Ukrajina tvrdi da ima svoje oružje za dalekometne napade na Rusiju: Za ovo im ne treba odobrenje SAD

Ukrajina sada može da gađa duboko unutar Rusije bez potrebe za koordinacijom sa SAD, rekao je u nedelju ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

"Od danas koristimo naše domaće proizvedeno oružje dugog dometa. I da budem iskren, u poslednje vreme nismo razgovarali o takvim pitanjima sa SAD", rekao je Zelenski na zajedničkoj konferenciji za novinare sa kanadskim premijerom Markom Karnijem.

"Bilo je vremena kada su postojali različiti signali u vezi sa našim udarima u znak odmazde posle njihovih napada na naš energetski sistem", rekao je Zelenski, misleći na ruske napade na ukrajinsku infrastrukturu. "To je već bilo veoma davno. Danas to čak ni ne pominjemo."

Izjava ukrajinskog lidera signalizira ogromnu promenu u onome što je godinama bilo status kvo kada je reč o sposobnosti Kijeva da izvodi duboke udare.

Ukrajina, koja se tokom većeg dela rata oslanjala na zapadne sisteme dugog dometa kao što su američki taktički raketni sistemi ATACMS, obično je morala da traži odobrenje Vašingtona i njegovih saveznika za udare unutar Rusije.

Posebno za ATACMS, koji za uspešne precizne udare zahtevaju satelitske podatke i navođenje koje obezbeđuju SAD, a što Pentagonu daje veću kontrolu nad time za šta se oružje može koristiti.

Zemlje NATO, u strahu od eskalacije sa Moskvom, mesecima nisu dopuštale Kijevu da izvodi napade unutar Rusije, ograničavajući udare na mete na ukrajinskoj teritoriji.

Ukrajinski zvaničnici su više puta izražavali frustraciju zbog tog ograničenja, govoreći da su osakaćeni i nesposobni da napadnu snage Kremlja koje se gomilaju na granici.

U novembru, posle dugog perioda neodlučnosti, Bajdenova administracija i saveznici SAD počeli su da dopuštaju odabrane napade na rusko tlo municijom kao što su ATACMS i rakete Storm Shadow.

Ali taj aranžman sada može biti doveden u pitanje. The Wall Street Journal je u subotu izvestio, pozivajući se na dva neimenovana američka zvaničnika, da je Pentagon blokirao Ukrajinu da ispali svoje ATACMS na Rusiju i da je odbio najmanje jedan zahtev.

Karolin Levit, portparolka Bele kuće, rekla je za WSJ da "nema promene u vojnom stavu u vezi sa Rusijom i Ukrajinom u ovom trenutku".

Izveštaj dolazi u trenutku kada Trampova administracija pokušava da privoli ruskog predsednika Vladimira Putina za pregovarački sto, nadajući se da će posredovati u mirovnom sporazumu.

Predsednik SAD Donald Tramp takođe je pokrenuo ovu temu u objavi na TruthSocial u četvrtak, dok je kritikovao svog prethodnika, bivšeg predsednika Džoa Bajdena.

"Veoma je teško, ako ne i nemoguće, dobiti rat a da ne napadnete zemlju agresora. To je kao da imate sjajan sportski tim sa fantastičnom odbranom, ali mu nije dozvoljeno da igra napad. Nema šanse za pobedu! Tako je i s Ukrajinom i Rusijom", napisao je Tramp.

Vredno je pomena da je u intervjuu za Time Magazine u decembru rekao da se "veoma oštro" nije slagao sa ukrajinskim napadima ATACMS na Rusiju mesec dana ranije.

Ali Ukrajina je, u poslednjih nekoliko godina, razvila sopstvene rakete i sisteme dugog dometa, što bi Kijevu omogućilo veću slobodu da samostalno izvodi precizne udare na ruske mete.

Jedan primer je "Neptun", podzvučna krstareća raketa koja se lansira sa kamiona i namenjena je gađanju pomorskih ciljeva.

"Neptun" je bio u razvoju pre početka ruske invazije, ali je Ukrajina nedavno predstavila novu raketu koja se lansira sa kopna.

Dana 18. avgusta, njen ministar odbrane rekao je da ta zemlja sada serijski proizvodi "Flamingo", domaću raketu za koju se tvrdi da ima domet od 2.900 kilometara.

Taj domet bi omogućio Ukrajini da potencijalno ugrozi ključne ruske vojne proizvodne pogone u udaljenim oblastima kao što je Ural.

Zelenski je u petak rekao da "Flamingo" može ući u masovnu proizvodnju do februara.

"Raketa je uspešno testirana. Trenutno je to naša najuspešnija raketa", rekao je novinarima.

Pored ove precizne municije, Ukrajina takođe redovno izvodi udare po dubini ruske teritorije protiv energetskih postrojenja i fabrika naoružanja pomoću dronova sa fiksnim krilima, koji su znatno sporiji.

(Telegraf.rs)