"Iran može da napadne SAD sa mora, a cela Evropa nam je već u dometu": Stravična pretnja iz Teherana

Jedan iranski poslanik iz parlamentarne Komisije za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku izjavio je da Teheran može da gađa američke gradove sa pozicija na otvorenom moru, kao i da je cela Evropa već u dometu iranskih raketa.

Ove pretnje iz Teherana stigle su u trenutku kada Velika Britanija, Francuska i Nemačka signaliziraju da su spremne da ponovo uvedu sankcije UN Iranu, preneo je The Jerusalem Post.

Preporučujemo

Amir Hajat-Mogadam rekao je za iranski medij "Didban Iran" da Vazduhoplovne snage Iranske revolucionarne garde rade "već 20 godina" na sposobnostima za udare "koristeći iranske ratne brodove i plovila":

"Možemo pomeriti naše brodove na udaljenost od 2.000 kilometara od SAD i odatle gađati Vašington, Njujork i druge gradove. Trenutno su sve evropske zemlje u našem dometu", rekao je on.

Njegovi komentari naširoko su prenošeni u medijima na persijskom jeziku u nedelju, a Iran International je rezimirao intervju Hajata-Mogadama i istakao trenutak u kojem su evropske zemlje pokrenule mehanizam UN "snapback".

Velika Britanija, Francuska i Nemačka zvanično su upozorile da su spremne da aktiviraju snapback ukoliko se Iran ne vrati nuklearnim pregovorima do kraja avgusta, čime bi bile vraćene sankcije UN ukinute sporazumom iz 2015. godine. O tome su prošle nedelje izvestili Reuters, Financial Times i AP.

Iran raspolaže sve većim arsenalom krstarećih i balističkih raketa. Njegove krstareće rakete dugog dometa za napade na kopnene ciljeve, poput Hoveyzeh, imaju domet od oko 1.350 km, dok pomorska krstareća raketa Abu Mahdi ima domet od oko 1.000 km i već je uvedena u upotrebu u iranskoj mornarici i mornarici IRGC-a. Takvi dometi, međutim, ne bi mogli da dosegnu kopno SAD sa 2.000 km udaljenosti od obale, osim u slučaju dodatnih isturenih baza ili podrške.

Iran je pokazao da može da pošalje ratne brodove u Atlantski okean Makran i Sahand to su učinili 2021. godine — ali takve misije na otvorenom moru retke su i izazovne za zastarelu iransku flotu. Sam Sahand kasnije je potonuo u Bandare Abasu 2024. godine nakon što se prevrnuo u luci.

Nedavni borbeni učinak i kontekst eskalacije

Iranske raketne i bespilotne snage pokazale su značajan domet i masovnost. U aprilu 2024. Teheran je prvi put lansirao stotine dronova i raketa direktno na Izrael, od kojih je većinu presrela izraelska i savezničke protivvazdušne odbrane. Taj događaj naglasio je sposobnost Irana da ispali velike salve, ali je istovremeno otkrio i izazove u vazdušnoj odbrani, kao i efikasnost koalicionih protivmera.

Američke i savezničke snage su takođe pratile i suprotstavljale se iranskim pomorskim aktivnostima van Zaliva. Ranije ove godine, američki zvaničnici su potvrdili sajber operaciju protiv iranskog broda za prikupljanje obaveštajnih podataka u regionu Crvenog mora, što je deo šireg trenja na moru.

Pretnja Hajat-Mokadama izgleda kalibrisana za odvraćanje i slanje poruka u zemlji dok se nazire odgovor UN. Poznati dometi iranskih krstarećih raketa i ograničeno baziranje u plavim vodama ukazuju na praktične prepreke za napad na američko tlo sa udaljenosti od 2.000 na otvorenom moru, iako Teheran stalno proširuje svoj pomorski raketni kapacitet i dokazao je da može da dosegne duboko u region masovnim salvama. Otvoreni dokazi ne potvrđuju mogućnost lansiranja sa brodova koja bi omogućila konkretan scenario koji je on opisao.

(Telegraf.rs)