"Streljali vezane zarobljenike i decu": Bivši britanski specijalci otkrili ratne zločine svojih kolega

Bivši pripadnici britanskih specijalnih snaga prekinuli su višegodišnju ćutnju i otkrili su za emisiju BBC Panorama, svoja svedočenja o ratnim zločinima koje su, prema njihovim tvrdnjama, počinile njihove kolege u Iraku i Avganistanu.

Prvi put javno iznoseći svoja svedočenja, veterani su opisali kako su pripadnici SAS ubijali "nenaoružane ljude dok su spavali i pogubljivali vezane zatvorenike, uključujući i decu".

"Zavezali su ruke jednom dečaku i ubili ga. Bio je očigledno dete, ni blizu starosnog uzrasta za borbu", prisetio se jedan veteran koji je služio u Avganistanu sa SAS.

Ubijanje zarobljenika "postalo je rutina", rekao je veteran.

"Pretražili bi nekoga, vezali mu ruke, a zatim ga upucali", nakon čega bi odsekli plastične lisice koje su koristili za vezivanje i "podmetnuli pištolj" pored tela, ispričao je on.

Nova svedočenja sadrže optužbe za ratne zločine koji su počinjeni tokom više od jedne decenije, mnogo duže od tri godine koje trenutno obuhvata javna istraga koja se vodi u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Po prvi put, u najozbiljnije optužbe su uključeni i pripadnici SBS (Special Boat Service), elitne jedinice Kraljevske mornarice i to za pogubljenja nenaoružanih i ranjenih ljudi.

Veteran koji je služio u SBS rekao je da su neki vojnici pokazivali "mentalitet rulje", opisujući njihovo ponašanje tokom operacija kao "varvarsko".

"Video sam najtiše momke kako se menjaju, pokazuju ozbiljne psihopatske osobine. Bili su bez zakona. Imali su osećaj da su nedodirljivi".

Specijalne snage su bile raspoređene u Avganistanu sa zadatkom da štite britanske trupe od talibanskih boraca i bombaša. Sukob je bio izuzetno smrtonosan za pripadnike britanskih oružanih snaga 457 je poginulo, a hiljade su ranjene.

Na pitanje BBC o novim svedočenjima, Ministarstvo odbrane izjavilo je da je "u potpunosti posvećeno" podršci javnoj istrazi o navodnim ratnim zločinima i da poziva sve veterane koji imaju relevantne informacije da se jave. Takođe je saopšteno da "nije prikladno da Ministarstvo komentariše optužbe" koje mogu biti predmet istrage.

Psihotične ubice u jedinici

Ova svedočenja očevidaca predstavljaju najdetaljniji javni prikaz ubistava do sada, izneta od strane bivših pripadnika britanskih specijalnih snaga (UKSF), krovne strukture u koju spadaju SAS, SBS i nekoliko pomoćnih jedinica.

Svedočenja više od 30 osoba koje su služile u ili uz UKSF, nadovezuju se na višegodišnje izveštavanje emisije BBC Panorama o navodima o vansudskim egzekucijama koje je sprovodio SAS.

Panorama takođe prvi put otkriva da je tadašnji premijer Dejvid Kameron više puta bio upozoravan tokom svog mandata da britanske specijalne snage ubijaju civile u Avganistanu.

Govoreći pod uslovom anonimnosti zbog nepisanog pravila ćutanja koje okružuje operacije specijalnih snaga očevidci su izjavili da su zakoni rata redovno i svesno kršeni od strane najelitnijih jedinica britanske vojske tokom operacija u Iraku i Avganistanu.

Ti zakoni jasno definišu da se osobe mogu namerno ubiti samo ako predstavljaju direktnu pretnju po živote britanskih vojnika ili drugih osoba. Međutim, pripadnici SAS i SBS su, prema svedočenjima, sami krojili pravila.

"Ako se meta pojavila dva ili tri puta na listi, ulazili bismo s namerom da je ubijemo nije bilo pokušaja hapšenja,“ rekao je jedan veteran SAS, misleći na osobe koje su prethodno već bile uhapšene, ispitane, a zatim puštene.

"Ponekad bismo proverili identitet mete, potvrdili ID, pa ih upucali. Često bi cela jedinica samo ušla i pobila sve muškarce koje tamo zatekne", rekao je on.

Jedan svedok koji je služio u SAS rekao je da je ubijanje moglo postati "stvar koja izaziva zavisnost" i da su neki pripadnici elitne jedinice bili "opijeni tim osećajem" u Avganistanu. "Bilo je mnogo psihotičnih ubica", izjavio je.

"Na nekim operacijama, jedinica bi ušla u objekte nalik gostinskim kućama i pobila sve unutra", rekao je. "Ulazili bi i pucali u sve koji spavaju. To nije opravdano, ubijati ljude dok spavaju".

Veteran koji je služio sa SBS rekao je za BBC da su nakon što bi zauzeli određenu oblast, jurišne grupe kretale u čišćenje terena, pucajući na svakoga na koga naiđu, proveravajući tela i ubijajući one koji su još živi. "To se očekivalo, nije se krilo. Svi su znali", rekao je.

Namerno ubijanje ranjenih osoba koje ne predstavljaju pretnju predstavlja jasno kršenje međunarodnog prava. Ali veteran SBS rekao je da su ranjenici ljudi rutinski ubijani. Opisao je jednu operaciju tokom koje je bolničar pokušavao da zbrine osobu koja je bila ranjena, ali je još disala.

"Onda je došao jedan od naših. Čuo se pucanj. Upucan je iz blizine, pravo u glavu", rekao je.

Ubistva su bila "potpuno nepotrebna", dodao je jedan veteran. "Ovo nisu bila ubistva iz milosti. Ovo je ubistvo".

Prema svedočenjima, mlađim pripadnicima jurišnih timova naređivali su iskusniji operativci SAS da likvidiraju muške zarobljenike, koristeći izraze poput: "on se ne vraća s nama u bazu" ili "za ovog zarobljenika pobrini se da ne napusti metu".

Zarobljenici su bili ljudi koji su se predali, koje su specijalne snage već pretresle i koji su najčešće bili vezani lisicama. Britansko i međunarodno pravo strogo zabranjuju namerno ubijanje nenaoružanih civila ili ratnih zarobljenika.

Jedan bivši operativac SAS opisao je kako je saznao za operaciju u Iraku tokom koje je neko bio pogubljen.

"Bilo je prilično jasno, koliko sam mogao da shvatim, da nije predstavljao nikakvu pretnju, nije bio naoružan. To je sramotno. U tome nema ni trunke profesionalizma", rekao je bivši operativac.

Dodao je i da to ubistvo nikada nije bilo pravilno istraženo. Prema njegovim rečima, problem je počeo mnogo pre nego što je jedinica premeštena u Avganistan i da su viši komandanti znali za to.

Svedočenja, kao i novi video snimci koje je BBC dobio sa operacija SAS u Iraku iz 2006. godine, potvrđuju ranije izveštaje emisije Panorama da su SAS eskadrile brojale ubistva kako bi se međusobno takmičile.

Izvori su rekli da su neki pripadnici SAS vodili sopstvenu evidenciju ubistava, a da je jedan operativac lično ubio desetine ljudi tokom samo šestomesečne ture u Avganistanu.

"Izgledalo je kao da pokušava da ostvari ubistvo na svakoj operaciji svake noći bi neko bio ubijen", rekao je bivši kolega. Operativac je bio "ozloglašen u eskadrili, iskreno je delovao kao psihopata", dodao je kolega.

U jednom incidentu, koji je, prema izvorima, postao ozloglašen unutar SAS, operativac je navodno prerezao grkljan ranjenom Avganistancu nakon što je rekao oficiru da ga ne puca ponovo. To je bilo "zato što je želeo da ga lično dokrajči nožem", rekao je drugi bivši kolega. "Hteo je, znaš, da 'krsti' svoj nož u krvi'".

Prema svedočenjima, saznanja o navodnim zločinima nisu bila ograničena na male timove ili pojedinačne eskadrile. Unutar komandne strukture britanskih specijalnih snaga, "svi su znali" šta se dešava, rekao je jedan veteran.

"Ne oduzimam odgovornost pojedincima, ali svi su znali," rekao je jedan veteran. "Postojalo je implicitno odobravanje onoga što se dešavalo".

Da bi izbegli ispitivanje ubistava, očevici su rekli da su članovi SAS i SBS stavljali takozvane „oružje za bacanje“ na tela ubijenih, kako bi izgledalo kao da su bili naoružani u fotografijama koje su specijalne snage redovno pravile na mestu događaja.

"Postojala je lažna granata koju su nosili sa sobom na metu, nije mogla da eksplodira", rekao je bivši operativac SAS.

Drugi veteran je rekao da su operativci nosili AK-47 puške sa sklopivim kundakom, jer su bile lakše za smestiti u ranac i "lakše ih je bilo doneti na metu i postaviti pored tela".

Izveštaji su bili fikcija

Zvaničnici su potom pomagali da se falsifikuju izveštaji o operacijama kako bi se izbegla istraga o postupcima jurišnih timova na terenu, prema svedočenju.

"Razumeli smo kako da napišemo izveštaje o ozbiljnim incidentima da ne bi pokrenuli istragu vojne policije", rekao je jedan od veterana.

"Ako je izgledalo da je pucnjavom možda prekršen ratni kodeks, dobićete poziv od pravnog savetnika ili nekog od oficira u komandi. Pokupili bi vas i pomogli da pojasnite jezik. 'Sećate li se da je neko napravio iznenadan pokret?' 'Ah, da, sada se sećam.' Tako nešto. To je bilo ugrađeno u način na koji smo funkcionisali.“

Izveštaji su bili fikcija, rekao je drugi veterana iz UKSF. Obaveštajni oficir koji je radio sa SBS opisao je izveštaje u kojima je stajalo da su se našli u pucnjavi, dok su fotografije prikazivale tela sa "više čistih pogodaka u glavu".

Falsifikovani papiri mogli su da pomognu da se spreči istraga od strane Kraljevske vojne policije, ali operacije britanskih specijalnih snaga izazivale su duboku zabrinutost komandira iz Avganistana i zvaničnika avganistanske vlade.

Dejvid Kameron koji je kao premijer posetio Avganistan sedam puta između juna 2010. i novembra 2013. godine, u periodu koji se sada ispituje tokom javne istrage SAS bio je više puta upoznat sa brigama od strane avganistanskog predsednika Hamida Karzaija, prema rečima više ljudi koji su prisustvovali sastancima.

"Predsednik Karzai je dosledno, ponavljao ovo pitanje,“ rekao je bivši savetnik za nacionalnu sigurnost Avganistana Dr. Rangin Dadfar Spanta za Panorama.

Dodao je da je Kameron mogao da bude siguran da su postojale optužbe da su civili, uključujući decu, bili ubijeni tokom operacija koje su sprovedene od strane britanskih specijalnih snaga.

Avganistanski predsednik je bio "toliko dosledan u svojim žalbama na noćne racije, civilne žrtve i pritvore da nije bilo visokog zapadnog diplomate ili vojnog lidera koji bi propustio činjenicu da je to za njega bila velika iritacija", rekao je general Daglas Lut, bivši američki ambasador pri NATO.

General Lut je rekao da bi bilo "izuzetno neobično da postoji tužba protiv britanskih snaga za koju britanski lanac komande nije bio upoznat".

Portparol lorda Kamerona rekao je da su se, "koliko se lord Kameron seća“ pitanja koja je pokrenuo predsednik Karzai odnosila na NATO snage uopšte i da „konkretni incidenti u vezi sa britanskim specijalnim snagama nisu pokrenuti".

Portparol je takođe rekao da je "ispravno da sačekamo zvanične nalaze istrage", dodajući da je "svaka sugestija da je lord Kameron sarađivao u prikrivanju navoda o ozbiljnim krivičnim delima potpuna besmislica".

Za razliku od mnogih drugih zemalja, uključujući SAD i Francusku, Velika Britanija nema parlamentarni nadzor nad svojim elitnim pukovima specijalnih snaga. Strateška odgovornost za njihove postupke u krajnjoj liniji pada na premijera, zajedno sa ministrom odbrane i šefom specijalnih snaga.

Brus Haulder bivši direktor tužilaštva u službama, odgovoran za podizanje optužnica i krivično gonjenje onih koji služe u Oružanim snagama  rekao je da se nada da će javna istraga ispitati obim znanja lorda Kamerona o navodnim civilnim žrtvama u operacijama britanskih specijalnih snaga.

"Morate znati koliko je trulež otišla", rekao je Haulder.

(Telegraf.rs)