Vade psima oči, pa onda postavljaju slike na društvene mreže i traže novac: Otkrivena najgora internet prevara

Psi izgladneli nasmrt, psi s izvađenim očima, psi s otvorenim ranama i infekcijama, dubokim posekotinama, opeklinama, psi sa slomljenim nogama, s rasečenim njuškama, odsečenim ušima, kožnim bolestima, krastama i parazitima. Ovo je samo deo slika i video snimaka povređenih i zlostavljanih životinja koje se šire društvenim mrežama, posebno Instagramom i TikTokom, a iza kojih stoji vojska prevaranata iz Ugande.

Naime, u Ugandi, jednoj od najsiromašnijih afričkih država, stotine mladih muškaraca okrenulo se lažnom predstavljanju kao prijatelji životinja i vođa skloništa, a da bi potom povređene, bolesne i zanemarene pse i mačke koristili za iznuđivanje naivnih Amerikanaca i Evropljana osetljivih na patnju životinja. Sumnja se da Uganđani neke od tih životinja sami povređuju.

Preporučujemo

Šema je jednostavna: snimi se povređena životinja, a zatim se pomoću potresnih fotografija i snimaka izvlači što više donacija, koje na kraju ne završe u brizi za te životinje. Pre nego što su počeli da zloupotrebljavaju životinje, prevaranti iz Ugande koristili su sirotišta i slike izgladnele dece, ali takve fotografije više ne izazivaju saosećanje belaca – barem ne u meri u kojoj to danas čine prizori zlostavljanih životinja. U svakom slučaju, internet prevare u Ugandi danas, prema nekim procenama, čine skoro 20 odsto njihove sive ekonomije, pri čemu jednom delu stanovništva verovatno obezbeđuju egzistenciju, dok manjina na tome zarađuje milione evra.

U poslednje dve nedelje, redakcija Jutarnjeg lista pregledala je stotine takvih profila na TikToku i Instagramu, razgovarala sa Uganđanima, njihovim žrtvama, kao i sa ljudima koji pokušavaju da im stanu na put, a zatim kontaktirala međunarodne organizacije za zaštitu životinja kako bi saznala da li se preduzima bilo šta da se ovoj praksi stane na kraj. S obzirom na to da je reč o zemlji u kojoj trećina stanovništva živi u ekstremnom siromaštvu, uz rasprostranjenu korupciju, nedostatak građanskih sloboda, ljudskih prava, a posebno prava životinja – ne čudi što većina međunarodnih organizacija na sve to samo sleže ramenima.

Ugandski prevaranti, kako se sumnja, verovatno sami povređuju i zlostavljaju životinje za koje tvrde da brinu, zatim ih snimaju, sve u cilju da pomoću mučnih snimaka privuku donacije lakovernih pratilaca. Prema nekim procenama, ova onlajn prevara je danas dobro uhodan biznis, vredan stotine miliona evra.

Većina profila na društvenim mrežama – Mityana Animal Shelter, Animal Rescue, Community Outreach, Lovepets – izgleda isto: mlađi muškarci poziraju sa ranjenim i povređenim psima i mačkama, i od svojih pratilaca iznuđuju novac za hranu i veterinarsku pomoć. Svi snimci su propraćeni tužnom muzikom i emocionalno manipulativnim porukama poput: „Molim vas, pomozite, pas nije jeo pet dana“, „Niko ne uplaćuje donacije, oprosti, dušo, i danas ćeš biti gladna“.

Prevare kao slamka spasa

U zemlji u kojoj 70 odsto stanovništva živi sa manje od tri dolara dnevno, u kojoj nedostaju škole, bolnice i demokratske institucije, prevare su verovatno najsigurniji, a ponekad i jedini izvor prihoda. Do sada Uganda nije bila na mapi najvećih afričkih centara internet prevara – prednjačile su Nigerija, Kenija i Južnoafrička Republika. Iz tih zemalja i dalje dolazi najveći broj tzv. romantičnih prevara, lažnih investicionih ponuda, prevara sa „nasleđem“ (poznate kao 419 scams), lažnih ponuda za posao, fišing mejlova i onlajn prevara s kućnim ljubimcima ili transportom robe.

Ipak, pre desetak godina iz Ugande su počele da se pojavljuju prve prevare povezane sa sirotištima. Funkcionisale su gotovo identično kao današnje prevare sa „azilima“ za životinje. Prevaranti bi slali i objavljivali priče i fotografije bolesne i izgladnele dece iz navodnih sirotišta, koristeći to kao emocionalnu ucenu za prikupljanje donacija. Kada su te prevare prerasle u globalni problem, ugandska vlada je započela akcije hapšenja i do sada zatvorila više od 500 takvih objekata. Procene govore da su prevare sa sirotištima godišnje privlačile najmanje 250 miliona dolara od stranih donatora. Prevare sa povređenim i izgladnele životinjama potencijalno bi mogle doneti još i više.

Naime, prema rečima naših sagovornika, izgladneli psi su efikasniji način za izvlačenje novca od lakovernih Evropljana i Amerikanaca, koje je danas sve teže potresti fotografijama izgladnele afričke dece. Zašto je to tako, posebno je pitanje. Mnogo važnije je ono glavno: u kojoj meri su ovakve onlajn prevare u Ugandi postale neophodna ekonomska slamka spasa za zemlju u kojoj većina stanovništva živi u ekstremnom siromaštvu?

Da to ne može biti opravdanje za zlostavljanje i sakaćenje životinja, smatra i sagovornica Jutarnjeg, Engleskinja Džulija. I sama je bila prevarena, a potom je putem svog profila na društvenim mrežama javno prozvala prevarante iz Ugande. U sve je ušla, kako kaže, jer veruje da se ne radi o pukom preživljavanju, već o okrutnom i dobro uhodanom biznisu.

— Bez obzira na sve, smatram da ne postoji nikakvo opravdanje za takvo mučenje životinja. Oni pse drže kao taoce, namerno ih izgladnjuju da bi izgledali mršavo, povređuju ih da bi fotografijama emotivno ucenjivali donatore. Na svojoj stranici sam objavila desetine primera ljudi koji su se na tome obogatili i koji se na društvenim mrežama hvale novcem i luksuznim životom — ispričala je.

(Telegraf.rs/Jutarnji list)