Putin obećao da će Kijev platiti što je uništio njegove bombardere: Koje opcije ima i šta je realno da uradi?

Više od tri godine Rusija koristi svoju flotu bombardera da uništava Ukrajinu, ali 1. juna, Kijev je brutalno uzvratio – gađajući upravo te bombardere.

Operacija pod nazivom "Paukova mreža" pripremana je 18 meseci. Desetine skrivenih dronova poletelo je iz kamiona parkiranih unutar Rusije... Leteli su do aerodroma udaljenih hiljadama kilometara od Ukrajine i uništili najmanje 12 bombardera.

Iako je operacija podigla moral u Ukrajini, mnogi su se pripremali za rusku osvetu. Strahovi su se pojačali kada je ruski predsednik Vladimir Putin u sredu rekao svom američkom kolegi Donaldu Trampu da će Kremlj "morati da odgovori na napad".

Prvi ruski odgovor usledio je u četvrtak uveče – u vidu masovnog napada dronovima i raketama na Kijev i širom zemlje. Rusko Ministarstvo odbrane je napade opisalo kao "odgovor na terorističke akte Kijeva". Napadi su bili razorni, ali nisu se kvalitativno razlikovali od onoga na šta se Ukrajina već navikla tokom tri godine rata.

Olga, 67-godišnja stanovnica Kijeva, koja je tražila da se navede samo njeno ime, rekla je za CNN da, ako su napadi u četvrtak bila ruska osveta, "onda Ukrajinu čeka mnogo takvih osveta – jednom mesečno, ako ne i češće".

Ograničene mogućnosti Kremlja da odgovori na izuzetnu ukrajinsku operaciju postavile su pitanje Putinove sposobnosti da eskalira rat i sprovede osvetu kakvu njegove pristalice priželjkuju. Ukrajinci se pitaju: da li su već osetili najgori deo ruske odmazde – ili najgore tek dolazi?

Analitičari kažu da se Putin suočava s nekoliko ograničenja. Jedno od njih je političko: pokretanje velikog, inovativnog odgovora na operaciju Paukova mreža bilo bi implicitno priznanje da je Ukrajina zadala ozbiljan udarac Rusiji – a to je utisak koji Kremlj očajnički pokušava da izbegne, kaže Katerina Stepanenko, analitičarka Instituta za proučavanje rata iz Vašingtona.

Na sastanku sa ministrima u sredu, Putin je dobio detaljan izveštaj o urušavanju mostova u Kursku i Brjansku, za koje Rusija krivi Ukrajinu. Ali, osim što je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov spomenuo nedavne "kriminalne provokacije" Kijeva, operacija "Paukova mreža" nije se pominjala.

U izveštajima ruskih državnih medija o Putinovom telefonskom razgovoru sa Trampom u sredu, gotovo da nije bilo pomena o njegovoj pretnji "odgovorom". Umesto toga, fokus je bio na ishodu mirovnih pregovora u Istanbulu.

Stepanenko smatra da je to deo svesne strategije.

"Putin pokušava da ovo zataška i sakrije još jedan neuspeh. Odgovor visokog profila bi se kosio sa strateškim ciljem Kremlja da sve gurne pod tepih", kaže za CNN.

Oko za oko, zub za zub?

Putin se suočava i s materijalnim ograničenjima. Dok su ruski svakodnevni napadi nekada uključivali nekoliko desetina dronova, sada se rutinski koristi preko 400. Dan pre operacije "Paukova mreža", 31. maja, Rusija je lansirala 472 drona na Ukrajinu – što je bio rekord u trogodišnjem ratu, a već je premašen u napadu u nedelju, kada je lansirano 479 dronova.

"Ruski odgovor je ograničen količinom sile koju već svakodnevno koristi", kaže Vilijam Alberk, bivši NATO stručnjak za kontrolu naoružanja, sada u think tank-u Stimson Center.

"Kako da znate da Rusija zaista uzvraća? Šta bi bilo brutalnije od uništavanja stambenih zgrada ili napada na tržne centre? Kako bi izgledala prava eskalacija?“, pita.

Proruski Telegram blogeri puni su predloga. Neki su tvrdili da ukrajinski napadi na bombardere sposobne za nuklearni udar zaslužuju nuklearni odgovor. Drugi su tražili upotrebu balističke rakete Orešnik, koju je Putin predstavio prošle godine i koja je do sada upotrebljena samo jednom protiv Ukrajine.

Iako Putin često hvali tu novu raketu, ona ima ograničenu upotrebu, kaže Mark Galeoti, jedan od vodećih analitičara za Rusiju.

"Orešnik je osmišljen za specifične ciljeve. Nije precizan... i nije bunker-baster,“ rekao je za CNN dodajući da to znači da bi imao problema da uništi podzemna postrojenja i komandne centre koje je Ukrajina premestila duboko pod zemlju.

"Ako ga već koristite, morate imati cilj koji to opravdava", ističe Galeoti.

Jedan od mogućih ciljeva mogli bi biti ukrajinske službe bezbednosti (SBU), koje su osmislile operaciju "Paukova mreža".

Ipak, kako kaže Galeoti, to nije nešto što se može uraditi brzo.

"Na neki način, Putin je već iscrpeo većinu stepenika eskalacije koje ima na raspolaganju, pa više nema mogućnost da jasno kazni", smatra on.

U znak da ruska odmazda još traje, rusko Ministarstvo odbrane je u nedelju saopštilo da je pogodilo ukrajinski aerodrom u zapadnom regionu Rivne – nedelju dana nakon ukrajinskih napada na ruske baze.

Ministarstvo je napad opisalo kao "jedan od odmazdnih udara za terorističke napade" Kijeva na ruske aerodrome, sugerišući da bi moglo biti još napada.

Portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva, Jurij Ihnat, rekao je da je napad bio "jedan od najvećih koje je Rusija ikada izvela".

"Iako su PVO sistemi radili veoma dobro, nemoguće oboriti baš sve", rekao je Ihnat.

Rat se nastavlja

Iako Putin možda ne može da odgovori spektakularnom operacijom kao Ukrajina, to ne mora da znači mnogo na frontu, smatra Galeoti.

"Sa političkog stanovišta, Ukrajinci deluju kao pametniji, efikasniji, pokretljiviji – dok Rusi deluju kao sirovi nasilnici koji samo melju dalje. Ali sa vojnog stanovišta, to je možda sasvim dovoljno", smatra Galeoti.

Ukrajina možda ima prednost kada je reč o simbolici i spektaklu, ali Rusija i dalje ima inicijativu na ratištu. Ruske trupe su otvorile novi front na severu Ukrajine, u oblasti Sumi, i sada su na samo 20 kilometara od glavnog grada tog regiona.

U nedelju je Moskva objavila da su njihove snage prvi put napredovale u centralnu oblast Dnjipropetrovska, posle meseci borbi.

Pitanje je, kaže Galeoti, da li je Putin spreman da prihvati štetu kod kuće zarad polaganog, iscrpljujućeg napredovanja na frontu.

Alberk iz Stimson Centra kaže da mnogo toga zavisi od toga da li je Ukrajina već isplela još "Paukovih mreža" ili je napad bio jednokratan.

"Ako je ova operacija planirana godinu i po dana – koliko još takvih operacija je trenutno u pripremi?", pita se on.

Dva dana nakon napada dronovima, SBU je otkrio još jednu operaciju – treći pokušaj da digne u vazduh most koji povezuje Rusiju i okupirani Krim. Most preko Kerčkog moreuza nije značajnije oštećen, ali je napad ponovo pokazao odlučnost Ukrajine da pokaže Moskvi da rat ima svoju cenu.

Ako se "ponižavajuće" operacije poput ove nastave, Putin će biti pod sve većim pritiskom da ponudi odgovor drugačiji po suštini, ne samo po intenzitetu, kaže Alberk.

"Putin je oličenje politike jakog čoveka. Kremlj će tražiti druge načine da uzvrati – da pokaže ruskom narodu da je Putin veliki ratni predsednik koji nanosi strašne udarce neprijatelju, a ne žrtva ovih spektakularnih ukrajinskih napada", smatra Alberk.

(Telegraf.rs)