Kenediju za masovne pucnjave krive igrice i antidepresivi: Trampov ministar ponovo šokira

Američki sekretar za zdravlje i ljudske resurse Robert F. Kenedi Mlađi ponovio je svoje tvrdnje da nasilne video-igre i psihijatrijski lekovi mogu doprinositi masovnim pucnjavama u SAD.

Izjava Roberta F. Kenedija Mlađeg na događaju koji je organizovala njegova komisije "Make America Healthy Again" (Učinimo Ameriku zdravom ponovo) pruvukla je veliku pašnju javnosti.

Preporučujemo

Kenedi je najavio da će Nacionalni institut za zdravlje pokrenuti studije kako bi se utvrdilo da li preterana upotreba lekova i digitalna kultura doprinose oružanom nasilju, naveo je "NextShark".

Šta je Kenedi rekao

Kenedi je rekao komisiji da deca izložena nasilnim video-igrama i društvenim mrežama mogu biti ranjivija ako u isto vreme uzimaju psihijatrijske lekove.

"Nacionalni institut za zdravlje pokreće studije kako bi se ispitala korelacija i povezanost između preterane medikacije naše dece i ovog nasilja, kao i drugih mogućih faktora", rekao je on.

Posebno je izdvojio antidepresive, naročito selektivne inhibitore ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI).

Njegovi komentari podsećaju na izjave koje je dao u emisiji "Fox & Friends" pre manje od dve nedelje, gde je sugerisao da psihijatrijski lekovi mogu doprineti nasilju. U utorak je proširio svoju tvrdnju i na video-igre i društvene mreže. Kenedi je uporedio SAD sa Švajcarskom,

"Švajcarska ima uporediv broj komada oružja kao i mi, a poslednja masovna pucnjava tamo dogodila se pre 23 godine. Mi imamo masovnu pucnjavu na svakih 23 sata".

Šta kažu stručnjaci

Istraživači tvrde da nema naučnih dokaza koji povezuju video-igre ili psihijatrijske lekove sa masovnim pucnjavama. Pregled javnih dokumenata koji je sproveo Washington Post pokazao je da je oko 4 odsto američkih masovnih napadača koristilo antidepresive, u poređenju sa 11,4 odsto opšte populacije 2023. Stručnjaci smatraju da prebacivanje krivice na video-igre ili psihijatrijske lekove skreće pažnju sa doslednijih psiholoških faktora, kao što su životne krize, osećaj nepravde i društvena izolacija.

Studije dosledno identifikuju pristup vatrenom oružju kao najodlučujući faktor. Prema podacima koje je prikupio Nacionalni institut za pravosuđe, istraživačka agencija Ministarstva pravde, 77 odsto izvršilaca masovnih pucnjava od 1966. godine je legalno nabavilo svoje oružje.

Istraživanje Univerziteta Džons Hopkins pokazuje da države sa strožim zakonima o oružju, uključujući zahteve za licenciranje i periode čekanja, imaju znatno manje masovnih pucnjava i smrtnih slučajeva od vatrenog oružja nego države sa labavijim propisima.

Do sada u 2025. godini, u SAD je zabeleženo više od 300 masovnih pucnjava, uključujući napad u avgustu na katoličku školu u Mineapolisu, u kojem su poginuli učenici i osoblje. Razmere nasilja su intenzivirale pozive za rešenjima, ali stručnjaci kažu da Kenedijevi argumenti pogrešno skreću pažnju.

Tvrdeći da psihijatrijski lekovi ili video-igre izazivaju masovne pucnjave samo zato što je njihova upotreba porasla u isto vreme, on čini lažnu zabludu o uzroku. Istraživači naglašavaju da jači dokazi ukazuju na pristup vatrenom oružju, društvenu nestabilnost i faktore rizika na nivou zajednice kao prave pokretače zločina.

(Telegraf.rs)