Opasna politička igra koja može promeniti Tursku: Erdogan pomoću ljutog neprijatelja pokušava da zadrži vlast

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan ulaže najveći politički rizik u karijeri kako bi spasao svoju političku kožu, baš u trenutku kada se javno mnjenje - čak i u tradicionalističkim, konzervativnim uporištima - oštro okreće protiv njega.

Njegov cilj? Da pridobije veliku kurdsku manjinu na svoju stranu tako što će okončati najtvrdokorniji politički i vojni sukob u Turskoj, koji je u poslednje četiri decenije odneo oko 40.000 života i ostavio duboke rane na životu nacije.

Njegov potez? Da Abdulah Odžalan, zatvoreni lider zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK), organizacije koju Ankara, SAD i EU već dugo smatraju terorističkom, dobije političku ulogu u Turskoj, piše Politico.

Erdoganovo razmatranje tako radikalnog koraka kako bi zadržao vlast nad ovom NATO zemljom od 85 miliona ljudi pokazuje koliko mu je politička moć uzdrmana. Ali, ovaj islamistički populista zna da je ovo njegov trenutak da pokuša da učvrsti svoju predsedničku poziciju - možda i doživotno - ili da rizikuje potpuni politički nestanak.

Nakon teških poraza koje mu je zadala sekularna opozicija na opštinskim izborima 2024. - posebno u konzervativnim uporištima - Erdogan je sve dublje tonuo u autoritarizam. Gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu je završio u zatvoru, a bezbednosne službe su započele nacionalnu akciju hapšenja opozicionih gradonačelnika. Saveznici koji su ga ranije podržavali na putu ka vlasti uglavnom su ga napustili.

Iako potreba za novom izbornom bazom objašnjava Erdoganovo kockanje sa Kurdima, reč je o vrlo rizičnom potezu bez garancije uspeha. Glavni tok turskog javnog mnjenja i dalje je vrlo sumnjičav prema PKK-u, dok su Kurdi veoma obazrivi kada je u pitanju poverenje prema turskim vlastima. Ovaj sporazum daleko je od lakog.

U petak se očekuje izvestan početni napredak, kada bi prve količine oružja PKK-a trebalo da budu predate u severnom Iraku, verovatno u pretežno kurdskoj provinciji Sulejmaniji.

I dok javno ističe važnost projekta "Turska bez terora" za pomirenje sa Kurdima, Erdogan pokazuje da je svestan rizika. Priznao je da njegov projekat može biti sabotiran iznutra - i iz same Turske i iz redova PKK-a.

U obraćanju parlamentu u sredu, želeći da predupredi napade političkih protivnika da bi sporazum mogao da naruši čast veterana ili drugih žrtava sukoba, Erdogan je poručio:

"Nigde u naporima za Tursku bez terora ne postoji, niti može postojati, korak koji bi ukaljao sećanje na naše šehide (mučenike, op.aut.) ili povredio njihove duše", rekao je. "Vođeni vrednostima za koje su naši šehidi dali živote, ako Bog da, spasavamo Tursku od nesreće duge pola veka i u potpunosti skidamo ovaj krvavi okov s naše zemlje."

Odžalan, koji je u zatvoru, u svom prvom video-obraćanju od 1999. godine, rekao je u sredu da je pokret PKK i njegova ranija borba za nezavisnu kurdsku državu sada završena, jer je ispunjen njegov osnovni zahtev - priznanje kurdskog identiteta.

"Egzistencija je priznata i stoga je primarni cilj ostvaren. U tom smislu, ovo je prevaziđeno... Ovo je dobrovoljan prelazak iz faze oružane borbe u fazu demokratske politike i prava. Ovo nije poraz, već se treba posmatrati kao istorijsko dostignuće", rekao je Odžalan u svom snimku.

Najvažniji zatvorenik "turskog Alkatraza"

Nijedno pitanje u turskoj politici nije toliko gorko kao kurdski sukob. Neki Kurdi sebe opisuju kao najbrojniji narod bez države na svetu – milioni žive u susednim državama Iraku, Iranu i Siriji, a u Turskoj čine oko 15 do 20 procenata stanovništva.

Mnogi Kurdi tvrde da su lišeni svojih prava još od osnivanja turske republike pre nešto više od jednog veka i da su decenijama bili potlačeni.

S druge strane, mnogi Turci vide PKK, koji je vodio dugogodišnji rat protiv turske države, kao terorističku organizaciju - a njenog lidera Odžalana, koji se od 1999. nalazi u zatvoru, kao ubicu.

S obzirom na eksplozivan spektar osećanja prema Odžalanu, izuzetno je to što će upravo takva ličnost biti ključna figura u Erdoganovom pokušaju sklapanja sporazuma.

Poznat kao "Apo", on izdržava doživotnu kaznu zbog izdaje i separatizma na ostrvu Imrali u Mramornom moru. Zloglasno i delom zbog filma "Ponoćni ekspres" ("Midnight express", 1978. god, op.aut.), Imrali se često naziva "turskim Alkatrazom", a Odžalan je, tokom više godina, bio njegov jedini zatvorenik od 1999.

Više nije sam. Tokom mirovnog procesa između 2013. i 2015. godine, više zatvorenika iz PKK-a je premešteno na Imrali da bi činili Odžalanov neformalni sekretarijat.

Dok se Erdoganova i politika njegove Partije pravde i razvoja (AKP) prema Kurdima tokom 22 godine vlasti kolebala između represije i pomirenja, turski tvrdi nacionalisti dugo su osuđivali PKK kao pretnju i nisu pokazivali razumevanje za kurdska prava.

Možda najglasniji protivnik Odžalana bio je politički veteran po imenu Devlet Bahčeli, ultranacionalistički lider koji je sada Erdoganov glavni saveznik, pomažući mu da popuni parlamentarnu većinu.

Još 2007. godine Bahčeli je pozivao na Odžalanovo pogubljenje. Pre deset godina žestoko je kritikovao Erdogana zbog jednog od njegovih pokušaja da pregovara s PKK-om.

Ali prošlog oktobra, u jednom od iznenadnih političkih preokreta koji s vremena na vreme potresu tursku politiku, Bahčeli je sugerisao da bi Odžalan mogao da se obrati parlamentu - ako raspusti PKK.

Značaj takvog zaokreta teško je preceniti - bilo je to gotovo kao da je Benjamin Netanjahu pozvao Hamas - a iza svega je stajao Erdogan.

Učinak je bio dramatičan. Dana 27. februara Odžalan je iz zatvora uputio javnu poruku pozivajući PKK da položi oružje i samoraspusti se.

Odžalan je tom prilikom pohvalio i Bahčelijev poziv i Erdoganovu volju za stvaranje "ambijenta" za razoružanje pokreta. "Preuzimam istorijsku odgovornost za ovaj poziv", rekao je. "Sazovite kongres i donesite odluku: sve grupe moraju položiti oružje, a PKK treba da se samoraspusti."

Kongres PKK-a je 12. maja proglasio kraj oružane borbe, dodajući da je pokret "ispunio svoju istorijsku misiju" i da su, po Odžalanovom nalogu, "sve aktivnosti pod imenom PKK time okončane".

Izjava je pozdravljena u Ankari, ali Erdoganov i Bahčelijev potez još nije urodio punim plodom. Jasno je da je pred njima još dosta posla. I zaista, nakon prelomne Odžalanove poruke u februaru, zatvorenik je dobio još članova osoblja na Imraliju. Prema rečima političara iz prokurdske stranke DEM koji su govorili za Politico, još tri zatvorenika su poslata da ojačaju tim za eventualni veliki sporazum.

Nedostatak međusobnog poverenja

Nurčan Bajsal, kurdska aktivistkinja za ljudska prava i autorka knjige "Mi postojimo: biti Kurd u Turskoj", rekla je da su mnogi Kurdi i dalje sumnjičavi prema vlastima.

"Vlada ovaj proces predstavlja kao 'Tursku bez terora' i pokušava da ga svede samo na to da PKK položi oružje i sam sebe raspusti. To nije mir!", rekla je za Politico.

Bajsal je dodala da je Odžalanova februarska objava o raspuštanju PKK-a razočarala mnoge Kurde jer nije rekao ništa o njihovim kulturnim, jezičkim, administrativnim pravima i slobodama.

"To se oseća u svim kurdskim gradovima. Ne postoji ni trunka entuzijazma oko ovog procesa. Glavni razlog za to je što Kurdi ne veruju Erdoganu i njegovoj AK partiji", dodala je.

Ovo međusobno nepoverenje delimično je posledica neuspešnih inicijativa iz prošlosti, ali i činjenice da Erdoganov dogovor dolazi usred velike represije prema opoziciji.

Ipek Ozbej, politička komentatorka sa sekularnog kanala Sozdžu TV, smatra da navodni pokušaji turske vlade da se približi Kurdima nisu ni iskreni ni obećavajući.

"Ne možemo da govorimo o demokratiji u okruženju gde su izabrani zvaničnici u zatvoru... i gde je nezavisnost pravosuđa ozbiljno dovedena u pitanje", rekla je. "Ako nema demokratije, kako ćemo onda da demokratizujemo zemlju?"

Tokom istraživanja za ovaj tekst, nekoliko osoba bliskih vladi takođe je izrazilo nelagodu u vezi s Erdoganovom kurdskom inicijativom, opisujući to pitanje kao eksplozivno ili izražavajući lično nepoverenje u proces - ali su odbile da govore javno.

I posle Erdogana - Erdogan

Iz vladinog tabora, Harun Armađan, potpredsednik AK partije zadužen za spoljne poslove, priznao je da tursko javno mnjenje ostaje oprezno u vezi s dogovorom s PKK-om, ali je predstavio Erdogana kao jedinog čoveka koji to može da izvede.

Rekao je za Politico da je PKK bila spremna da položi oružje pre deset godina, ali da su zbog promena u Siriji (gde su savezničke kurdske snage jačale) poverovali da će ulaganje u rat, a ne u mir, doneti prednost.

"Deset godina kasnije, shvatili su koliko je to bila ozbiljna greška", rekao je Armađan. "Da li će PKK zaista da se razoruža i raspusti - to ćemo svi zajedno videti... Redžep Tajip Erdogan je jedini lider u Turskoj koji može da pokrene ovakav proces."

"Jedino obećanje koje je vlada dala jeste da u potpunosti oslobodi Tursku od terorizma i da izgradi budućnost u kojoj svih 85 miliona građana može da živi u miru, blagostanju i punoj slobodi", dodao je.

Erdogan se zaista u široj javnosti doživljava kao arhitekta kurdskog približavanja, dok njegova regionalna diplomatija takođe beleži uspehe.

Američki predsednik Donald Tramp proglasio je Erdogana glavnim pobednikom u padu Bašara el Asada u Siriji, čija nova vlada održava čvrste veze s Ankarom. Erdogan pokušava da iskoristi svoj uticaj da preseče veze između sirijskih kurdskih grupa i PKK-a.

Bajsal smatra da su upravo promene u Siriji glavni razlog što je turska vlada pokrenula kurdski proces.

Ali Armađan, funkcioner AK partije, insistira da su ta dva procesa različita. "Ovaj sirijski proces potpuno je odvojen od našeg procesa eliminacije terorizma", rekao je.

"Sirijska vlada je već pozvala sve oružane grupe da se pridruže centralnoj vojsci, a SDF (istaknuta sirijska kurdska grupa) je potpisala sporazum u tom pravcu. To su ohrabrujući događaji", rekao je.

"All-in" - Ili doživotni ili bivši predsednik 

Neki posmatrači smatraju da Erdogan, kao vešt političar, koristi kurdski proces i unutar i van zemlje da produži ostanak na vlasti, pokušavajući da regrutuje kurdske poslanike u svoju koaliciju.

To je svakako stav Sezaija Temelija, zamenika šefa poslaničke grupe stranke DEM.

Ali je oprezan kada je reč o tome da li će mu to poći za rukom, s obzirom na šire urušavanje demokratije. On smatra da hapšenje gradonačelnika Istanbula Imamoglua, Erdoganovog rivala, šteti ovom krhkom procesu i da "kurdsko demokratsko rešenje i proces demokratizacije Turske imaju simbiotski odnos".

Dodao je da ga ne bi iznenadilo da Erdogan pokuša da iskoristi ovaj proces da ostane na vlasti, ali je primetio i da je CHP, glavna opoziciona partija, takođe obećala da će rešiti kurdsko pitanje ako pobedi na sledećim izborima.

"Ko ga ne koristi? Neki koriste kurdsko pitanje da dođu na vlast, neki da ostanu na vlasti", rekao je Temeli. "Ali mi tvrdimo da se ovo može rešiti samo nezavisno od izbornih i vlastodržačkih kalkulacija."

Erdogan je već služio tri predsednička mandata. Da bi ostao na funkciji, možda će morati da promeni ustav.

Uprkos podršci Bahčelija, predsednikova koalicija nema dovoljnu većinu za ustavne promene, pa je moguće da Erdogan računa na podršku kurdskih poslanika.

Već je počeo otvoreno da govori o novom ustavu koji bi zamenio turski ustav iz 1980. godine, koji je donela vojna hunta posle krvavog puča.

"Turska po prvi put u svojoj istoriji ima pravu priliku da napiše svoj prvi civilni ustav. To je značajna prilika za sve nas da izgradimo pravedniju, sigurniju i prosperitetniju zemlju", rekao je Armađan.

Nisu svi saglasni. Neki podsećaju na to da su i ranije promene ustava pod Erdoganom služile njegovim političkim ambicijama - i smatraju da bi i sada glavni cilj bio isti.

Soner Čagaptaj iz Vašingtonskog instituta za bliskoistočnu politiku rekao je da se Erdogan ponaša kao "paralelni kompjuter", sprovodeći suprotne političke strategije - guši glavnu opoziciju, dok se istovremeno udvara Kurdima čiju podršku treba da ostane na vlasti - i to sve bez da te politike jedna drugu ometaju.

"Učiniće sve da obezbedi još jedan predsednički mandat, a zatim praktično da se instalira kao doživotni predsednik", rekao je Čagaptaj za Politico.

Ali Bajsal smatra da nije sve u vezi s Erdoganovim ambicijama.

"Erdogan je političar koji je sposoban da svako pitanje iskoristi za svoju korist i neće oklevati da instrumentalizuje kurdsko pitanje. Sigurno će želeti da iskoristi ovo da produži svoj predsednički mandat", rekla je.

Ali, dodaje, neće samo predsednik odlučivati. Na kraju, da li će tragični sukob s Kurdima u Turskoj otići u istoriju - i da li će Erdogan imati koristi od toga - zavisiće, u velikoj meri, upravo od samih Kurda.

"Mislim da pravo pitanje ovde nije da li on to želi", rekla je Bajsal, misleći na Erdogana, "već da li to žele Kurdi."

(Telegraf.rs)