Evropu čeka "super nedelja": Izbori u Poljskoj, Portugalu i Rumuniji odlučuju o budućnosti demokratije

Milioni glasača u Rumuniji, Poljskoj i Portugalu izaći će na birališta ovog vikenda u izbornu "supernedelju" koja će odrediti pravac njihovih demokratija u vreme pojačanih političkih, trgovinskih i ekonomskih tenzija, piše The Guardian.

U Rumuniji, kandidat krajnje desnice pobedio je u prvom krugu predsedničkih izbora, dok se u duboko polarizovanoj Poljskoj u prvom krugu izbora liberal, konzervativac i kandidat krajnje desnice bore za funkciju predsednika.

U Portugalu, koji održava vanredne parlamentarne izbore samo 14 meseci nakon prethodnog glasanja, izgleda da će status kvo ostati nepromenjen. Evo šta treba da znate o ovim izborima.

Zar Rumunija već nije imala predsedničke izbore?

Jeste. Prvobitni izbori prošle godine su poništeni, a njihov šokantni pobednik s krajnje desnice diskvalifikovan usled široko rasprostrinute zabrinutosti zbog ruskog mešanja i drugih nepravilnosti. Dakle, glasanje u nedelju je drugi krug drugih predsedničkih izbora u šest meseci.

Ovog puta, ultranacionalista, kritičar EU i obožavalac Trampa nalazi se u drugom krugu protiv centrističkog nezavisnog kandidata, u glasanju koje analitičari nazivaju najvažnijim u postkomunističkoj istoriji zemlje.

Đorđe Simion (38), koji nosi MAGA kačket, zalaže se za društveno konzervativnu agendu i želi "melonizaciju" Evrope i obustavljanje vojne pomoći Ukrajini, ubedljivo je pobedio u prvom krugu sa oko 41% glasova, skoro duplo više od rivala.

Drugoplasirani Nikušor Dan, 55-godišnji gradonačelnik Bukurešta, predstavio je drugi krug kao borbu između "prozapadnog i antizapadnog pravca za Rumuniju". Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da se razlika između njih smanjuje, pri čemu jedno istraživanje pokazuje da su izjednačeni, a najnovije da je Dan čak i u vođstvu.

Vozeći na talasu frustracije birača prema glavnim političkim strankama u Rumuniji, Simion je obećao da će, ako pobedi, imenovati za premijera Kalina Đorđeskua, pobednika poništenih izbora iz novembra prošle godine.

Poraz kandidata vladajuće koalicije Socijaldemokrata i Liberala u prvom krugu doveo je do ostavke proevropskog premijera Marsela Čolakua i faktičkog kolapsa vlade. Sada mora da se formira nova koalicija.

Analitičari kažu da bi pobeda Simiona mogla dovesti do oštrog pomeranja zemlje udesno. Postoji mogućnost sporazuma o podršci između Simionove stranke AUR, druge po veličini u parlamentu, i Socijaldemokrata, kao i mogućnost vanrednih izbora.

Glasanje se pomno prati u Evropskoj uniji, kojoj nije potreban još jedan remetilački faktor u regionu pored Mađarske i Slovačke. Zainteresovani su i nacionalisti – uključujući one u Vašingtonu – koji su optužili Bukurešt da je zgazio demokratiju nakon što su prvobitni izbori poništeni, a Đorđeskuu zabranjeno da se kandiduje na ponovljenim izborima.

Predsednik Rumunije ima poluegzekutivnu ulogu sa značajnim ovlašćenjima u spoljnoj politici, nacionalnoj bezbednosti, vojnoj potrošnji i imenovanjima u pravosuđu. Takođe predstavlja zemlju, članicu NATO, na međunarodnoj sceni i može da uloži veto na važne odluke EU.

Zvuči kao prilično ozbiljna stvar. A kako je u Poljskoj?

Tuskova vlada u ozbiljnim problemima

Takođe vrlo ozbiljno, barem za vladu Donalda Tuska. Nedeljno glasanje suziće listu kandidata za budućeg predsednika zemlje, funkciju koja ima izvestan uticaj na spoljnu i odbrambenu politiku, kao i snažna ovlašćenja da stavlja veto na zakone koje usvoji parlament.

Od 2023. godine, zemljom upravlja Tuskova Građanska koalicija, ideološki raznovrstan i politički krhak savez prodemokratskih stranaka. Njeno ključno obećanje bilo je da će da poništi kontroverzne i opsežne promene sprovedene tokom osmogodišnje vladavine nacional-populističke stranke Pravo i pravda (PiS).

Međutim, sposobnost vlade da ispuni ta obećanja ostala je ograničena vetom predsednika, funkcijom koju od 2015. godine obavlja Andžej Duda, blizak politički saveznik smenjene administracije i čvrst Trampov pristalica.

Pobeda na predsedničkim izborima učvrstila bi poziciju vlade i mogla joj pomoći da ispuni neka od liberalnih obećanja o društvenim pitanjima poput prava na abortus i prava LGBTQ+ osoba.

Kao vodeći u anketama, Rafał Tšaskovski, 53-godišnji centristički gradonačelnik Varšave i visoki član Građanske koalicije, kandidat je kojeg treba pobediti.

Njegov glavni rival je 42-godišnji konzervativac Karol Navrocki, formalno nezavisan ali uz podršku PiS-a. Taj ranije malo poznati istoričar nada se da će predstaviti novo lice i raskid s polarizujućim nasleđem populističke desnice, dok istovremeno ostaje veran njenim osnovnim porukama o suverenitetu, ilegalnoj migraciji i frustracijama prema zelenim politikama.

Gotovo je sigurno da će Tšaskovski i Navrocki osvojiti prva dva mesta i ući u drugi krug 1. juna.

Slavomir Mencen (38), lider krajnje desne partije Konfederacija, je autsajderski kandidat koji je kratko vreme bio pretnja Navrockom za drugo mesto, ali je u poslednjih mesec dana oslabio.

Predstavljajući se kao glas mlađe generacije razočarane u mejnstrim politiku, vodi kampanju zasnovanu na radikalnoj deregulaciji i smanjenju poreza. Otvoreni je kritičar EU i protivnik liberalizacije migracije, LGBTQ prava i zakona o abortusu, a veruje se da se pozicionira za parlamentarne izbore 2027. godine.

Šta je sa Portugalom?

Tu se očekuje manje drame. Portugal izlazi na birališta na trećim vanrednim parlamentarnim izborima za tri godine. Premijer iz redova centra-desnice, Luiš Montenegro, raspisao je glasanje u nedelju kao odgovor na rastuća pitanja u vezi s poslovnim aktivnostima svoje porodice.

Montenegro, lider Demokratske alijanse (AD), koja je na vlasti od svoje tesne pobede na prošlogodišnjim izborima, suočen je sa sve većim ispitivanjem zbog konsultantske firme za zaštitu podataka koju je osnovao 2021. i koju je sledeće godine prebacio na suprugu i sinove.

Suočen s pitanjima o potencijalnom sukobu interesa, Montenegro – koji poriče bilo kakve nepravilnosti ili etičke prekršaje – organizovao je u martu glasanje o poverenju svojoj administraciji, rekavši da želi da "okonča atmosferu stalnih insinuacija i intriga". Međutim, izgubio je glasanje i raspisani su novi izbori.

Najnovije ankete predviđaju sličan ishod kao prošlog puta, dajući AD-u oko 33%, opozicionoj Socijalističkoj partiji (PS) 26%, a krajnje desnoj stranci Čega 17%.

Izgleda da će Montenegro ponovo ostati bez većine – čak i ako postigne dogovor s malom Liberalnom inicijativom, koja ima podršku od oko 6% – i da će imati teškoće u upravljanju, posebno ako PS ispuni svoju pretnju da će blokirati njegov zakonodavni program.

Iako Montenegro održava potpunu zabranu bilo kakve saradnje s Čegom, njegova vlada je optužena za podilaženje krajnjoj desnici nakon što je tokom kampanje najavila deportaciju 18.000 neregularnih migranata.

Takođe se spekuliše da bi Montenegrova Socijaldemokratska partija mogla da ga zameni nekim spremnijim na saradnju s Čegom, ukoliko on ne uspe da ostvari dobar rezultat u nedelju.

Prošli put, AD je osvojio 80 mesta, PS 78, dok je Čega, koju predvodi bivši TV fudbalski komentator Andre Ventura, doživela veliki skok i povećala broj svojih mandata sa 12 na 50.

(Telegraf.rs)