju pod Korbinom kao državni sekretar u senci za izlazak Velike Britanije iz Evropske unije nakon referenduma o članstvu u EU. Starmer je tražio drugi referendum o Bregzitu, rekavši da će glasati za „ostanak u Uniji“. Ova politika je na kraju uključena u izbornu platformu laburista 2019.

Nakon što je Korbin podneo ostavku nakon poraza laburista na opštim izborima 2019, Starmer je pobedio na izborima stranačkim izborima sledeće godine. Njegovo rukovodstvo karakteriše pomeranje stranke ka političkom centru i odbacivanje većeg dela levičarske platforme njegove liderske kampanje, kao i protivljenje nekim od odgovora vlade na pandemiju kovida-19 i pitanja kao što su Partigate, mini-budžet za septembar 2022. i kriza troškova života.

(Telegraf.rs)