Iran panično skriva preostalu nuklearnu opremu u očajničkom pokušaju da preživi sledeće bombardovanje

Iran preduzima korake da zaštiti vrednu nuklearnu opremu od budućih napada nakon što su nedavni vazdušni udari onesposobili njegov glavni pogon za obogaćivanje uranijuma, otkrivaju novi satelitski snimci.

Snimci Instituta za nauku i međunarodnu bezbednost pokazuju da je Iran nedavno izmestio gotovo svih 24 velikih "hladnjaka" iz njihovih prvobitnih objekata u postrojenju Natanz, prenosi Daily Mail.

Hladnjaci su industrijske rashladne jedinice koje služe za regulisanje temperature osetljive opreme, uključujući centrifuge koje se koriste u obogaćivanju uranijuma. Ako se ne "hlade", uranijum bi mogao da eksplodira.

Oprema je razmeštena po obezbeđenom kompleksu, postavljena na helikopterske piste i u blizini vodnih objekata kako bi bila teža meta za bombardere.

Pošto je, prema izveštajima, snabdevanje električnom energijom i dalje u prekidu nakon nedavnih izraelskih bombardovanja i centrifuge u postrojenju ne rade, međunarodni eksperti tvrde da ovo izgleda kao pokušaj Irana da zaštiti vrednu opremu od budućih vazdušnih napada dok je pogon van funkcije.

Teheran, u suštini, igra odbranu, kažu eksperti, pokušavajući da spasi ono što je moguće iz svog oštećenog nuklearnog programa.

"Nema sumnje da Teheran i dalje besni zbog gubitka svoje krunske dragocenosti: programa obogaćivanja uranijuma, koji su uništili Izrael i SAD", rekao je Behnam Taleblu, viši direktor programa za Iran u Fondaciji za odbranu demokratija.

Stručnjak za nuklearno oružje Dejvid Olbrajt, koji decenijama prati tajne nuklearne programe, kaže da satelitski snimci otkrivaju dubok strah Irana od neposrednih napada.

"Premeštanje ove opreme pokazuje da Iran izgleda zabrinut zbog novog napada koji bi mogao uništiti još više opreme povezane sa centrifugama,“ rekao je Olbrajt, napominjući da skupa relokacija potvrđuje da je podzemno postrojenje za obogaćivanje uranijuma "i dalje ugašeno".

Ovaj potez takođe otvara nova pitanja o budućnosti iranskog nuklearnog programa i o tome koliko brzo bi mogao da obnovi aktivnosti obogaćivanja.

Tokom vrhunca rata između Irana i Izraela, zvaničnici administracije Donalda Trampa insistirali su da je čitava nuklearna infrastruktura Irana ostala u "ruševinama" i "potpuno i totalno uništena".

Krajem juna, Tramp je izjavio da su napadi na njihove lokacije bili "spektakularan vojni uspeh". Međutim, obaveštajna procena Pentagona otkrila je da su udari naneli manje štete nego što se u početku verovalo.

Iako su julski vazdušni udari pogodili tri iranska nuklearna postrojenja, ključna oprema i podzemni bunkeri posebno u snažno utvrđenom postrojenju Fordo u velikoj meri su ostali netaknuti.

Procena je zaključila da je iranski nuklearni program unazađen za samo nekoliko meseci, a ne potpuno uništen, pri čemu je deo obogaćenog uranijuma potencijalno ostao netaknut.

Kameron Hansarinija iz Nacionalne unije za demokratiju u Iranu kaže da iranski napori da zaštite i održe svoja nuklearna postrojenja dokazuju da je režim odlučan da napravi bombu "po svaku cenu".

Hansarinija upozorava da udari na lokacije Natanz i Fordo neće zaustaviti nuklearne ambicije Irana, predviđajući da bi režim mogao da se okrene državama odmetnicama poput Severne Koreje kako bi kupio tehnologiju za oružje, ukoliko mu bude onemogućena domaća proizvodnja.

Jedno od pitanja oko kojeg se stručnjaci ne mogu složiti jeste koliko je iranski nuklearni program zaista unazađen.

Studija Instituta za nauku i međunarodnu bezbednost objavljena krajem prošlog meseca, pod nazivom "Dijagram uništenja", analizira u kakvom se stanju nalazi iranski nuklearni program posle napada.

Njihova analiza objašnjava da je nakon 12-dnevnog rata naneta trajna šteta pomerila vremenski okvir Irana za razvoj isporučivog nuklearnog oružja unazad za jednu do dve godine.

Izgradnja celog nuklearnog arsenala, navodi se u izveštaju, uključujući sisteme za lansiranje raketa, očekuje se da će potrajati još duže. Pre rata, iranski nuklearni program bio je obiman i namerno zamagljen, oslanjajući se u velikoj meri na mrežu naučnika i inženjera.

Iako su ostali delovi programa poput zaliha uranijuma i moguće neiskorišćenih centrifuga sama suština programa je uništena. Stručnjaci upozoravaju da bi obnavljanje aktivnosti ovog tipa moglo biti brzo otkriveno i pokrenuti nove, potencijalno još razornije udare.

Iako se izveštaj fokusira na razvoj oružja zasnovanog na uranijumu, u njemu se takođe navodi da je i plutonijumski pravac Irana pretrpeo štetu, uključujući udare na reaktor u Araku i prateće objekte.

U izveštaju se navodi i da je jedino pravo rešenje za zaustavljanje nuklearnih ambicija Irana promena režima, dodajući da se iranskoj vladi ne može verovati kada je reč o spoljnoj diplomatiji i nuklearnim sporazumima sa Sjedinjenim Državama.

"Problem je prst na obaraču. Jedini način da vidimo kraj nuklearne pretnje Irana jeste da vidimo kraj Islamske Republike koja vlada Iranom i povratak normalne, miroljubive vlade u Iranu", rekao je Hansarinija.

U međuvremenu, Teheran uzvraća diplomatski. Zajedničko pismo Kine, Rusije i Irana kritikuje pokušaj Evrope da oživi sankcije Iranu kao "nezakonit" i "destruktivan".

U pismu objavljenom na mreži X, iranski ministar spoljnih poslova Sejed Abas Aragči odbacio je nedavne evropske napore da se uvedu "brze" sankcije, nazivajući ih pravno neosnovanim i politički destruktivnim. Aragči je tvrdio da su Sjedinjene Države prve prekršile nuklearni sporazum iz 2015.

Neki stručnjaci za spoljnu politiku kažu da bi sledeći izraelsko-iranski rat mogao da izbije pre kraja godine.

Trita Parsi, izvršna potpredsednica Instituta Kvinsi za odgovorno državno upravljanje, piše da bi Izrael mogao da pokrene još jedan napad na Iran, moguće pre decembra. Iran očekuje napad i priprema se za njega.

"U prvom ratu je igrao dugu igru, tempirajući svoje raketne napade dok je očekivao dugotrajan sukob", kaže Trita Parsi.

Ona tvrdi da, iako su napadi poremetili iranski program, nisu uspeli da zadaju odlučujući udarac.

"Tramp nije 'uništio' iranski nuklearni program, niti je vraćen na tačku gde se pitanje može smatrati rešenim".

Na kraju, rezultate naziva "delimičnom pobedom" i upozorava da bi sledeća faza sukoba mogla biti bliža nego što mnogi misle.

(Telegraf.rs)