ŽIVOT PIŠE HORORE Smrt bebe, koja je pre 80 godina bačena u septičku jamu, otkrila stotine stravičnih događaja

Kada je Anet Mekej dobila prvog unuka, mislila je da će njena majka, Megi O'Konor, biti presrećna jer je postala prababa. Umesto toga, Mekej je zatekla majku kako neutešno plače ispred kuće, uznemireno ponavljajući: "To je beba, beba."

Mekej je uveravala 70-godišnju majku da je njeno paunuče zdravo. Ali, O'Konor nije mislila na njega.

"Nije tvoje dete, moje dete", rekla je O’Konor', otkrivši tajnu koju je decenijama krila. Njeno prvo dete, Meri Margaret, preminulo je u junu 1943. godine sa samo šest meseci.

Bio je to prvi i jedini put da je O'Konor govorila o Meri Margaret ili o svom iskustvu u Domu St. Meri - takozvanom domu za majke i bebe u gradu Tuam, zapadno od grofovije Galvej u Irskoj.

Kako je klupko počelo da se odmotava

Institucija u Tuamu bila je jedan od desetina "domova" u kojima su trudne devojke i neudate žene tokom 20. veka slane da se porađaju u tajnosti. Žene su često nasilno razdvajane od svoje dece. Neka bebe su posle bile smeštane u hraniteljske porodice ili su usvajane u Irskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu, čak i SAD, Kanadi i Australiji, ali stotine njih su umrle, a njihovi ostaci odlagani - a da majke često nikada nisu saznale šta se desilo.

Danas će tim irskih i međunarodnih forenzičara započeti iskopavanja na mestu masovne grobnice u Tuamu, za koje se veruje da sadrži ostatke 796 dece. Radiće na tome naredne dve godine.

Od 1922. do 1998. godine, Katolička crkva i država Irska uspostavile su duboko mizogini sistem institucija koje su progonile i kažnjavale neudate žene. Stvorena je kultura skrivanje koja je prožela celo društvo. Stavovi u Irskoj su se promenili, ali sramota, tajnost i društvena izolacija koju je sistem stvorio ostavili su trajni ožiljak.

"U tom iskrivljenom, autoritarnom svetu, seks je bio najveći greh za žene, a ne za muškarce", rekla je Mekej za CNN.

"Žene koje su imale taj vidljivi znak seksa - trudnoću, 'upadanje u greh' - nestajale su iz svoje parohije, iza visokih zidova na kraju grada", dodala je.

O'Konor je kao trudna sedamnaestogodišnjakinja bila poslata u dom u Tuamu nakon što ju je silovao čuvar industrijske škole u kojoj je odrasla, rekla je Mekej.

Unutar doma, majke i bebe bile su razdvojene. Mnoge žene su kasnije završavale u Magdalenskim vešernicama (Magdalene Laundries), katoličkim radnim kućama gde su bile držane kao neplaćene radnice. Njihove bebe su bile date u hraniteljske porodice ili na usvajanje, smeštane u industrijske škole ili institucije za osobe s invaliditetom, ili nezakonito usvajane i prebacivane izvan Irske - uključujući SAD, u koje je iz te države poslato više od 2.000 dece između 1940-ih i 1970-ih, prema projektu Clann.

Međutim, mnoga od te dece nisu preživela. Najmanje 9.000 beba i dece umrlo je u tim institucijama, uključujući i dom u Tuamu.

"Dete tvog greha je mrtvo"

O'Konor, koja je posle rođenja Meri Margaret bila prebačena u drugu industrijsku školu, saznala je za smrt ćerke tek šest meseci kasnije kada je razvlačila veš.

"'Dete tvog greha je mrtvo'", kazale su joj časne sestre, rekla je Mekej, "kao da nije ništa".

O'Konor se kasnije preselila u Englesku, gde je vaspitala još šestoro dece i živela život koji je naizgled delovao glamurozno, rekla je Mekej. Ali to je bio njen "oklop", istakla je, i dodala da joj je "blistava spoljašnjost pomogla da preživi".

Strahote iz doma u Tuamu nikada je nisu napustile.

Mekej je oplakala sestru koju nije upoznala, ali je nalazila utehu u zamišljanju male grobnice na irskom selu gde je Meri Margaret možda sahranjena.

Međutim, 2014. godine ta idilična slika je konačno uništena kada je otvorila britanski novinski članak s naslovom: "Masovna grobnica u septičkoj jami sa kostima 800 beba na lokaciji irskog doma za neudate majke".

Bio je to rad lokalne istoričarke iz Tuama, Ketrin Korlis, koja je otkrila da je 796 beba preminulo u Tuamu bez zvaničnih evidencija o sahrani i da su njihovi ostaci stavljeni u napušteni rezervoar za otpadne vode.

Vlasti su isprva odbacile nalaze Korlisove i umanjivale njene tvrdnje. Sestrе Bon Sekura - koje su upravljale domom od 1925. do 1961. - angažovale su kompaniju koja je negirala postojanje masovne grobnice, tvrdeći da nema dokaza da su neka tela bila zakopana tamo.

Ali Korlis, preživeli iz domova za majke i bebe, i članovi porodica nisu odustali - nastavili su da se bore za pravdu za tuamske bebe i njihove majke.

I uspeli su.

Pokretanje istrage

Godine 2015, irska vlada je pokrenula istragu o 14 domova za majke i bebe i četiri županijska doma. U izveštaju se navodi da su pronađene "značajne količine" ljudskih ostataka u Tuamu. Istraga je utvrdila "šokantno visok nivo smrtnosti beba" i navela da država nije reagovala, iako su slučajevi bili "poznati lokalnim i nacionalnim vlastima" i evidentirani u zvaničnim publikacijama.

Pre 1960. godine, domovi za majke i bebe "nisu spasavali živote vanbračne dece; naprotiv, izgledalo je da znatno smanjuju njihove šanse za preživljavanje", navodi se u izveštaju. Državna istraga je dovela do zvaničnog izvinjenja vlade 2021. godine, uvođenja naknada i izvinjenja Sestara Bon Sekura.

Iako mnogi rođaci i preživeli smatraju da je odgovor vlade i dalje nedovoljan i da im se nije ukazalo poštovanje i dostojanstvo koje zaslužuju, u Tuamu vlada opšti osećaj olakšanja.

Naredne dve godine forenzički stručnjaci će raditi na iskopavanju i analizi ostaka dece na toj lokaciji.

Niam Makalag, forenzički arheolog iz Kancelarije direktora ovlašćenih intervencija u Tuamu (Office of the Director of Authorised Intervention, Tuam – ODAIT), nezavisnog tela koje nadgleda projekat, rekla je da je test-iskopavanje otkrilo 20 komora u napuštenoj septičkoj jami, u kojima su pronađeni ostaci beba starosti od 35 nedelja do tri godine u trenutku smrti.

Makalag je za CNN rekla da ako forenzičari otkriju dokaze da je bilo kakva smrt dece nenormalna, obavestiće sudskog lekara, koji će potom kontaktirati policiju.

"Potencijal za to je svakako prisutan, to se vidi u matičnim knjigama rođenih i umrlih", rekla je.

"Nisu imali dostojanstvo ni u životu ni u smrti"

Ali upozorila je da identifikacija ostataka i ustanovljavanje uzroka smrti predstavlja izazov zbog fragmentacije kostiju, protoka vremena i nedostatka potpunih DNK uzoraka potencijalnih potomaka.

"Strašna istina o bebama je da one moraju da žive dovoljno dugo da bi bolest ostavila trag na kostima... a često ne žive dovoljno dugo za to. Nije lepa priča, ali je istinita", izjavila je.

Stojeći ispred mesta u Tuamu gde su rođena njena dva brata, Džon i Vilijam, 70-godišnja Ana Korigan iz Dablinа rekla je za CNN da se nada da će ekshumacija doneti pravdu i zatvaranje tog poglavlja.

"Nisu imali dostojanstvo ni u životu ni u smrti. Oduzeta su im sva ljudska prava", rekla je Korigan, koju su vaspitavali kao jedino dete. Tek 2012. godine, nakon smrti svoje majke Bridžit, otkrila je da je imala braću iz Tuama, dok je istraživala majčinu prošlost u industrijskoj školi.

Brat Džon je na rođenju u februaru 1946. godine imao oko 3,85 kg. Ali izveštaj vlasti o uslovima u domu, objavljen samo nekoliko meseci nakon što je majka napustila dom, prikazuje sumornu sliku: "Beda, iscrpljeni, sa žestokim apetitom" i "bez kontrole nad telesnim funkcijama, verovatno mentalno oštećeni".

Tada je u domu bilo 271 dete, navodi izveštaj. Od 31 bebe, 12 je opisano kao "slaba beba, iscrpljena, bez napretka".

Džon je umro od malih boginja sa 13 meseci, prema njegovom izvodu iz knjige umrlih. Dok Ana veruje da je brat Vilijam možda bio usvojen u Severnu Ameriku i da je još živ, smatra da je Džon zakopan u masovnoj grobnici.

"To mogla da budem ja"

U prošli utorak su se na mestu iskopavanja okupili rođaci i preživeli da čuju stručnjake o narednim koracima.

"To mogla da budem ja. Svaka od nas koja je preživela tamo za dlaku je izbegla te septičke jame", rekla je preživela Tereza O'Salivan za CNN.

O'Salivan je u domu 1957. godine rodila majka tinejdžerka koja joj je čitav život govorila da je nisu zaboravili, iako su časne sestre govorile da je "pokvarila sopstveni život" i da je njeno dete poslato u Ameriku. Ponovo su se našle tek kad je O'Salivan imala tridesetak godina.

Nedavno je pronašla i brata po ocu, koji je bio uz nju tokom početka ekshumacije.

"Bile smo pored njih. Bile su u sobama sa nama, u zgradi sa nama", rekla je O'Salivan za bebe čija su tela završila u septičkoj jami.

"Moramo da ih izvučemo odatle", zaključila je.

(Telegraf.rs)