Nemir se širi delom Evrope, članica NATO-a strahuje da je naredna Putinova meta: "Ono u Rijadu je izdaja!"

Jedva da iko u Ukrajini može da razume izjave američkog predsednika Donalda Trampa kako je žilava i uporna borba te zemlje protiv napada Rusije "kriva" za tako dug rat, a kako je i predsednik Volodimir Zelenski "nedemokratski" predsednik. Jer zaista, novi izbori u Ukrajini nisu održani u roku i samo ovaj američki predsednik ne može da zna kako nisu održani jer ta država već tri godine ratuje za svoju slobodu i nezavisnost, piše Deutsche Welle.

No izjave Donalda Trampa su zaprepastile i mnoge, naročito u državama središnje i istočne Evrope. Jer tu nije reč samo o podršci Ukrajini, nego i o temeljnom pitanju u ovom ratu: mogu li se dopustiti promene granica vojnom silom? Dokle Putin onda sme da šalje svoje tenkove? I sastanak ministara spoljnih poslova SAD i Rusije u Rijadu za čelnika kancelarije rumunskog predsednika Kristijana Dijakoneskua izgleda kao priprema za "novu Jaltue i deobu interesnih zona preko karte Evrope. Da li je Tramp spreman da prepusti Putinu i Rumuniju i povuče američke vojnike stacionirane u toj zemlji?

Preporučujemo

Iskustvo Minhena

Rumunski politolog Vladimir Tismaneu ne okleva da sastanak u Rijadu nazove "izdajom" i Ukrajine i vrednosti za koje se zalaže Zapad. Isto tako, Rijad glatko upoređuje s "novim Minhenom", sporazumom kojim su 1938. zapadne zemlje prepustile Hitleru područje Čehoslovačke naseljen nemačkom manjinom - i što se brzo pretvorilo u nacističku okupaciju čitave zemlje i svetski rat.

Na taj sporazum aludira i poljski predsednik Donald Tusk: povodom Minhenske konferencije o sigurnosti je na socijalnoj mreži napisao: "Kao turista volim taj grad. Kao istoričar i političar mogu danas samo reći: Minhen - NIKAD VIŠE".

Tusk neumorno upozorava: "Prisiljena kapitulacija Ukrajine će značiti kapitulaciju čitave zapadne zajednice".

Širom zemalja koje su okusile da budu deo sovjetskog Istočnog bloka se širi bojazan kako će opet biti prepuštene Rusiji. U Rumuniji i susednoj Moldaviji se stalno ređaju incidenti s ruskim raketama i letelicama i tek ovog februara je rumunski parlament prihvatio zakon kojim se odobrava obaranje takvih ruskih projektila.

Foto: Tanjug/AP

"Sigurnost Ukrajine je i sigurnost Evrope i Rumunije. Mi ne stojimo na strani Ukrajine samo iz humanitarnih razloga, nego jer je to i iz strateških interesa naše zemlje", upozorava privremeni rumunski predsednik Ilie Boložan.

Čudna sloga Vašingtona i Moskve

A šta su "strateški interesi" nove američke vlade, Evropljani u to više ne mogu da budu sigurni. Ne samo Ilon Mask koji podržava populističke stranke u Evropi koje takođe redom pokazuju razumevanje za politiku Kremlja, nego je nedavno u Minhenu američki potpredsednik Džej Di Vens optužio Rumuniju što je poništila prvi krug predsedničkih izbora na kojima je ekstremistički i proruski kandidat Kalin Đeorđesku osvojio najviše glasova.

Neke bivše članice Varšavskog sporazuma imaju razumevanja za ovu popustljivost Vašingtona prema Kremlju: osim Orbana u Mađarskoj je bugarski predsednik Rumen Radev "pozdravio" ovu "mirovnu inicijativu" Trampa i još jednom upozorio tamošnju vladu neka ne šalje bugarske vojnike u Ukrajinu - iako o tome nikad nije bilo ni reči. Slična je reakcija i premijera Slovačke, Roberta Fica: nedavni evropski sastanak u Parizu o podršci Ukrajini nazvao je sastanak "prijatelja rata" s kojima njegova zemlja "nema šta da traži".

Prepušteni sami sebi

Ali raspoloženje na istoku Evrope prema novoj politici Vašingtona je uglavnom drugačije: predsednik Češke Petr Pavel je na socijalnoj mreži objavio kako je potrebna "solidna doza cinizma" nazvati predsednika Ukrajine diktatorom, a predsednica bivše zemlje Sovjetskog Saveza Litvanije, Gitanas Nauseda je još jasnija kod pitanja, koliko se još Evropa može pouzdati na ovu vladu u  Vašingtonu: "Moramo smesta da delujemo kako bi podržali Ukrajinu i ojačali sigurnost Evrope. Dosta je brbljanja, vreme je za delovanje", piše Jutarnji.

Ta zemlja je predstavila plan od šest tačaka koji bi Evropu doveo do veće nezavisnosti i u pitanju odbrane. Tu nije samo jačanje vlastitih oružanih snaga, nego i ulaganje u vojnu industriju Ukrajine uz još doslednije sankcije protiv Rusije", prenosi Deutsche Welle.

(Telegraf.rs)