Tramp povećao pritisak na Zelenskog pred susret u Beloj kući: Sastanak visokog rizika i još većeg uloga

Predsednik SAD Donald Tramp pojačao je pritisak na Volodimira Zelenskog, predsednika Ukrajine, da pristane na uslove za okončanje rata sa Rusijom, ponavljajući neke od stavova Moskve nakon sastanka sa predsednikom Vladimirom Putinom na Aljasci.

Tramp će danas biti domaćin samita sa ukrajinskim predsednikom Zelenskim i grupom evropskih lidera, u najvažnijem trenutku dosadašnjeg ubrzanog nastojanja da se okonča brutalan sukob koji je usledio nakon ruske invazije u februaru 2022. godine, preneo je CNN

Sastanak u Beloj kući predstavlja i jedan od najkritičnijih dana za evropsku bezbednost i zapadni savez još od završetka Hladnog rata, i biće test Trampove iskrenosti i njegove sposobnosti da Ukrajinu i Rusiju povede ka izlazu iz rata koji verovatno neće u potpunosti zadovoljiti nijednu stranu.

On dolazi nakon Trampovog samita sa Putinom u petak na Aljasci, koji je izvan administracije i MAGA sveta dočekan s negodovanjem, jer je američki predsednik pozdravio svog gosta, optuženog za ratne zločine, aplauzom.

Tramp je Putinu ponudio nekoliko velikih simboličnih i proceduralnih ustupaka, dok je zauzvrat dobio malo konkretnih javnih obaveza.

Različite percepcije Trampovog samita uticaće na razgovore u Beloj kući

Evropski zvaničnici privatno su rekli da je Putin pozvao Ukrajinu da preda velike delove strateški i ekonomski izuzetno važnog regiona Donbasa, koji njegove trupe nisu uspele da zauzmu u tri i po godine borbi. To bi za Zelenskog bilo gotovo nemoguće da prihvati politički, ustavno, ekonomski i strateški. Njegove snage pretrpele su teške gubitke braneći poljoprivredno zemljište i gradove koji se smatraju bedemom protiv buduće ruske agresije.

Niko izvan američke i ruske delegacije ne zna sa sigurnošću šta se dogodilo na Aljasci. A predsednikov poziv evropskim liderima i njegova energična nastojanja da postigne mir ne bi trebalo unapred osuđivati pre nego što se održe ključni sastanci.

Tramp je u nedelju na društvenim mrežama insistirao da je postignut "veliki napredak".

Ali nad današnjim razgovorima u Beloj kući nadvija se i njegovo upozorenje Ukrajini nakon samita sa Putinom.

"Postignite dogovor. Rusija je veoma velika sila, a oni nisu", rekao je Tramp za Fox News.

Predsednik SAD je izvršio dodatni pritisak na ukrajinskog lidera objavom na mreži Truth Social, koja je takođe odražavala stav Rusije da zemlja predsednika Zelenskog nikada ne može postati članica NATO.

"Predsednik Ukrajine Zelenski može okončati rat sa Rusijom gotovo odmah, ako to želi, ili može nastaviti da se bori", napisao je Tramp.

Ovo je izazvalo zabrinutost u Kijevu i drugim evropskim prestonicama da će Tramp pokušati da nametne Zelenskom Putinovu idealnu viziju rešenja i da će, ukoliko ukrajinski lider odbije ovaj nemoguć izbor, Tramp okriviti Kijev i potpuno se povući iz sukoba.

To ukazuje na ključnu dinamiku današnjeg sastanka u Beloj kući, koji bi mogao da se pretvori u vanredan, televizijski spektakl ako predsednik odluči da otvori njegove velike delove kamerama, što je mogućnost na koju njegovi gosti moraju da budu spremni.

Da li je Tramp spreman da deluje kao posrednik koji će dovesti Ukrajinu, njene evropske saveznike i Rusiju do tačke na kojoj bi mogli da prihvate bolne ustupke uprkos ogorčenoj međusobnoj netrpeljivosti? Ili Trampovo prihvatanje Putinovog protivljenja trenutnom prekidu vatre i odlaganje novih teških američkih sankcija Moskvi znači da će se SAD sada svrstati uz Rusiju protiv Ukrajine i Evrope?

"Tramp je uradio nešto korisno u svom nastojanju da okonča rat: pregovori su pokazali svetu da je Putin, a ne Ukrajinci ili Evropljani, taj koji nije spreman da zaustavi borbe bez uslova poput predaje više teritorije nego što je već ilegalno osvojio", rekao je Džoš Ruldof, izvršni direktor i viši saradnik za strateške inicijative demokratije u nemačkom Maršalovom fondu.

„Pitanje je sada na čijoj je strani Amerika.“

Tramp je ključni igrač uprkos nepoverenju u njegove motive

Uprkos kritikama samita na Aljasci i Trampovoj naklonosti prema Putinu, američki predsednik i dalje ostaje potencijalni pokretač bilo kakvog mirovnog sporazuma. Iako postoji malo znakova da ruski lider želi mir, američki pritisak, pravilno primenjen, mogao bi da bude jedina stvar koja bi ga zaustavila u daljoj borbi.

I dok će Evropa igrati veliku ulogu u bezbednosti Ukrajine nakon eventualnog dogovora, ona nema uticaj na Putina i ne može da sprovede obećanu mirovnu misiju bez Trampove podrške.

U tom kontekstu, nagađanja u političkim krugovima Vašingtona o tome da li Tramp pokušava da ubrza okončanje rata u Ukrajini kako bi obezbedio Nobelovu nagradu za mir, besmislena su. Ako bi nekako uspeo da pravično okonča sukob, koga bi uopšte bilo briga za njegove motive?

Loše upomene iz Ovalnog kabineta

Ako se obezbedi stabilnost Evrope, Tramp bi mogao čak i da ispuni svoju želju za nagradom koju je dobio njegov prvi predsednički prethodnik, Barak Obama. Međutim, američka podrška Izraelu, dok se on približava potpunom zauzimanju Gaze usred gladovanja stanovništva, mogla bi i dalje da ga diskvalifikuje iz razmatranja Nobelovog komiteta.

Dolazak Zelenskog probudiće sećanja na njegovu katastrofalnu poslednju posetu Ovalnom kabinetu u februaru.

Šokantni snimci uživo na kojima Tramp i potpredsednik Džej Di Vens grde ukrajinskog lidera znače da se njegova pratnja ovog puta sastavljena od lidera Francuske, Nemačke, Britanije, Italije, Finske, NATO i Evropske komisije, posmatra kao zaštitni tim.

Ali Evropa ima mnogo više u igri od same reputacije Volodimira Zelenskog.

Mogućnost da Rusija pobedi u Ukrajini i time dobije potvrdu za svoju ilegalnu invaziju predstavlja najveću geopolitičku pretnju za Evropu još od pada Sovjetskog Saveza.

"Ovo je takođe egzistencijalno pitanje za evropsku bezbednost. Dakle, minimizirati ulogu Evrope ovde bilo da je reč o Ujedinjenom Kraljevstvu, Poljskoj, Finskoj, Francuskoj ili Nemačkoj nije pravi put", izjavila je Fiona Hil, koja je služila kao ekspert za Rusiju u Trampovom prvom mandatu, u emisiji „Face the Nation“ na CBS.

"Evropa mora da ima ravnopravan glas u svemu ovome", rekla je Fiona Hil i dodala:

"Ovo se tiče budućnosti Evrope i budućnosti evropske bezbednosti, a ne samo Ukrajine".

Ali biće teško stvoriti zamah za istinsko mirotvorstvo, čak i dok administracija forsira održavanje trilateralnog samita između Trampa, Putina i Zelenskog, možda već do kraja ove nedelje.

"Izazov je pokušati da se postigne usklađenost između stvari koje izgledaju vrlo različito onoga što Tramp želi, onoga što Evropljani žele, onoga što Putin želi", rekao je Nikolas Dangan, viši član Evropske mreže liderstva.

"Evropljani žele suverenu Ukrajinu. Tramp želi mirovni sporazum. To nisu iste stvari", rekao je Dangan.

Ono što Putin želi možda će biti nemoguće za Ukrajinu i njene evropske saveznike da prihvate.

Ruski lider je diktirao uslove zajedno sa Trampom na Aljasci, zahtevajući pažnju na "osnovne uzroke" rata. Ovo je njegova skraćenica za različite faktore, uključujući svrgavanje Zelenskog, ogromna smanjenja broja ukrajinskih oružanih snaga koja bi ugrozila sposobnost Kijeva da odbije bilo kakvu buduću invaziju i premeštanje NATO snaga iz bivše orbite Moskve iz sovjetske ere u Istočnoj Evropi.

Ova neusklađenost pomaže da se objasni zašto je Marko Rubio, državni sekretar i Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost, pesimističniji od američkog predsednika ili Vitkofa.

"Postigli smo napredak u smislu da smo identifikovali potencijalne oblasti slaganja, ali ostaju neka velika područja neslaganja“, rekao je Rubio za ABC i nastavio:

"Još uvek smo daleko. Mislim, nismo na ivici mirovnog sporazuma; nismo na ivici jednog".

Trampovo raspoloženje će biti ključno

Među evropskim liderima koji ćebiti u Beloj kući su francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Fridrih Merc, italijanska premijerka Đorđa Meloni, britanski premijer Kir Starmer, finski predsednik Aleksander Stub, generalni sekretar NATO Mark Rute i predsednica Evropskog saveta Ursula fon der Lajen.

Tramp ima dobre lične odnose sa nekoliko njih, posebno sa Melonijevom, Stubom, partnerom u golfu i Starmerom. Rute se smatra nekom vrstom Trampovog "šaptača".

Ali predsednikovo raspoloženje će biti ključno, posebno nakon kritičkog medijskog izveštavanja o njegovom raskošnom dočeku Putinu.

Uticaj Evrope je takođe pod znakom pitanja. Tramp je usvojio evropski stav da je prekid vatre vitalan prvi korak u uspostavljanju mira i rekao je da bi bio razočaran ako ga ne obezbedi na Aljasci. Ali nakon sastanka sa Putinom, podržao je stav Rusije da je najbolji pritisak na potpuni mirovni sporazum. Ovo je bila pobeda za Rusiju, jer bi pregovori o potpunom sporazumu mogli trajati mesecima i dati više vremena njenim snagama da zauzmu više teritorije dok nastavljaju napade na civile.

Evropa je daleko skeptičnija od Bele kuće u pogledu iskrenosti bilo kakvih obaveza koje je Putin ponudio Trampu. Makron je u subotu na mreži Iks napisao da će biti "neophodno izvući sve lekcije iz proteklih 30 godina, posebno iz dobro uspostavljene tendencije Rusije da ne poštuje sopstvene obaveze".

Ali Vitkof je rekao da je Trampovo prihvatanje Putinovog redosleda prekida vatre dobar znak.

"Na ovom sastanku smo postigli toliki napredak u pogledu svih ostalih sastojaka neophodnih za mirovni sporazum da smo se mi, taj predsednik Tramp, okrenuli ka tom mestu", rekao je Vitkof.

Ruski predsednik je pokušao da podeli saveznike dok je bio na Aljasci.

"Očekujemo da će Kijev i evropske prestonice konstruktivno shvatiti razgovore i da neće kočiti dogovor, neće pokušavati da iskoriste neke zakulisne dogovore da bi sproveli provokacije kako bi torpedovali početni napredak", rekao je Putin.

Vitkof je uzvratio na kritike Trampa insistirajući da je Putin prihvatio bezbednosnu garanciju između Ukrajine, evropskih sila i SAD, sličnu klauzuli iz Člana 5 NATO da je napad na jednog napad na sve. Međutim, ova obaveza ne bi bila ni na koji način povezana sa NATO.

Takođe je za CNN rekao da je Putin ponudio "ustupke u vezi sa nekoliko regiona", ali je odbio da kaže koji su to bili. I nije bilo potvrde iz Kremlja.

Ali zauzvrat za dobrodošlicu u Enkoridžu koja je očistila njegov međunarodni status izgnanika, Putin je ponudio Trampu političke poklone. To je uključivalo odjek predsednikovih lažnih tvrdnji da je glasanje putem pošte nedemokratsko i podršku Trampovoj tvrdnji da Rusi ne bi izvršili invaziju na Ukrajinu da je on bio na vlasti.

Američki optimizam oko garancije po tipu Člana 5 je takođe pomalo čudan, jer bi Putin zauzvrat zahtevao vanredne korake. I već postoji zabrinutost da Tramp ne bi poštovao klauzulu o međusobnoj odbrani NATO ako bi Rusija napala jednu od članica Alijanse blizu njenih granica, možda na Baltiku. Ideja da bi rizikovao rat sa Rusijom da bi spasao Ukrajinu deluje apsurdno.

Ovo bi takođe moglo da dovede Trampa u sukob sa njegovom političkom bazom, koja deli njegove sumnje u američku zaštitu evropskih saveznika i njegovu želju da izbegne više stranih ratova.

Konzervativni mediji su se mešali u Trampove interese celog vikenda, a nekoliko ključnih sajtova prijateljskih prema MAGA već prikazuju Zelenskog kao prepreku miru i prepreku još jednoj Trampovoj „pobedi“.

Ali slika Trampa kao mirotvorca je snažna među njegovim najlojalnijim pristalicama.

Najnovije informacije o sastanku Trampa i Zelenskog pratite u našem blogu UŽIVO.

(Telegraf.rs)