Ovo je vazdušna bitka koja će po svemu sudeći odlučiti pobednika u ratu u Ukrajini

Verovatno najdalekosežniji razvoj vojne tehnologije i taktike kojem smo svedočili tokom ruske invazije na Ukrajinu jeste borba za vazdušnu nadmoć iznad bojišta, koristeći sve veći broj i raznovrsnost dronova.

U Ukrajini, ishod ove borbe mogao bi da odredi ne samo tok pojedinačnih bitaka, već i da pomogne u odlučivanju o ishodu celog sukoba, navodi se u analizi Foreign Policy, koju prenosimo u celosti.

A daleko izvan trenutnog rata, nove sposobnosti vođenja rata zasnovane na dronovima, koje razvijaju Ukrajina i Rusija, učinile su da stare zapadne doktrine vazdušne nadmoći postanu uglavnom zastarele.

Hiljade dronova sada deluje u takozvanom vazdušnom litoralu, što je tehnički termin za vazdušni prostor između kopnenih snaga i tradicionalnih aviona, koji lete na visini od nekoliko hiljada metara. Za razliku od tradicionalnih borbi za vazdušnu nadmoć koje se vode visoko na nebu, gde obično deluju lovci i bombarderi, vazdušni litoral predstavlja drugačiju oblast.

Ovde mali komercijalni dronovi, sistemi sa pogledom iz prve perspektive (first-person view), i protivdronovska odbrana od mitraljeske vatre do elektronskog ometanja i dronova-presretača, vode stalnu, iscrpljujuću borbu za prevlast.

Ukrajinska nekada snažna prednost u ratovanju dronovima izgleda da slabi na pojedinim delovima fronta. Ovo pogoršanje se prostire daleko izvan neposredne linije fronta, sada sve više ruskih dronova vreba ciljeve i do 25 kilometara iza prve linije fronta i u poslednje vreme uspešnije pogađaju svoje mete.

Ukrajina je stekla prednost u ratovanju dronovima rano tokom rata. Ali do proboja je došlo početkom 2024. godine, nakon što su njene snage izbačene iz istočnog grada Avdejevke usled nestašice artiljerijske municije zbog kašnjenja zapadne pomoći, Ukrajina je prešla na novi sistem ratovanja zasnovan na dronovima.

Kijev je osnovao Snage bespilotnih sistema, novu i posebnu vojnu granu, kako bi ujedinio ono što je do tada bila heterogena, improvizovana dronovska sila koja je obuhvatala mnoge privatno finansirane, nezavisne čete operatera dronova. One su na kraju reorganizovane u bataljone, pukove, a u poslednje vreme i u velike brigade.

Brzo povećavajući upotrebu različitih tipova dronova i za izviđanje i za napade, ukrajinska vojska razvila je sistem slojevitih odbrana koji se prostire na više kilometara u dubinu. Na terenu je to bilo kombinovano sa odbrambenim položajima i utvrđenjima u kojima su učestvovali pešadija, artiljerija i minska polja.

Tokom 2024. godine, to je Ukrajini dalo prednost i u kvalitetu i u kvantitetu dronova, što je njenim snagama omogućilo da nanesu velike gubitke Rusima, naročito tokom ruskih ofanzivnih operacija u južnom Donjecku prošle jeseni.

Ukrajinske zalihe dronova povećane su 19 puta tokom 2024. godine, pri čemu su dronovi bili odgovorni za oko 80 odsto ruskih gubitaka na liniji fronta do novembra. Međutim, rat podrazumeva stalnu prilagodbu, i Rusija nije ostala statična. Počela je da sustiže Kijev ranije ove godine.

Autor analize Franc-Stefan Gadi navodi da je početkom ovog meseca proveo neko vreme sa ukrajinskim vojnicima na prvoj liniji fronta u južnom Donbasu i da je reč koju je često tamo čuo bila je "Rubikon", skraćenica za ruski Rubikon centar za napredne bespilotne tehnologije.

Osnovan u avgustu 2024. godine, naredbom ministra odbrane Andreja Belousova, Rubikon predstavlja srž novog, sistematskog ruskog pristupa ratovanju dronovima.

Ono što Rubikon čini posebno opasnim jeste njegova metodična taktika neutralisanja ukrajinskih prednosti u dronovima, jednu po jednu, uključujući presretanje ukrajinskih dronova, eliminaciju timova za dronove na terenu i prekidanje logističkih linija. Rusi su takođe uveli dronove upravljane preko optičkih vlakana, sisteme koji komuniciraju pomoću ultra tankih kablova dugih više kilometara, umesto putem bežičnih frekvencija, zbog čega su imuni na elektronsko ometanje koje je Ukrajina tako uspešno koristila tokom svoje invazije na ruski Kurski region 2024.

Dronovi sa optičkim vlaknima, iako teži i sporiji od konvencionalnih dronova, održavaju stabilnu kontrolu čak i pod intenzivnim uslovima elektronskog ratovanja. Rusko prilagođavanje obuhvata i taktiku, sa snažnim fokusom na gađanje ukrajinskih dronova, operatera i logistike.

Ako novi pristup Moskve omogući njenim snagama da uspostave nadmoć u vazdušnom litoralu duž celog fronta, to bi ozbiljno poremetilo sposobnost Ukrajinaca da efikasno manevrišu na frontu. Pored toga, pretnja od ruskih dronova mogla bi da potisne ukrajinsku artiljeriju, potkopavajući sadašnju grubu ravnotežu artiljerijske snage na pojedinim delovima fronta.

Možda najkritičnije, ta vazdušna nadmoć mogla bi da dovede do većih ukrajinskih gubitaka, pogoršavajući već značajan manjak ljudstva sa kojim se Ukrajina suočava. Odgovor Ukrajine mora biti brz i sveobuhvatno zasnovan na bespilotnim sistemima.

Inicijativa "Linija dronova" u zemlji, čiji je cilj da transformiše ad hok napore za neutralisanje ruskih dronova u koordinisanu, višeslojnu odbrambenu mrežu, predstavlja korak u pravom smeru. Usredsređena na elitne jedinice (uključujući 20. odvojeni puk "K-2", 429. puk "Ahil", 427. puk "Rarog", 414. brigadu "Mađarske ptice" i jedinicu "Feniks"), njen glavni cilj jeste uspostavljanje sistematski smrtonosnih zona uništenja, lociranih 10 do 15 kilometara iza ruske linije fronta.

Pod komandom novog zapovednika, majora Roberta Brovdija, ukrajinske Snage bespilotnih sistema pokrenule su plan reformi u trajanju od 100 dana, koji predstavlja plan za narednu fazu ukrajinskog ratovanja dronovima. Plan ima za cilj bolje integrisanje različitih sposobnosti, uključujući unapređeno elektronsko ratovanje, elektronsko prikupljanje obaveštajnih podataka, sisteme protiv dronova, daljinsko miniranje, mobilne radarske stanice i presretače dronova koji deluju istovremeno. Najvažnije, plan predviđa koordinisaniju obuku i unapređene lance snabdevanja, sposobne da održe ukrajinski odbrambeni sistem u borbenim uslovima.

Ukrajina mora brzo da postigne tri stvari - Poveća upotrebu optičkih dronova, prilagodi strukturu snaga kako bi mogla da proširi sopstvene operacije dronova za napade na ruske snage na različitim dubinama i masovno, implementira sistematski sistem protiv dronova duž linije fronta, umesto nekoordinisanih napora svake jedinice.

Bitka za vazdušnu nadmoć mogla bi da dostigne odlučujuću fazu u narednim mesecima, dok Rusija pokušava da istovremeno iscrpi ukrajinske snage i zauzme što više terena. Trenutni odbrambeni sistem Ukrajine možda jeste inovativan, ali je dizajniran za drugačiju fazu sukoba, kada je prednost Ukrajine u dronovima bila izraženija. Ruski sistematski pristup ratovanju dronovima, oličen jedinicama poput Rubikona, preti da u potpunosti neutrališe ove prednosti.

Implikacije gubitka superiornosti u vazdušnom priobalju protežu se daleko izvan taktičkih neprijatnosti. Neuspeh u kontroli ovog domena ugrožava celu odbrambenu arhitekturu Ukrajine. Ako Rusija uspostavi odlučujuću superiornost u vazduhu onda se Ukrajina suočava sa mogućnošću kaskadnih odbrambenih neuspeha na više frontova.

Dobra vest je da je Ukrajina pokazala izuzetnu prilagodljivost tokom ovog sukoba. Transformacija na odbranu usmerenu na dronove 2024. pokazala je sposobnost ukrajinskih snaga za brze, inovativne odgovore na operativne izazove. Pitanje je sada da li se Ukrajina može ponovo prilagoditi prelaskom na sistematičnije bespilotno ratovanje.

Ova bitka može odrediti da li Ukrajina može da održi trenutne linije fronta ili se suočava sa fundamentalnom promenom u putanji rata. U ovom novom domenu ratovanja, najvažnije su tehnološke inovacije, sistematski organizacioni kapacitet za skaliranje i brzo usvajanje na prvoj liniji fronta. Opstanak Ukrajine može zavisiti od pobede u takmičenju koje većina vojnih analitičara nikada nije ni zamislila pre samo nekoliko godina.

Značaj, međutim, ide daleko izvan ovog rata. Nove sposobnosti koje Ukrajina, a sa zakašnjenjem i Rusija, razvijaju ubrzale su pomak od izuzetnih preciznih udara koji su dominirali zapadnim vojnim razmišljanjem od 1990-ih ka onome što vojni analitičari sada nazivaju "precizna masa", sposobnost isporučivanja precizne vatre u neviđenim razmerama pomoću jeftinih, potrošnih platformi. Za razliku od hirurške preciznosti skupih raketa ispaljenih sa skupih platformi, moderno vazdušno litoralno ratovanje koristi rojeve jeftinih dronova koji mogu postići taktički značajne efekte samom količinom.

Ovo predstavlja revoluciju troškova gde sama Ukrajina raspoređuje hiljade dronova mesečno, stvarajući ono što vojni teoretičari opisuju kao "efekte pripisive mase" koji čine tradicionalnu ekonomiju oružja zastarelom. Suština ovog novog pristupa ratovanju ne leži u mogućnostima pojedinačnih platformi, već u ukupnoj borbenoj moći generisanoj raspoređivanjem stotina, a uskoro i hiljada "dovoljno dobrih" sistema istovremeno po bojnom prostoru, sa avionima koji deluju na većim visinama. Ovo fundamentalno menja aritmetiku vazdušnog ratovanja od oskudnih, dragocenih sredstava do obilnih, potrošnih ratnih oruđa.

Slično dalekosežan je način na koji je jeftina precizna masa odvojila vazdušnu dominaciju od domena većih visina, gde se vazdušna nadmoć sa letelicama sa posadom više ne prevodi u kontrolu neba na malim visinama.

Borbeni avioni mogu lako da pogode tradicionalni helikopter, ali se ne mogu koristiti za lov na rojeve malih dronova za napad na artiljeriju i tenkove. Sam broj malih, bespilotnih platformi brzo bi iscrpeo sisteme naoružanja letelica sa posadom.

Vođenje dva različita rata u vazduhu, u zavisnosti od nadmorske visine, označava odstupanje od tradicionalne doktrine vazdušne nadmoći, gde je kontrola većih visina obično osiguravala dominaciju iznad bojnog polja. Moderni borbeni avioni optimizovani za borbu van vizuelnog dometa nalaze se uglavnom irelevantnim protiv rojeva malih kvadrokoptera koji deluju ispod tradicionalnih visina angažovanja.

Napredni lovci koji nose rakete vazduh-vazduh ne mogu ekonomski da se istovremeno bore protiv desetina jeftinih dronova, stvarajući ono što vojni analitičari nazivaju asimetrijama koje nameću troškove, gde odbrana korišćenjem dostupnih tradicionalnih sistema postaje preskupa. Slično tome, sofisticirani radarski sistemi sposobni da detektuju ciljeve na ekstremnim udaljenostima postaju taktički beskorisni protiv malih dronova sa minimalnim radarskim potpisima koji deluju u elektromagnetnom smetnjama Zemljine površine.

Sve ovo fundamentalno dovodi u pitanje zapadne koncepte PVO i zahteva potpuno nove doktrinarne pristupe vazdušnom prostoru tokom rata. Svetske vojske će morati pažljivo da prate bojno polje u Ukrajini ne samo da bi bile u toku sa tehnologijom i taktikom, već i da bi shvatile novi način ratovanja.

(Telegraf.rs)