Dečak (12) se ubio nakon što je godinama trpeo vršnjačko nasilje: Njegova poslednja poruka kida dušu

Upozorenje: Tekst sadrži potresne detalje o vršnjačkom nasilju i samoubistvu deteta.

Majka dečka (12), koji je izvršio samoubistvo nakon što je dugo trpeo vršnjačko nasilje, otkrila je šta je pronašla u njegovom telefonu nakon tragedija koja je razorila njihovu porodicu.

Mali Hamiš Karter iz Sidneja snimio je oproštajnu poruku za decu koja su ga dugo maltretirala i nazivala "slabićem". A onda je otišao zauvek...

Preporučujemo

Karter je oduzeo sebi život svega 50 metara od porodične kuće. Njegov mobilni telefon i jakna ostali su tamo gde su mu malene noge stajale samo nekoliko minuta pre. Na ekranu telefona bila je slika sa njegovim punim imenom i brojevima za otključavanje uređaja. Ostavio je trag svog bola...

Na telefonu je ostavio video bez slike – samo njegov glas na crnom ekranu. Izgleda da je želeo da svi čuju njegovu poslednju poruku i da znaju da nije bio "slabić". Dokazao im je suprotno – i uradio ono što je rekao da će učiniti.

U potresnom intervjuu za portal news.com.au, njegova majka Džodi Karter rekla je da je konačno skupila snage da progovori nakon dve godine tuge.

"Morali smo da vidimo telo našeg divnog dečaka u prostoriji za identifikaciju u mrtvačnici. To je trauma koju nijedan roditelj ne bi smeo da doživi", rekla je.

Džodi kaže da je još uvek na antidepresivima i da je prošla pakao nakon smrti sina.

"Godinu dana sam praktično bila pijana, uništila sam posao i naše živote. Mislila sam: 'Želim da uradim nešto u Hamišovu čast', ali bila sam potpuno slomljena, kao i ostatak porodice", priča Džodi.

Sada je spremna da "se bori, viče i urla" u čast svog sina i u ime svakog deteta koje je ikada bilo maltretirano, kao i svake porodice koja je nepovratno promenjena zbog tuđe okrutnosti. Krive obrazac ponašanja koji je bio prisutan od 1. do 7. razreda, a koji je uništio Hamišovo mentalno zdravlje.

Dečaku osmeh u očima zamenila tuga

Džodi se nadala da će srednja škola biti bolja po njenog sina. Ali Hamiš je već bio izgubio svoj sjaj - osmeh mu je zamenila tuga u očima.

Na dan koji je sve zauvek promenio, porodica Karter se budila nakon zabavne večeri uz pripreme za Božić 2022. godine. Hamiš, tad đak 7. razreda srednje škole Menaj, ostao je kod kuće jer je imao nekoliko teških nedelja.

Po običaju, zajednički su kitili jelku, ali ovaj put Hamiš je bio mrzovoljan. Na kraju je stavio samo jedan ukras. Majka je pokušala da ga slika pored jelke – to je bila poslednja njegova fotografija.

Uveče su večerali, pričali o poklonima, šalili se dok su prali sudove. Hamiš je otišao u sobu da igra igrice, smejao se s drugarima. Dao je mami nevoljan zagrljaj za laku noć. Bio je to poslednji put da ga je videla živog.

Ujutro je zatekla zadnja vrata otvorena. Pomislila je da je Hamiš samo izašao i zaboravio da ih zatvori. Kad je otišla u njegovu sobu – izgledalo je kao da spava, ali krevet je bio prazan. Nije bio ni u kupatilu. Počela je da paniči...

Krik koji kida dušu

Na aplikaciji „Find My iPhone“ videla je da mu je telefon u žbunju na kraju ulice. Sela je u auto i pojurila. Kad je stigla – videla je njegovu jaknu i telefon. Počela je da vrišti, zove ga, traži, pokušava da pozove policiju dok su joj ruke drhtale.

Ubrzo su stigli ljudi iz komšiluka, njen muž Stiv i ćerke. Policija, psi tragači, helikopteri. I tada je počela prava noćna mora.

Džodi je rekla da su njenog sina ubili njegovi nasilnici – deca čije su ga uvrede i zlostavljanje psihički uništile.

Iako je u srednjoj školi stekao nove prijatelje, njegovo samopouzdanje bilo je narušeno. I dalje su ga maltretirale neke devojčice i drugi učenici koji su osetili njegovu ranjivost.

"Bio je povređen, osećao se bezvredno, stalno je bio u kazni, a nastavnici nikad nisu želeli da čuju njegovu stranu priče", rekla je majka.

Ona je otkrila da je njen sin pokušavao da bude jak, pred njom, pred ocem, pred svetom...

"Pokušavao je da glumi da ga ne dotiče, ali jeste. Bio je zlatno dete – pun ljubavi, lep, pametan i emotivno zreo. Imao je pravo srce", priča Džodi.

Njega su kažnjavali, nasilnike nisu

Kako kaže, zlostavljanje je počelo još u 1. razredu osnovne škole Taraval. U početku je bio jedan dečak, a zatim su se pridruživali i drugi.

Škola im je govorila da će se baviti problemom, čak su sugerisali da Hamiš ima autizam. Roditelji su ga odveli kod stručnjaka koji je ustanovio da dete pati od traume izazvane ekstremnim vršnjačkim nasiljem.

I pored toga, škola je nastavila da krivi Hamiša. Ako bi se pobunio – bio bi kažnjen. A nasilnici nisu.

Majka se krivi što nije ranije reagovala i ispisala ga iz škole.

"Slušali smo stručnjake. Ali volela bih da sam ga odmah povukla kad je počeo da beži iz škole i trči kući meni u zagrljaj", kaže neutešna Džodi.

Prava dubina Hamišovog bola isplivala je tek na dan njegove sahrane, kada je iCloud sinhronizovao slike sa njegovog telefona sa majčinim. Bila je preplavljena slikama samoubistva i memovima koje nije razumela.

"Prelep, pametan, drag dečak ne okonča život tek tako", rekla je.

"Bio je toliko povređen, toliko uništen njihovim maltretiranjem i time što mu učitelji nisu verovali, da je mislio da ne zaslužuje da živi. Mislio je da bismo bez njega bili bolje. Ti nasilnici imaju njegovu krv na rukama. I direktori, i nastavnici, i roditelji tih nasilnika. Svi! Ovo mora da prestane. Koliko još dece mora da umre pre nego što se nešto promeni? On je imao samo 12 godina, ceo život pred sobom", kaže neutešna majka.

Portparol Ministarstva obrazovanja Novog Južnog Velsa izdao je saopštenje u kojem se navodi da su "duboko pogođeni tragičnom smrću Hamiša Kartera 2022. godine".

"Škole su snažno reagovale, a pomoć je pružena učenicima i osoblju. Škole u Novom Južnom Velsu imaju nultu toleranciju prema nasilju i posvećene su obezbeđivanju sigurnog i dostojanstvenog okruženja za učenje", navodi se u saopštenju.

Ukoliko kod sebe ili osobe u blizini primećujete znakove koji mogu da vode ka samoubistvu, obavezno se što pre obratite za pomoć.

SOS linije za osobe koje muče suicidne misli mogu da pomognu. U Srbiji je dostupno više linija za pomoć ljudima koji su iskusili ovakve misli, a trebalo bi da im se obrate ukoliko razmišljaju o prekidu života, samopovređivanju ili povređivanju drugih, ako se osećaju anksiozno ili depresivno, prolaze kroz krizu, žele da razgovaraju s nekim otvoreno.

Takođe, možete im se obratiti ako ste primetili znakove suicidnih misli kod bližnjih.

U Klinici za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, otvorena je prva nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva, čiji je broj telefona 011/7777-000.

Ovaj broju mogu pozvati oni koji pomišljaju na samoubistvo ili njihova porodica, a s njima će razgovarati stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja: psihijatri, psiholozi, socijalni radnici.

(Telegraf.rs)