Za 80 godina detonirano je više od 2.000 nuklearnih oružja: Ovo su posledice koje danas svi trpimo

Odrastajući u Solt Lejk Sitiju, Juta, tokom 1950-ih i 60-ih, Meri Dikson bila je među milionima američke dece u školama koja su učena da se "spuste i zaklone ispod klupa" u slučaju nuklearnog rata.

"Samo se sećam da sam mislila: 'To nas neće spasiti od bombe'", rekla je za CNN. U to vreme Dikson nije znala da se nuklearna oružja detoniraju u susednoj saveznoj državi Nevadi dok SAD testiraju svoj novi arsenal. Živela je niz vetar, u pravcu u kojem je veći deo radioaktivnog taloga sa atmosferskih testova putovao.

Kaže da je patila od raka štitaste žlezde; njena starija sestra je umrla od lupusa u svojim četrdesetim; njenoj mlađoj sestri je nedavno rečeno da se rak creva proširio na druge delove tela; a njene nećake takođe imaju zdravstvene probleme.

Dikson kaže da je jednom izbrojala 54 osobe iz svoje dečje četvrti od pet blokova koje su patile od raka, autoimunih bolesti, urođenih mana ili spontanih pobačaja.

Nije jasno šta je izazvalo njihov rak, budući da je teško pripisati direktnu odgovornost, ali se u medicinskoj zajednici generalno prihvata da izloženost zračenju povećava rizik od raka, u zavisnosti od nivoa izloženosti.

"Izloženost zračenju povećava šanse za obolevanje od raka, a rizik raste kako doza raste: što je doza veća, to je veći rizik", navodi američka Agencija za zaštitu životne sredine (EPA), pozivajući se na studije koje prate grupe ljudi izloženih zračenju.

Kolektivno, oni koji su živeli i bili izloženi u državama oko test lokacije u Nevadi, uključujući Arizonu, Nevadu, Jutu, Oregon, Vašington i Ajdaho, postali su poznati kao "downwinders" (ljudi koji žive niz vetar od mesta a km su sprovođeni testovi).

"To je razarajuće", rekla je Dikson, dramatičarka i aktivistkinja za preživele testiranja nuklearnog oružja u SAD. "Ne mogu da vam kažem koliko sam prijatelja imala, a njihovi karcinomi su se vraćali... Psihološka šteta ne nestaje. Proveli ste ostatak života brinući se da svaki čvor, svaki bol znači da se vratio."

"Hladni rat se za nas nikada nije završio", dodala je. "Još živimo sa njegovim posledicama."

Za 80 godina detonirano je više od 2.000 nuklearnih oružja

Nuklearno doba počelo je pre 80 godina kada su SAD bacile dve atomske bombe na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki, krajem Drugog svetskog rata. Bombe su odmah ubile oko 110.000 ljudi i pomogle u pokretanju trke u naoružanju iz doba Hladnog rata, u kojoj su SAD i Sovjetski Savez, kao i Britanija, Francuska i Kina, svi težili razvoju sve moćnijeg nuklearnog oružja.

Izveli su više od 2.000 testova između 1945. i 1996, svaki uspostavljajući sopstveni nuklearni odvraćajući kapacitet, što, zavisno od ugla gledanja, ili osigurava ili podriva svetsku bezbednost i danas.

I kao u Japanu, gde je stotine hiljada ljudi umrlo od povreda i bolesti povezanih sa zračenjem u godinama nakon 1945, ovi nuklearni testovi oštetili su živote, zdravlje i zemlju ljudi koji su živeli u blizini.

Kasnije su i Indija, Pakistan i Severna Koreja izvodili svoje testove, pre nego što je niz međunarodnih ugovora gotovo potpuno ograničio ovu praksu. Samo Severna Koreja je testirala nuklearno oružje u 21. veku - poslednji put 2017 - a od 1980. godine nisu izvođeni atmosferski testovi.

Ipak, "nije problem prošlosti", rekla je Tožan Kasenova, istraživačica koja nije rezident u Carnegie Endowment for International Peace i proučava nuklearnu politiku.

Iako su nuklearna oružja detonirana pre više decenija, "mnogo ljudi i dalje plaća cenu", rekla je CNN-u.

"Delimo iste priče"

Ranije nuklearne sile testirale su bombe na mestima koja su smatrale udaljenim i retko naseljenim, često na teritorijama koje su kolonizovale, daleko od svojih glavnih urbanih centara.

"Njihovi prioriteti su bili takvi da su verovali da su testiranja apsolutno neophodna iz razloga nacionalne bezbednosti i ako to uzmete kao apsolutnu istinu, a sve ostalo je nekako 'ko zna, ne znamo, verovatno će biti u redu', vrlo je lako upasti u situaciju gde je vaš podrazumevani odgovor da to uradite", rekao je Aleks Velerstin, vanredni profesor na Stevens Institute of Technology u Nju Džersiju, za CNN.

SAD su svoje nuklearne testove uglavnom izvodile u Nevadi i na Maršalskim Ostrvima u centralnom Pacifiku; Sovjetski Savez u Kazahstanu i na arhipelagu Arktičkog okeana Novaja Zemlja; Ujedinjeno Kraljevstvo u Australiji i pacifičkom atolu Kiritimati, nekada poznatom kao Božićno ostrvo; Francuska u Alžiru i Francuskoj Polineziji; a Kina u Lop Nuru, udaljenom pustinjskom lokalitetu u zapadnoj provinciji Sinkjang.

Sovjetski Savez je testirao više od 450 bombi na svom test poligonu Semipalatinsk u Kazahstanu od 1949. do 1989, u tajnim gradovima, izgrađenim za nuklearna testiranja. Stanovnici u blizini "nisu zapravo znali pravi obim", rekla je ya CNN Aigerim Sajtenova, stručnjakinja za nuklearnu pravdu i rodnu ravnopravnost, koja je suosnivač Qazaq Nuclear Frontline Coalition.

"Toliko mojih rođaka je umiralo tako rano kada sam bila dete i nisam razumela zašto umiru u svojim 40-im i 50-im", rekla je, dodajući da i ona i mnogi članovi njene porodice pate od hroničnih zdravstvenih problema. "Tada sam mislila da su stari."

Godine tajnosti oko test poligona dale su mesto godinama tabua, rekla je Sajtenova, dodajući da je pravljenje dokumentarnog filma o međugeneracijskom uticaju nuklearne baštine Kazahstana na žene bio "proces isceljenja" za nju, dok je pokušavala da im vrati moć odlučivanja.

Sajtenova dodaje da je kada je film preveden na japanski i prikazan u Hirošimi, to naglasilo za nju da "iskustva Kazahstanskog naroda nisu jedinstvena".

"Delimo iste priče iz Pacifičke francuske Polinezije, Maršalskih Ostrva, Australije", rekla je.

"Mi smo glavni stručnjaci za humanitarni uticaj nuklearnog oružja", dodala je, žaleći što dok naučnici sa Zapada sebe smatraju stručnjacima, "oni sa stvarnim životnim iskustvom nisu uvek ozbiljno shvaćeni".

Razumevanje punog uticaja nuklearnih testova je teško - ono je i sporno i teško kvantifikovati, s obzirom na teškoće u pripisivanju zdravstvenih problema jednoj uzročnoj vezi, i u proceni šire društvene posledice za zajednice. Razne studije pokušale su da izmere ove efekte, često dajući rezultate sa velikim neizvesnostima.

Jedna studija Nacionalnog instituta za rak (NCI) iz 1997. procenila je da bi nadzemni nuklearni testovi u Nevadi između 1951. i 1962. proizveli između 11.300 i 212.000 viška slučajeva raka štitaste žlezde tokom životnog veka; kasnija revizija je zaključila da je broj viška slučajeva verovatno na donjoj granici tog opsega.

Studije sprovedene u regionu oko test poligona Semipalatinsk utvrdile su da su stope smrtnosti od raka i mortalitet novorođenčadi tokom najintenzivnijeg perioda nuklearnih testova, od 1949. do 1962, bile više nego drugde u Kazahstanu. Kasenova je rekla da kada se vrati u region, sreće decu koja su četvrta ili peta generacija potomaka onih koji su živeli kroz taj period i imaju zdravstvene probleme koje pripisuju nuklearnoj kontaminaciji.

Druga NCI studija sprovedena na Maršalskim Ostrvima procenila je da bi između 0,4% i 3,4% slučajeva raka tokom života među stanovnika te države koji su tamo živeli između 1948. i 1970. moglo biti izazvano izlaganjem zračenju. Taj procenat raste na između 28% i 69% za 82 osobe koje su živele na atolima Rongelap i Ailinginae na koje je pao radioaktivni talog poput snega nakon testa iz 1954. pod kodnim imenom Castle Bravo (najveći nuklearni test koji su SAD izvele u okviru svojih testova hidrogenske bombe, i to na Maršalskim Ostrvima, konkretno na atolu Bikini, 1. marta 1954. godine, op.aut.).

Ekvivalentno 7.232 bombe Hirošime

Pored uticaja na ljudsko zdravlje, ovi testovi imali su značajne posledice po životnu sredinu. Između 1946. i 1958, SAD su izvele 67 poznatih nuklearnih testova na Maršalskim Ostrvima, ukupnog eksplozivnog kapaciteta ekvivalentnog 7.232 bombe Hirošime.

SAD su preselile stanovnike Maršalskih Ostrva koji su živeli na ili u blizini atola korišćenih za testiranje i neki se još nisu vratili u svoju domovinu, uprkos pokušajima 1970-ih i 1980-ih. Hiljade njih danas živi u Springdejlu, Arkanzas, gde čuvaju kulturu svog naroda, a takođe ih ima i u manjim zajednicama u Oklahomi, Kanzasu i Misuriju.

Pet ostrva je delimično ili potpuno uništeno, a delovi Maršalskih Ostrva "i dalje su kontaminirani" gotovo 70 godina kasnije, rekla je Ivana Nikolić Hjuz, članica istraživačkog tima sa Univerziteta Kolumbija koja tamo ispituje nivoe zračenja.

Neki radioaktivni izotopi postaju koncentrisani u izvorima hrane, objasnila je Hjuz CNN-u, navodeći proces "bioakumulacije".

"Pronašli smo vrlo visoke vrednosti izotopa Cezijuma-137 u hrani, a taj izotop je hemijski sličan kalijumu", rekla je. "Pošto biljke nastavljaju da uzimaju hranljive materije iz tla, one će se bioakumulirati."

Kokosove krabe koje žive na ostrvima "jedu mnogo kokosa, tako da je tim bukvalno mogao da usmeri detektor zračenja prema kokosovoj krabi, i dobijao bi visoke vrednosti", rekla je.

"Tlo sadrži određenu količinu, kokos je još više koncentrisao, a kokosove krabe još više. To bi se desilo da su ljudi tamo na tom ostrvu, redovno jedući lokalno uzgojenu hranu."

SAD su očistile neke delove Maršalskih Ostrva, a gde su to uradile, Hjuz je rekla da istraživači "danas nisu pronašli dokaze o kontaminaciji". Ali pri izgradnji infrastrukture potrebne za nuklearno testiranje i prilikom kasnijih čišćenja, SAD su buldožerima uklanjale vegetaciju, menjajući lokalne ekosisteme.

Veći deo otpada je odložen na atol Enevetak u neobloženom krateru pokrivenom betonskim poklopcem, sada poznatom kao Runit Dome; Nacionalna nuklearna komisija Maršalskih Ostrva i Ujedinjene nacije izrazile su zabrinutost zbog njegove bezbednosti.

Ministarstvo energetike SAD je u izveštaju iz avgusta 2024. reklo da tekući programi nadgledanja pokazuju da "nema potencijalnog povećanja zdravstvenih rizika za stanovnike atola Enevetak uzimajući u obzir trenutne ili buduće uslove i uticaje klimatskih promena, uključujući hipotetički kvar Runit Dome". Ministarstvo energetike još nije odgovorilo CNN-u na zahtev za komentar.

Neprekidno obračunavanje s prošlošću

Kako su dugoročni efekti nuklearnih testova postajali sve priznatiji, neki "downwindersi" su prepoznati i dobili nadoknadu, čiji nivo varira od mesta do mesta.

Maršalska Ostrva su dobila nadoknade od SAD, ali kažu da su te nadoknade zanemarljive u poređenju sa pravim razmerama štete.

Kazahstanske vlasti uključile su 1,2 miliona ljudi u svoj program kompenzacije, prema Norveškom institutu za međunarodne poslove, dajući im određene zdravstvene i finansijske beneficije.

U SAD, više od 27.000 "downwindersa" primilo je više od 1,3 milijarde dolara po Zakonu o nadoknadi izloženosti zračenju (RECA), uspostavljenom 1990. i produženom prošlog meseca, iako aktivistkinja Meri Dikson kaže da je prikupljanje 50 godina starih zapisa potrebnih za podnošenje zahteva teško.

Pošto su SAD proširile svoj program nadoknade za "downwinderse" u julu, ona i njena mlađa sestra bi bili podobni za kompenzaciju od vlade.

Francuska i Velika Britanija su, u međuvremenu, dugo minimizirale uticaj svojih nuklearnih testova. Tek 2010. Francuska je priznala vezu između svojih testova i lošeg zdravlja Alžiraca i stanovnika Francuske Polinezije izloženih zračenju, a tek 2021. oko polovine tih podnosilaca zahteva je dobilo nadoknadu.

Godine 2021, francuski predsednik Emanuel Makron nije se izvinio stanovnicima Francuske Polinezije za uticaj nuklearnih testova, ali je priznao da testovi "nisu čisti" i rekao da Francuska ima "dug" prema toj ostrvskoj teritoriji.

Dok Velika Britanija upućuje veterane nuklearnih testova da traže nadoknadu po opštem sistemu ratnih penzija, humanitarne organizacije i dalje pozivaju da bivši pripadnici službe, kao i njihova deca i unuci, dobiju posebnu kompenzaciju. Kažu da su patili od lošeg zdravlja zbog učestvovanja u nuklearnim testovima Velike Britanije.

Portparol Ministarstva odbrane rekao je CNN-u da je odeljenje "posvećeno radu sa veteranima nuklearnih testova i slušanju njihovih briga", i da se radi na "nerazjašnjenim pitanjima u vezi medicinskih zapisa".

Osam decenija od razornog korišćenja nuklearnog oružja u Japanu, i decenijama nakon najintenzivnijeg perioda nadzemnih testova, nuklearni obračun sveta je daleko od završetka.

(Telegraf.rs)