Da li je Iran nakon napada SAD i dalje sposoban da napravi nuklearnu bombu?

Bilo bi razumno sačekati da se prašina slegne pre nego što se proceni da li su američki napadi na Iran, rečima predsednika Donalda Trampa, bili "spektakularan vojni uspeh". Ali, kada se bacaju bombe teške više od 13 tona, svima je jasno da će biti mnogo prašine.

Iz Pentagona su juče na konferenciji za medije saopštili da je operaciji protiv tri najveća iranska nuklearna postrojenja učestvovalo 125 vojnih aviona, ratnih brodova i podmornica, uključujući i najveći operativni napad bombardera B2 u istoriji.

Preporučujemo

Avioni su lansirali 14 najmoćnijih američkih bombi GBU-57 "bunker baster" na postrojenje za obogaćivanje uranijuma u ​​Natanzu i najsofisticiranije iransko nuklearno postrojenje u Fordovu.

Prvi put, prema Pentagonu, takvo oružje je korišćeno u vojnoj operaciji.

Kompleks Fordov, zakopan duboko u planini, bio je jedino mesto koje ranije nije oštećeno izraelskim napadima u poslednjih nekoliko dana.

Uprkos njihovoj veličini, bilo je poznato da jedna od njih neće biti dovoljna da prodre kroz 80 metara čvrste stene za koju se veruje da kriju najsofisticiraniju iransku tehnologiju za obogaćivanje uranijuma duboko unutar Fordoua.

Satelitski snimci otkrivaju tri vidljive rupe na dve različite tačke udara na padini planine iznad kompleksa.

Lokacije izgledaju blizu onoga što su možda bila ventilaciona okna, koja je verovatno izabrana da bi se maksimizirala šteta ispod i učinilo objekat beskorisnim.

Korišćenje nekoliko bombi na istoj lokaciji je verovatno osmišljeno da omogući svakoj da prodre dalje od prve pre nego što se detonira.

Ako bi nuklearna postrojenja u Isfahanu, Natanzu i Fordou bila uništena, kako tvrde SAD, ili čak osakaćena, to bi sigurno zaustavilo iransku sposobnost da obogati uranijum potreban za pravljenje održivog nuklearnog oružja.

Međutim, to nije isto što i uništavanje iranske sposobnosti da napravi nuklearnu bombu.

Da bi Iranci napravili bombu potreban im je uranijum "dobrog kvaliteta", tehnologija oblikovanja metala i eksploziva, kao i vreme potrebno za pokretanje nuklearne fisije u bombi i mehanizam za njenu isporuku.

Postrojenja ciljana u američkom napadu posvećena su postizanju prvog cilja. Uzimanje prirodne rude uranijuma, koja sadrži oko 0,7% uranijuma 235 izotopa potrebnog za nuklearnu fisiju i njeno koncentrisanje.

Nuklearni inspektori Ujedinjenih nacija upozorili su u maju da Iran ima najmanje 408 kg uranijuma "obogaćenog" do 60%.

Dostizanje tog nivoa predstavlja 90% vremena i truda da se postigne 90% U-235. A tih 400 kg bi dalo dovoljno tog uranijuma za proizvodnju oružja za devet komada nuklearnog oružja, zaključili su inspektori.

Drugi element je nešto na čemu Iran takođe radi već dve decenije.

Precizno oblikovanje metalnog uranijuma i pravljenje oblikovanih eksplozivnih punjenja kako bi se on zdrobio na pravi način i postigla "kritičnost", iskra za subatomsku lančanu reakciju koja oslobađa zastrašujuću energiju u nuklearnoj eksploziji.

Smatra se da je Izrael u svojoj nedavnoj akciji bombardovanja ciljao objekte u kojima su iranski nuklearni naučnici obavljali deo tog posla.

Ali za razliku od industrijskih procesa potrebnih za obogaćivanje uranijuma, ovi kasniji koraci mogu se sprovesti u objektima veličine laboratorije. Lakše ih je pakovati i premeštati, i lakše ih je sakriti od znatiželjnih očiju.

S obzirom na to da se zna da je Iran već izvezao obogaćeni uranijum iz Fordoa pre američkog napada, daleko je od sigurnog da je Iran zapravo izgubio sposobnost da napravi bombu.

I dok su napadi možda odložili logistiku, moguće je da su ohrabrili ugroženi Iran da intenzivira svoje mogućnosti proizvodnje bojevih glava, ako ih još uvek ima.

Pravljenje kompaktnije bojeve glave zasnovane na imploziji nije lako. Među stručnjacima se vodi debata o tome koliko je Iran napredan na tom putu.

Ali ako se oseća dovoljno motivisanim, ima i druge, manje sofisticirane nuklearne opcije.

Čak i 60% obogaćeni uranijum, koga, zapamtite, ima mnogo, može se nagovoriti da dostigne kritično stanje u mnogo većem, grubljem nuklearnom uređaju.

Ovo ne bi predstavljalo toliku pretnju za njegove neprijatelje, jer bi bilo preteško da stane čak i na najbolje iranske rakete dugog dometa.

Ali bi, ipak, uzdiglo Iran na status nuklearne sile.

(Telegraf.rs)