Priznanje nakon 6 meseci. Njihova uloga u Putinovom ratu je najzad otkrivena: "Tajming je sve"

Nekada prikrivena uloga Severne Koreje u direktnoj podršci ruskom ratu protiv Ukrajine sada je javno prihvaćena od strane samog državnog vrha, što odražava nove realnosti na bojnom polju i u svetskom poretku - na korist i Moskve i Pjongjanga, donosi u svojoj analizi Newsweek.

Dodela odlikovanja i poseta Kim Džong Una spomeniku poginulim vojnicima prošlog petka bili su poslednja potvrda trenda koji je započeo još u aprilu, kada je Pjongjang prvi put priznao da je poslao vojnike kako bi pomogao Moskvi u odbijanju ukrajinske ofanzive u ruskoj Kurskoj oblasti. To priznanje stiglo je oko šest meseci nakon što su američke i južnokorejske obaveštajne službe procenile da su severnokorejske snage već stigle na rusku teritoriju.

Preporučujemo

Od tada, zajednička rusko-severnokorejska operacija uspela je da povrati veći deo područja koje je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski smatrao važnim adutom u budućim pregovorima o miru - u pokušaju da vrati barem deo petine zemlje koja je pod ruskom okupacijom.

Za Pjongjang - službeno Demokratsku Narodnu Republiku Koreju (DNRK) - koji je u junu prošle godine s Rusijom potpisao sporazum bez presedana o uzajamnoj odbrani, ovaj razvoj događaja vraća u fokus retoriku savezništva kakvu su Moskva i Pjongjang pokazivali još za vreme Korejskog rata pre osam decenija.

Foto:Tanjug/AP

"To, nažalost, odražava dobitke na terenu koje su ruske i severnokorejske snage ostvarile u Kursku. Stvorena je priča o pobedničkim saveznicima i uspesima novog, oživljenog vojnog saveza", rekao je za Newsweek Viktor Ča, predsednik programa za Koreju u Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS).

Ča, koji je učestvovao i u tzv. šestostranim pregovorima 2003-2007., ističe da je Pjongjang u početku ćutao jer rezultati nisu bili vidljivi, ali danas, kada je tajming mnogo bolji, otvoreno pokazuje "da deli postelju s Rusima".

Iako se Severna Koreja u međunarodnim okvirima najčešće povezuje s Kinom, svojom jedinom formalnom saveznicom decenijama, njena veza s Moskvom vuče dublje korene. Sovjetski Savez je nakon Drugog svetskog rata stajao iza uspostave Severne Koreje kao protivteže američki podržanoj Južnoj Koreji, što je na kraju dovelo do jednog od najkrvavijih sukoba Hladnog rata.

Moskva je u Korejskom ratu formalno učestvovala s manje vojnika, ali je njena uloga kroz vojno savetovanje, opremu i nuklearni status bila presudna za održanje severnokorejsko-kineskih snaga. Sukob je završio pat-pozicijom 1953., ali i trajnim „zamrznutim“ ratom koji nijedna američka administracija nije uspela okončati.

U povodu 80. godišnjice početka Korejskog rata, severnokorejska ministarka spoljnih poslova Čoe Son-hui u pismu Sergeju Lavrovu poručila je kako „narod DNRK-a nikada neće zaboraviti internacionalističke podvige Crvene armije, čiji su časnici i vojnici prolili krv za oslobođenje Koreje“.

Kim Džong Un, otkad je 2012. preuzeo vlast, sistemski gradi veze s Kremljom. Ruska invazija na Ukrajinu dala mu je priliku za prvo veliko vojno raspoređivanje Korejske narodne armije nakon Korejskog rata. To, prema Viktoru Čai, svedoči da Sjeverna Koreja više nije zadovoljna time da poseduje nuklearno oružje i bude izolovana - ona otvoreno teži revizionističkoj ulozi.

Za razliku od Pekinga, koji tradicionalno pokazuje određenu dozu uzdržanosti, Moskva u Severnoj Koreji vidi čisto transakcijski odnos.

"Oni dobijaju granate, rakete i vojnike, a Severna Koreja zauzvrat hranu, gorivo i vojnu tehnologiju. Rusiju uopšte ne zanima šta će Pjongjang dalje raditi“, kaže Ča.

Kimov rizik

Dženi Taun iz Stimson Centra, jednog od vodećih think tankova u kontekstu međunarodnih odnosa, dodaje kako je za Severnu Koreju saradnja s Rusijom stvorila „ogromne prilike“ - od jačanja političkog statusa do modernizacije vojske i nove nivoe prekogranične ekonomske saradnje.

Prema njenim rečima, to je i razlog zašto Kim sada otvoreno demonstrira ulogu svoje zemlje u ratu. Time je stvoren okvir da se vlastitom narodu predstavi doprinos „presudnim pobedama“ te da se stvore uslovi za jedan herojski narativ.

Foto: Tanjug/AP

To je najveći rizik nekog severnokorejskog vođe još od vremena Kim Il Sunga, koji je 1950. naredio prelazak 38. paralele. Pjongjang je učestvovao i u drugim sukobima Hladnog rata - od Vijetnama do Bliskog istoka i Afrike - no nikada tako direktno i na tako eksponiranom bojnom polju kao danas u Ukrajini.

Iako rat u Ukrajini deluje kao katalizator zbližavanja Moskve i Pjongjanga, analitičari procenjuju da će veze dveju zemalja nadživeti sam sukob. Saradnja se sve više prikazuje kao temelj stvaranja „anti-zapadnog poretka“.

Trampov faktor

U međuvremenu, dodatnu dimenziju svemu dao je predsednik Donald Tramp, koji poslednjih nedelja ubrzano pokušava progurati mirovni plan temeljen na „razmeni teritorija“. Prošli je petak u Aljasci razgovarao s Vladimirom Putinom, a već u ponedeljak u Beloj kući s Volodimirom Zelenskim i evropskim čelnicima.

No gubici teritorija u Kursku mogli bi dodatno oslabiti pregovaračku poziciju Kijeva, dok ruske snage polako, ali sistematski napreduju na istoku Ukrajine, analizira Newsweek.

Trampov susret s Putinom - prvi nakon šest godina, a i prvi Putinov dolazak na američko tlo nakon cele decenije - nosio je simboliku nalik istorijskom samitu Trampa i Kima iz 2018. godine. Taj proces tada je počeo obećavajuće, ali se već sledeće godine raspao, ostavljajući Korejsko poluostrvo u još većim tenzijama.

Danas Kim i njegova sestra Kim Jo Džong nastavljaju zaoštravati retoriku prema Seulu, dok istovremeno ubrzavaju razvoj nuklearnog arsenala.

Kako analitičari upozoravaju, svaka američka politika koja kao preduslov stavlja denuklearizaciju Severne Koreje osuđena je na propast.

"Ako Vašington diplomatske napore veže uz nuklearno razoružanje, obnova diplomatije sa Severnom Korejom neće uspeti", zaključuje Dženi Taun za američki Newsweek, prenosi Jutarnji.

(Telegraf.rs)