Putinov omiljeni list priprema Ruse za NUKLEARNI RAT: Tvrde da će se desiti u zastrašujuće kratkom roku

Ruski mediji navodno pripremaju građane za mogući nuklearni rat sa Zapadom u bliskoj budućnosti.

Nekoliko medija iz Moskve - deo Putinove propagandne mašinerije - aktivno objavljuje tekstove o nuklearnoj apokalipsi između Rusije i Zapada.

List Komsomoljskaja pravda (za koji se navodi da je Putinov omiljeni), koristi mišljenja ruskih "stručnjaka" kako bi objasnio kako bi takav sukob mogao da izgleda, podižući retoriku o nuklearnom ratu, piše The Sun.

Čitaocima se poručuje da Velika Britanija i Evropa žele sukob sa "ruskom imperijom", koji bi, prema pisanju lista, mogao izbiti do kraja decenije kada "evropske snage dostignu punu operativnu spremnost".

To dolazi nakon što je visoki američki general zapretio "najbržim napadom ikada" na potencijalno žarište trećeg svetskog rata u kojem je Rusija uključena.

List tvrdi da su brojni zapadni političari i vojni lideri izneli pretnje ratom - i preti napadom na Zapad uz tvrdnju: "Ne postoji mesto u Evropi koje ne možemo pogoditi."

Andreј Klincevič, direktor Centra za proučavanje vojnih i političkih sukoba, rekao je za list: "Njima je potreban veliki rat da bi rascepkali Rusiju na male nezavisne državice i dobili slobodan pristup našim resursima."

On optužuje Zapad da mobiliše vojno-industrijski kompleks, postavlja mine na granicama i gradi odbrambenu infrastrukturu, s ciljem da isprovocira Rusiju i optuži je za "agresiju", kako bi započeo direktan sukob.

Klincevič je pozvao Rusiju da izvede nuklearnu probu u Arktiku - prvu od kraja Hladnog rata - kako bi odvratila Zapad.

Nezavisni portal "Agentstvo" navodi da je članak u Komsomolskoj pravdi "namenjen pripremi ruskog javnog mnjenja za mogući rat s NATO-om."

"Rusija bi morala da odgovori - ne samo diplomatski. Raketni udari bi bili neizbežni, jer bi obezbeđivanje kopnenog koridora kroz Odesu i Mikolajev zahtevalo vreme i značajne snage", piše list.

General Kristofer Donahju, komandant američke vojske za Evropu i Afriku, izjavio je da NATO može zauzeti Kalinjingrad - rusku vojnu tvrđavu u srcu Evrope - "brže nego ikada do sada" u slučaju pretnji Rusije prema savezničkim državama.

Kalinjingrad, ruska eksklava između Poljske i Litvanije, veoma je militarizovana i odvojena od ostatka teritorije Rusije, ali bi mogla biti iskorišćena za napad na Evropu.

Kroz Kalinjingrad bi Rusija mogla da zauzme Suvalki koridor - uski pojas zemlje širok manje od 100 kilometara koji povezuje ostatak NATO država s baltičkim zemljama.

"Donahjuove reči potvrđuju da se spremaju da zauzmu Kalinjingrad", tvrdi Klincevič.

Dodaje i da se švedsko ostrvo Gotland pretvara u "moćni ratni brod" sa postavljenim PVO sistemima, protivbrodskim raketama i drugom opremom. Estonija i Finska formiraju zajedničku borbenu grupu.

"Pod izmišljenim povodom, oni će blokirati vazdušne i pomorske rute Kalinjingrada. Naše proteste i ultimatume će ignorisati, pa će naše trupe morati silom da se probijaju kroz Suvalki koridor", upozorava on.

KP piše da bi u tom slučaju Evropa pokrenula kopnenu operaciju u Kalinjingradu, koristeći veliku količinu raketa, artiljerije i dronova.

"Alijansa veruje da bi okupacijom Kalinjingrada potpuno odsekla Rusiju od Baltičkog mora", izjavio je vojni analitičar Aleksandar Zimovski.

Još jedna potencijalna tačka zapaljenja, navodi list, jeste Moldavija, bivša sovjetska republika.

Ruska spoljna obaveštajna služba (SVR) upozorila je da NATO "brzo pretvara Moldaviju u vojnu bazu".

Još jedna moguća tačka eskalacije nalazi se na severu, tvrdi Sergej Sudakov iz Ruske akademije vojnih nauka. Kao najveću pretnju navodi Finsku, koja je nedavno ušla u NATO.

Zimovski kaže da Finska ima "čvrstu vojnu infrastrukturu" koju bi NATO mogao da koristi za napade na Sankt Peterburg, Kareliju i Murmansk.

"Dok bi se sukob oko Kalinjingrada možda mogao rešiti, napad na Sankt Peterburg bi rizikovao izbijanje Trećeg svetskog rata, navodi KP.

Kremlj je dodatno pojačao nuklearnu retoriku posle pretnji američkog generala - uz optužbe da SAD "započinju treći svetski rat".

Istovremeno, britanski list The Sun objavio je tajna dokumenta o tome kako bi London odgovorio na nuklearni napad - detaljno prikazujući zastrašujući scenario nuklearne apokalipse za stanovnike prestonice.

Dok Moskva nastavlja rat u Ukrajini, svakodnevno izvodeći noćne vazdušne napade, Donald Tramp je najavio prodaju odbrambenih sistema Ukrajini i uvođenje brutalnih carina od 100% Rusiji ako ne postigne mirovni sporazum u roku od 50 dana.

To dolazi nakon što je bivši predsednik Rusije Dmitrij Medvedev izjavio da je treći svetski rat već počeo i da bi Putin trebalo da bombarduje Zapad.

Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, tvrdi da su NATO i Zapad već u ratu s Rusijom i ponavlja tezu da je Moskva žrtva.

I to uprkos činjenici da je upravo Rusija ta koja je izvršila invaziju na Ukrajinu i nastavlja krvavi rat.

Medvedev je optužio SAD i Evropu za pokušaj "uništenja" Rusije, za koju kaže da je "omražena od strane Zapada".

Diplomate ocenjuju da njegove reči odražavaju razmišljanja dela političke elite u Moskvi.

Strahovi da su novi mirovni pregovori već osuđeni na propast

Rusija i Ukrajina danas su održale mirovne pregovore u Istanbulu, nakon oštre opomene Donalda Trampa upućene Vladimiru Putinu, piše Nik Parker, urednik spoljnopolitičke rubrike dnevnika The Sun.

Ipak, nade u napredak i dalje deluju sumorno, pošto je Putinov portparol Dmitrij Peskov upozorio da su strane i dalje "dijametralno suprotne".

Postoji bojazan da će Putin - po ko zna koji put - izneti nerealne zahteve i odugovlačiti, dok istovremeno nastavlja krvave ofanzive i napade na civile.

Tramp je dao Putinu rok do 1. avgusta da postigne dogovor o prekidu vatre ili će se suočiti s razornim carinama, nakon što je odobrio značajno povećanje isporuka oružja Ukrajini.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski najavio je novu rundu pregovora s ruskom stranom, uz posredovanje u Turskoj.

Zelenski je rekao da je ovlastio šefa Saveta za bezbednost, Rustema Umerova, da predvodi treći pokušaj pregovora nakon neuspelih susreta u maju i junu.

Razgovori će se, prema njegovim rečima, fokusirati na pripremu razmene zarobljenika i eventualno još jedan sastanak s ruskom stranom.

Visoki izvor iz Ukrajine navodi da bi se mogli pokrenuti i razgovori o mogućem istorijskom susretu između Zelenskog i Putina.

Kremlj, međutim, umanjuje očekivanja: "Pred nama je mnogo diplomatskog posla", rekao je Dmitrij Peskov.

Prošle nedelje, predsednik SAD Donald Tramp izrazio je razočaranje Putinom, izjavivši da je "frustriran", ali i da "nije završio" s ruskim vođom.

Tramp je tada dao rok od 50 dana da se postigne mirovni dogovor i okonča sukob.

Umesto toga, Putin je odgovorio tako što je intenzivirao kopnene i vazdušne napade širom Ukrajine.

(Telegraf.rs)