Ime koje izabere novi papa biće i signal šta se može očekivati od njegove vladavine: Evo šta koje znači

Prvi trag o pravcu kojim će novi papa krenuti biće ime koje odabere, piše AP.

Objava "Habemus Papam" — "Imamo papu" — sa balkona bazilike Svetog Petra, najpre otkriva novo ime pape na latinskom jeziku, prvo kršteno ime, a zatim i papinsko, koje nosi snažnu simboliku.

Papa Franja II bi označio kontinuitet s pastoralnim nasleđem preminulog pape i njegovim stavljanjem marginalizovanih u prvi plan. Sam Franja je u šali rekao da bi njegov naslednik mogao da se zove Jovan XXIV, po progresivnom papi iz doba Drugog vatikanskog sabora. Najpopularnije papinsko ime 20. veka, Pije, bio bi jasan znak da se tradicionalizam vraća na presto Svetog Petra.

"U najdubljem delu svoje svesti, kada ulaze u konklavu, svako od njih ulazi sa imenom u glavi", rekla je Natalija Imperatori-Li, profesorka religije na Univerzitetu Menhetn.

Istorija papinskih imena

Tokom prvog milenijuma Katoličke crkve, pape su koristile svoja krštena imena. Prvi izuzetak bio je rimski papa Merkurije iz 6. veka, koji je bio nazvan po paganskom bogu, pa je uzeo prikladnije ime Jovan II.

Praksa uzimanja novog imena ustalila se u 11. veku, u periodu nemačkih papa koji su birali imena ranih crkvenih otaca iz "želje da označe kontinuitet", rekao je otac Roberto Regoli, istoričar na Papskom univerzitetu Gregorijana u Rimu.

Tokom vekova, pape su često birale ime pape koji ih je imenovao za kardinala. Najčešće je birano ime Jovan, čak 23 puta, zatim Benedikt i Grgur, po 16 puta.

Tek od sredine 20. veka pape počinju da biraju imena koja signaliziraju pravac njihove vladavine, kaže Regoli.

"Čak i sada, dok čekamo novog papu, ime koje izabere pomoći će nam da razumemo pravac u kojem želi da vodi Crkvu", rekao je Regoli.

Neka imena su van upotrebe vekovima, poput Urban ili Inoćentije.

"Ne mislim da će iko izabrati ime Inoćentije", rekla je Imperatori-Li, imajući u vidu skandale o zlostavljanju koji su potresli Crkvu. "To ne bi bio dobar izbor."

Nedavna imena

FRANJA: Papa Franja, izabran 2013. godine, uzeo je ime po Svetom Franji Asiškom, poznatom po poniznosti, siromašnom životu i ljubavi prema svim stvorenjima. Time je signalizirao papinstvo posvećeno marginalizovanima, uključujući siromašne, zatvorenike i LGBT+ zajednicu, uz promovisanje mira, bratstva i zaštite životne sredine.

BENEDIKT: Ime je poslednji put izabrao nemački kardinal Jozef Racinger 2005. godine. Papa Benedikt XVI rekao je da je želeo da oda počast Benediktu XV, koji je vodio Crkvu tokom Prvog svetskog rata, i Svetom Benediktu iz 6. veka, osnivaču zapadnog monaštva. Jedan od prioriteta Benedikta XVI bio je da oživi veru u Evropi. "Ako dobijemo papu Benedikta, znaćemo da su kardinali Franju videli kao izuzetak", rekla je Imperatori-Li.

JOVAN PAVLE: Prvo složeno papinsko ime, koje je kardinal Albino Lućani izabrao 1978. da bi odao počast Jovanu XXIII, koji je otvorio Drugi vatikanski sabor, i Pavlu VI, koji ga je zatvorio. Ime je signaliziralo posvećenost reformama, uključujući prelazak sa latinske mise na lokalne jezike i otvaranje prema drugim verama, naročito judaizmu. Papinstvo Jovana Pavla I trajalo je samo 33 dana. Njegov naslednik, poljski kardinal Karol Vojtila, uzeo je ime Jovan Pavle II.

JOVAN: Izabrano 23 puta, poslednji put 1958. godine od strane Jovana XXIII. Ime se može odnositi na Svetog Jovana Apostola, jednog od dvanaestorice Isusovih apostola i autora jednog od jevanđelja, ili na Svetog Jovana Krstitelja, proroka koji je krstio Isusa. "Jovan XXIII bio je papa od koga se nije mnogo očekivalo, ali je ostavio ogroman uticaj na Crkvu", rekla je Imperatori-Li. "To bi mogao biti znak kakvo papinstvo žele da ostave."

PAVLE: Izabrano šest puta, poslednji put 1963. godine od Pavla VI. Sveti Pavle Apostol širio je učenja Isusa u 1. veku.

PIJE: Povezuje se s papama poznatim po tradicionalizmu i protivljenju reformama. Pije IX je 1858. naredio otmicu jevrejskog dečaka Edgarđa Mortare, koji je u tajnosti kršten od strane kućne pomoćnice i potom odgajan kao katolik u Vatikanu. Pije X bio je početkom 20. veka vodeći antimodernista koji je inspirisao raskolničku grupu Društvo Svetog Pija X. Pije XII bio je papa tokom Drugog svetskog rata, često kritikovan što nije dovoljno glasno osudio Holokaust. "To je sada ime koje je u svojevrsnom zarobljeništvu kod određenih tradicionalističkih katoličkih grupa", rekao je Regoli.

Ko su mogući kandidati za papu?

Ne postoje zvanični kandidati za papu, ali se neki kardinali smatraju papabile, tj. onima koji imaju osobine potrebne da postanu papa.

Nakon što je Sveti Jovan Pavle II 1978. prekinuo višedecenijsku dominaciju italijanskih papa, krug potencijalnih naslednika proširen je, pa sada čak i kardinali iz udaljenih krajeva sveta imaju realne šanse.

Kardinali će početi sa glasanjem kada konklava otpočne 7. maja.

Evo nekoliko mogućih kandidata, bez posebnog reda:

• Pjetro Parolin (70): Italijan, državni sekretar Vatikana pod papom Franjom, iskusan doplomata:
• Luis Tagle (68):  Filipinac, bivši nadbiskup Manile;
• Fidolin Ambongo Besungu (65): Kongoanac, bivši predsednik Biskupske konferencije Afrike i Madagaskara;
• Mateo Zupi (70): Italijan, bivši pomoćni biskup Rima;
• Peter Erdo (73): Mađar, dva pua biran za šefa krovne grupe Evropske biskupske konferencije;
• Robert Prevost (70): Amerikanac/Peruanac, bivši nadbiskup Čiklaja u Peruu i nekadašnji lider reda Avgustinaca;
• Anders Arborelius (76): Šveđanin,  član Reda raseljenih otaca Karmelićana, dugogodišnji predsednik i potpredsednik Skandinavske biskupske konferencije;
• Pjerbatista Picabala (60): Italijan, član Franjevačkog reda manje braće;
• Huan Hoze Omelja (79): Španac, misionar u nekadašnje Zairu (Kongo), predsednik Španske biskupske konferencije;
• Rajnhard Marks (72): Nemac, koordinator Vatikanskog ekonomskog saveta, predsednik Nemačke biskupske konferencije, predsednik komisije Evropske biskupske konferencije;
• Robert Sara (80): Gvinejac, rrefekt vatikanskog ureda za liturgiju; načelnik vatikanskog dobrotvornog ureda Cor Unum; sekretar vatikanskog misijskog ureda; nadbiskup Konakrija, Gvineja;
• Mark Uelet (81): Kanađanin, načelnik vatikanskog ureda za biskupe; predsednik Pontifikalne komisije za Latinsku Ameriku; nadbiskup Kvebeka, Kanada; rektor bogoslovije u Kolumbiji; član redovničkog reda Sulpicijanaca;
• Kristof Šinborn (80): Austrijanac, Uređivao Katekizam Katoličke crkve, zbornik crkvenog učenja; član redovničkog reda dominikanaca. 

Novi pravci

Novi papa je slobodan da izabere ime koje nikada nije korišćeno, kao što je to učinio Franjo.

"To bi otvorilo novu epohu i moglo bi značiti da njegov program nije usklađen ni sa jednim prethodnikom, već je izrazito ličan", rekao je Regoli.

Imperatori-Li je predložila još jedno ime koje bi moglo ukazivati na nastavak Franjinog nasleđa: Ignjatije, po osnivaču jezuita, reda kojem Franjo pripada.

"To bi bilo zanimljivo", rekla je. "Nikada nismo imali papu s tim imenom."

(Telegraf.rs)