Na sastanku u Beloj kući nedostajao je lider jedne veoma važne zemlje za rat u Ukrajini: Šta nam to govori?

U ponedeljak su u Vašingtonu održani razgovori na visokom nivou, kom su prisustovali predsednici SAD I Ukrajine Donald Tramp i Volodimir Zelenski, kao i grupa evropskih lidera - predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, premijerka Italije Đorđa Meloni, predsednik Francuske Emanuel Makron, britanski premijer Kir Starmer, nemački kancelar Fridrih Merc, finski predsednik Aleksander Stub i generalni sekretar NATO Mark Rute. Ali, nedostajao je predstavnik eoma žne evropske zemlje - Poljske!

Odsustvo Poljske u Vašingtonu u Varšavi nije prošlo nezapaženo. Sastanci su pažljivo praćeni i široko komentarisani u Poljskoj, pri čemu se pažnja nije fokusirala samo na njihov sadržaj, već i na činjenicu da nijedan od najviših poljskih lidera nije bio prisutan, piše Kyiv Post.

Debata oko odsustva Poljske razvija se duž dve glavne linije.

Prva je ukorenjena u nacionalnim aspiracijama i osećaju dostojanstva. Kao zemlja srednje veličine u EU koja je od 2022. pružila značajnu vojnu, humanitarnu i diplomatsku pomoć Ukrajini, Poljska očekuje svoje mesto za stolom donošenja odluka u vezi sa budućnošću regiona. U tom kontekstu, prisustvo finskog predsednika Aleksandra Stuba - koji predstavlja manju zemlju sa manjim geopolitičkim uticajem - mnogima u Varšavi je delovalo kao simbolično poniženje.

Druga osa otkriva duboku unutrašnju borbu za vlast između poljskog predsedništva i vlade. Ova borba oko kompetencija nije nova. Tragično poglavlje u tom sukobu dogodilo se 2010, kada je predsednik Leh Kačinski poginuo u avionskoj nesreći u Smolensku. Uprkos godinama koje su prošle, tenzije između dva tabora se nisu smirile - naprotiv, intenzivirale su se.

Prema mnogim komentatorima, pad aviona bio je delimično izazvan sukobom između Predsedničke kancelarije i Kancelarije premijera - u vezi sa pravilima korišćenja vladinog aviona i odgovornosti za organizaciju posete.

Tragedija, koja je na kratko ujedinila Poljake u žalosti, brzo je postala još jedna tačka političkih podela u zemlji. Tokom godina, incident je evoluirao iz nacionalne tragedije u politički narativ i predmet brojnih teorija zavere.

Noviji primer desio se 13. avgusta, kada je održana video-konferencija između evropskih lidera i predsednika SAD. Političari bliski premijeru Donaldu Tusku najpre su najavili njegovo učešće. Na kraju, Poljsku je predstavljao predsednik Karol Navrocki. Dok je zvanično promena objašnjena američkim protokolom, široko je poznato da američka administracija održava bliže veze sa predsednikom Navrockim i partijom PiS nego sa trenutnom poljskom vladom.

Nakon što je javno objavljen spisak učesnika sastanka sa Donaldom Trampom, izbio je talas međusobnog prebacivanja krivice između vlade i predsedničke kancelarije. Zamenik ministra spoljnih poslova Vladislav Teofil Bartozevski, u intervjuu za Polsat News, ponudio je uravnoteženiji pogled: podsetio je javnost da američki predsednik odlučuje koga će pozvati - i da ni poljski predsednik ni premijer nisu bili među njima. Važno je napomenuti da je jedan-na-jedan sastanak predsednika Navrockog i američkog predsednika zakazan za 3. septembar.

Da li Poljska drži neke adute?

Neki komentatori tvrde da odsustvo Poljske za stolom odražava pad političkog uticaja - delom zbog unutrašnjih nemira, delom zbog nekonzistentne spoljne politike. Ali slika je daleko od crno-bele.

Decenijama, Poljska je podržavala težnju Ukrajine ka integraciji sa Zapadom. Nakon 24. februara 2022, Varšava je bila među prvima koji su poslali vojnu i humanitarnu pomoć, otvorila granice za izbeglice i zalagala se za snažnu transatlantsku podršku Kijevu.

Međutim, u poslednjim mesecima ton se promenio. Dok su neki zapadni lideri počeli da razmatraju mogućnost slanja trupa u Ukrajinu pod takozvanom Koalicijom voljnih, poljski političari - preko partijskih linija - čvrsto su odbacili bilo kakav potez tog tipa. Umesto toga, Varšava naglašava svoju logističku ulogu, posebno korišćenje aerodroma Ržešov-Jasionka blizu ukrajinske granice. Ipak, ovaj adut je već upotrebljen - i u slučaju prekida vatre ili ponovnog otvaranja ukrajinskog vazdušnog prostora, njegova strateška važnost može opasti.

Još jedna komplikacija je osetljivo pitanje ekshumacije žrtava masakra u Voliniji. Sve češće, poljski lideri - bez obzira na političku pripadnost - vezuju buduću podršku Ukrajini u NATO i EU za napredak u ovom istorijskom sporu. Politizacija pitanja učinila ga je centralnom tačkom poljsko-ukrajinskih odnosa, čak i dok je put Ukrajine ka članstvu u bilo kojoj organizaciji još dalek.

Odsustvo kao strategija?

Neki glasovi u javnoj debati sugerišu da odsustvo Poljske može biti deo svesne strateške odluke. Nepoštovanje razgovora znači izbegavanje legitimizacije ruske prisutnosti - posebno jer Poljska formalno ne priznaje Vladimira Putina kao legitimnog predsednika Rusije zbog izborne prevare. Sastanak u Beloj kući nije doneo konkretne odluke; i ako budu postignuti sporazumi koji su nepovoljni, Poljska neće biti potpisnik - izbegavajući ponavljanje problema sa Minskim sporazumima.

U Varšavi se takođe sve više shvata da se razgovori u Vašingtonu ne tiču se samo Ukrajine, već šire arhitekture evropske bezbednosti. Rusija želi da smanji prisustvo NATO na svom istočnom krilu i povrati uticaj u regionu. Prema Slavomiru Debskom, bivšem direktoru Poljskog instituta za međunarodne odnose (PISM), američki zvaničnici su bili spremni za učešće Poljske - što sugeriše da odluka o odsustvu može biti politički proračunata, a ne nametnuta.

Sive zone diplomatije

Uprkos odsustvu u Vašingtonu, Poljska i dalje učestvuje u raznim diskusijama vezanim za bezbednost.

Situacija je složena, i propuštanje jednog sastanka ne znači nužno dugoročno marginalizovanje.

Ipak, bez obzira na motive odsustva, tekući unutrašnji sukob u poljskoj politici otvara vrata stranih aktera da marginalizuju Varšavu i slabi njen diplomatski uticaj.

Prevremene javne izjave - pre nego što se formira zajednička strategija - mogu u potpunosti oduzeti Poljskoj pregovaračku moć.

(Telegraf.rs)