Ovih šest oružja Kina je posebno želela da vidi ceo svet na vojnoj paradi u Pekingu
Kineski predsednik Si Đinping je u sredu predsedavao ogromnom demonstracijom vojne moći na vojnoj paradi u Pekingu uz poruku da Kina neće biti zastrašena od strane nasilnika.
Nuklearne rakete sposobne da dosegnu Ameriku, bespilotni lovci, robotski psi, podmornice i legije vojnika u marševskom koraku paradirali su kroz Trg Tjenanmen povodom 80. godišnjice završetka Drugog svetskog rata.
Preporučujemo
Hoće li biti snega ove zime? Stigla prva predviđanja, evo šta čeka Evropu, neki bi mogli da se razočaraju
Tetka žene koja je umrla tokom porođaja kod kuće nakon neopisive tragedije: "Plašila se, nije išla kod lekara"
Ova demonstracija sile može se posmatrati kao prikrivena pretnja Sjedinjenim Državama: Branite Tajvan i osetićete gnev modernizovanih oružanih snaga Pekinga.
S druge strane, predsednik Si Đinping se predstavio kao lider kojem se može verovati da će braniti interese svojih saveznika, uključujući ruskog Vladimira Putina i severnokorejskog Kim Džong Una, koji su prisustvovali kao gosti od posebnog značaja.
Tokom 70 minuta, dok su vojnici marširali ulicama i zastave vijorile, Kina je pokazala niz novih ubojitih sredstava, neviđenih do sada u javnosti i modernizovane opreme u centru najveće reforme Narodnooslobodilačke armije.
Da li je to bila samo diplomatska predstava, ili se iza toga krije nešto više? Ovo je šest oruženih sistema koje je Kina posebni želela da prikaže svetu.
Interkontinentalne nuklearne rakete
U središtu kineske vojne modernizacije nalazi se masovna izgradnja njenog nuklearnog arsenala, uključujući strateško oružje za koje se tvrdi da je sposobno da pogodi teritoriju Sjedinjenih Država.
Peking je svoju raketu DF-41 predstavio na sličnoj, mada manjoj, vojnoj paradi 2019. godine. Bila je dugačka 20 metara i mogla je pogoditi više ciljeva na udaljenosti od 15.000 kilometara.
U sredu je raketa sa oznakama "DF-61" paradirala kroz Trg Tjenanmen na točkaškom, kopnenom lanseru. Za ovu raketu naslednicu nema potvrđenih tehničkih podataka, ali rani izveštaji pominju oružje koje može nositi do 14 bojevih glava na sličnom dometu kao prethodni model.
"Kina pokazuje da ima sposobnost da brani svoje interese, ne samo u blizini Kine već i globalno", rekao je Haj Žao, viši saradnik Kineske akademije društvenih nauka.
Američka obaveštajna služba sugeriše da Kina želi da poveća broj nuklearnih bojevih glava u svom arsenalu na više od 1.000 do 2030. godine.
Dok Kina tiho povlači svoja ograničenja u vezi sa politikom "bez prve upotrebe" nuklearnog oružja, analitičari smatraju da je malo verovatno da će Peking upotrebiti to oružje, jer želi da stvori sebi lidersku ulogu u svetu, a ne da uništi planetu.
Podmornice bez ljudske posade
Još jedan novi dodatak na ovogodišnjoj vojnoj paradi bilo je prisustvo dva nova bespilotna podvodna sistema. Uoči ovog značajnog događaja, analitičari su primetili ove mašine na fotografijama koje su se pojavile na internetu.
Kina ima istoriju testiranja podmornica, bilo sa posadom ili dronova, sa mešovitim uspehom. Smatra se da je u toku najmanje pet proba ekstra-velikih bespilotnih podvodnih vozila.
Ova plovila u obliku torpeda bila su izložena na zadnjem delu velikih kamiona, a procenjuje se da su dugačka između 18 i 20 metara. Za AJX-002 se sugeriše da je namenski napravljen za postavljanje podvodnih minskih polja.
HSU-100 će verovatno biti korišćen više kao konvencionalna podmornica, samo bez uobičajene posade.
Oba sistema verovatno predstavljaju kinesku verziju ruskog Posejdona — nuklearno naoružanog, nuklearno pogonjenog interkontinentalnog torpeda, prema rečima H. I. Satona, pomorskog analitičara.
Oružje poput ovog moglo bi imati ključnu ulogu u svakom pomorskom ratu oko Tajvana, za koji je predsednik Si Đinping rekao da bi bio spreman da ga zauzme do 2027. godine.
Laserska protivvazdušna odbrana
Ako su kineski generali izvukli jednu pouku iz rata u Ukrajini, onda je to da će njihove snage, infrastruktura i logistička čvorišta morati da budu zaštićeni od napada iz vazduha dronovima i raketama.
Peking ne bi bio usamljen u razvoju novih sposobnosti u ovoj oblasti. Evropski saveznici NATO-a već pokušavaju da povećaju broj sistema protivvazdušne odbrane koje poseduju za 400 procenata.
Na Trgu Tjenanmen prikazan je brodski laserski sistem protivvazdušne odbrane LY-1, iako je bio montiran na osmoosovinskim kamionima radi lakše demonstracije na kopnu.
Iako specifikacije nisu dostupne javnosti, Kina navodno tvrdi da je sistem „najmoćniji na svetu“.
Za razliku od konvencionalnog sistema protivvazdušne odbrane, koji ispaljuje raketu zemlja–vazduh na nadolazeći cilj, LY-1 je zamišljen da koristi masivni sistem laserske usmerene energije za neutralisanje opasnosti.
Neki tvrde da bi svetlosni zrak mogao biti dovoljno snažan da obori čak i neprijateljske lovce.
Rakete srednjeg dometa
Pored interkontinentalnih balističkih raketa, Kina je želela da pokaže niz manjih sistema koji bi bili upotrebljiviji u ratu oko Tajvana nego nuklearno oružje koje bi uništilo svet.
Jedan od njih bio je DF-29, poznat kao "ubica sa Guama" zbog svoje namene uništavanja američkih vojnih ciljeva na ostrvu u zapadnom Pacifiku.
Može da nosi i konvencionalne ili nuklearne bojeve glave i da pogađa ciljeve na dometu od 4.000 kilometara, ako je verovati javno dostupnim specifikacijama.
Takođe je predstavljena i nova HHQ-16C, raketa produženog dometa ispaljena iz sistema koji se obično instalira na kineskim pomorskim fregatama tipa 054.
Zanimljivo je da su zapadni analitičari primetili da je ovo konkretno oružje preskočeno u direktnom prenosu vojne parade. Reč je o razvoju postojećih brodskih sistema naoružanja zemlja-vazduh za koje se navodi da imaju domet od oko 160 kilometara.
Bespilotni borbeni avioni
Ovi mornarički dronovi, ili bespilotni borbeni avioni, izgledaju kao da su direktno iz najnovijeg holivudskog naučnofantastičnog blokbastera.
Hongdu GJ-11, poznati po nadimku "Lojalni letači", dizajnirani su da lete zajedno sa konvencionalnim borbenim avionima sa kineskih nosača aviona. Analitičari su primetili ove sisteme tokom testiranja od prošle godine, kada je jedan viđen na nebu iznad Kine.
Namenjeni su za nošenje teškog naoružanja i mogu se kontrolisati iz kokpita kineskog J-20 ili J-35 putem datalinka. Ako testovi budu uspešni, GJ-11 bi postao prvi stelt bespilotni borbeni avion na svetu.
Robotski vukovi
Robotski vukovi pojavili su se u pratnji još jednog bespilotnog kopnenog sistema, koji je izgledao kao platforma za lansiranje bespilotnih letelica.
Ovi mehanički psi postali su opsesija proizvođača oružja u zemljama poput Kine i Rusije, koji vole da se hvale ovim sistemima, ali retko prikazuju šta oni zapravo mogu da postignu na bojnom polju.
Ranije su kružili video-snimci kineskih vojnih vežbi na kojima se ova čudovišta, uključujući i mitraljeze montirane na njima, kreću u opasna područja ispred ljudske pešadije.
Neki postovi na internetu tvrde da robotski vukovi mogu loviti u čoporima pod kontrolom veštačke inteligencije, kao i da mogu obavljati zadatke nadzora ili logistike. Međutim, ne postoje stvarni primeri da su ovi dronovi ikada imali uspeha na bojnom polju.
Iako svi vole veliki aeromiting ili demonstraciju vojne moći, iskusni generali će reći da to nije pravi odraz vojne snage.
Mik Rajan, penzionisani general-major australijske vojske, rekao je da je prikazana oprema verovatno novija od većine zapadnih ekvivalenata, ali to ne znači i da je bolja.
"Novije ne znači uvek i bolje. Dok je većina zapadne vojne opreme testirana u Iraku, Ukrajini i drugde, nijedna od novih kineskih sprava nije", rekao je on.
A tu je i stara izreka da "pešadija dobija bitke, logistika dobija ratove".
Najveći deo borbe sa kojim se vojske suočavaju jeste održavanje borbene sposobnosti držanje tenkova snabdevenih gorivom i obezbeđivanje hrane i vode za vojnike.
Na Trgu Tjenanmen nije bilo dokaza da je Kina jednako vredno radila na ovom segmentu kao što je na "atraktivnijim" stranama ratovanja.
"Parade nisu pokazatelji borbene efikasnosti. Bez obzira na impresivnu organizaciju parade i visoko usklađenu muziku i marširanje, one imaju gotovo nulti uticaj na merenje vojne efikasnosti", dodao je general major Mik Rajan.
Ruska invazija na Ukrajinu takođe je unela još jedan ključan element u ideju da spoljašnji prikazi odražavaju vojnu efikasnost.
Slične parade i propaganda navele su svet da veruje da je moskovska vojska druga najjača na svetu, odmah iza Sjedinjenih Država.
Zapadne obaveštajne službe sugerisale su da je Rusija trebalo da bude u stanju da upotrebi svoje snage da osvoji Ukrajinu u roku od nekoliko nedelja.
Umesto toga, zaglavila se u sukobu koji još uvek ne može da dobije protiv znatno inferiorne borbene sile.
"Gledao sam Putinovu paradu pobede 2020. u Moskvi. Slični guščji koraci, satrapi i redovi 'moderne' opreme", rekao je Džon Forman, bivši britanski vojni ataše u Moskvi.
"To nije sprečilo da njegova TikTok vojska bude razbijena u lice od strane Ukrajinaca 2022. godine".
(Telegraf.rs)
Vesti u fokusu
Od sledeće nedelje đake vraćamo kući kada TO vidimo! Da li je ovo najstroža škola u Beogradu?
Objavljena važna vest za PENZIONERE u Srbiji: U pitanju je isplata penzija
Zanemareni kralj krunisan pre 1.100 godina: Prvi je vladar države koja je postala najveće carstvo u istoriji
Najstarija Japanka otkriva šta je zaista važno za dug život: Nije reč o ishrani ni genetici
Turci brutalno prozvali Jokića, stavili ga na karikaturu sa Šengunom: "Ko je to beba..."
Video: "Jutro je, jutro je": Veliki hit odjekuje ulicama Rige
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
OTKRIVENO TAJNO ORUŽJE, UHVAĆEN NEZAMISLIV PRIZOR! Si rame uz rame sa Putinom i Kimom, Tramp pobesneo: U Americi bura, u Pekingu zagrljaji i paranoja (FOTO, VIDEO)
OPASNO NEVREME IDE KA OVIM DELOVIMA BEOGRADA! RHMZ ne prestaje da niže HITNA UPOZORENJA: Evo kuda će se dalje kretati
(RADARSKI SNIMCI) TAČNO U OVOLIKO SATI NEVREME STIŽE U SRBIJU Ovi gradovi su PRVI NA UDARU: Pljuštaće i u Beogradu, a evo gde će TUĆI GRAD
