Sve više zemlja zabranjuje nošenje burki - Islamofobija ili promovisanje integracije i bezbednosti?

Švajcarska je poslednja zemlja u Evropi koja je uvela zabrnu nošenja burki/hidžaba, tradicionalne odeće za žene islamske veroispovesti. Zabrana nošenja ove odeće u javnosti izglasana je na referendumu u Švajcarskoj još 2021. godine i odražava sve veći talas ograničenja i islamofobičnih napada usmerenih na muslimane u nekoliko zemalja širom Evrope i sveta.

Švajcarsko savezno veće saopštilo je da se svako ko prekrši zakon suočava sa kaznom do 1.000 švajcarskih franaka. Vlasti su opravdale zabranu nošenja burki kao korak ka "promovisanju integracije i bezbednosti".

Preporučujemo

Zabrana je izazvala brojne kritike, a stručnjaci ističu da neopravdano cilja muslimanke, zadirući u njihova prava i slobodu izražavanja i verskih obreda. Ovo nije prvi put da je neka zapadna zemlja usvojila sličan zakon. Švajcarska se pridružila evropskim zemljama poput Francuske, Belgije, Danske ili Austrije, a koje su usvojile slične propise poslednjih godina.

Francuskaje bila prva evropska nacija koja je 2011. godine zabranila nošenje odeće koja prekriva celo lice, navodeći sekularizam kao glavni razlog. Ove mere pokrenule su žestoku debatu o ravnoteži između individualnih sloboda i društvenih vrednosti.

Postoji širi talas ograničenja za muslimanske zajednice širom sveta, prenosi portal Marocco World News. U Indiji, države poput Karnatake bile su poprište kontroverzi oko zabrana hidžaba u obrazovnim institucijama. Ujgurska muslimanska populacija u Kinisuočava se sa ozbiljnim ograničenjima verskog izražavanja, uključujući ograničenja nošenja tradicionalne islamske odeće.

Umesto da promovišu inkluzivnost, posmatrači primećuju da takve politike često pogoršavaju islamofobiju i produbljuju društvene podele. Zagovornici su izrazili zabrinutost zbog stigmatizacije muslimanki i šireg uticaja takvih zabrana na prava manjina.

Kako se debate o sekularizmu i multikulturalizmu nastavljaju, pitanje je da li su takvi zakoni korak ka jednakosti ili korak unazad u zaštiti individualnih sloboda.

Neke zemlje su zabranile nošenje burki u vladinim kancelarijama, školama ili na javnim mestima i ulicama. Trenutno širom sveta 21 država je zabranila nošenje burke ili hidžaba, a među njima su i neke sa većinskim muslimanskim stanovništvom. To su Kamerun, Čad, Republika Kongo, Gabon, Senegal i Tunis (Afrika); Kina, Kazahstan, Kirgistan, Šri Lanka, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan (Azija); Austrija, Belgija, Bugarska, Danska, Francuska, Luksemburg, Holandija i Švajcarska (Evropa). Visina kazne varira od zemlje do zemlje, a kreće se od 150 evra u Danskoj ili Holandiji do 770 evra u Bugarskoj ili 1.000 franaka u Švajcarskoj.

Prema izveštaju iz marta 2022. godine koji uradila Inicijativa za pravdu Otvorenog društva, grupa advokata koji se zalažu za ljudska prava, zabrana nošenja burki počela je da se uvodi nakon što su SAD objavile globalni rat protiv terorizma, aposle terorističkih napada na Ameriku od 11. septembra.

"Ideja da su muslimani kao grupa novi 'neprijatelj', sa verovanjima i praksama koje odražavaju vrednosti i norme inferiorne u odnosu na evropske, stekla je legitimitet u celom političkom spektru", navodi se u tom izveštaju.

Rumki Čoudhuri, urednica bloga za Svetski dan hidžaba, potvrđuje ove navode:

"Imala sam težak period jer sam odrasla u Americi i posle napada od 11. septembra mi je bilo zaista teško čak i da pomislim na nošenje hidžaba zbog sve propagande koja se dešavala o tome kako su muslimani ti koji stoje iza velikih terorističkih napada. Zato sam se plašila da ću biti diskriminisana zbog nošenja hidžaba", rekla je za DW Čoudhuri, koja sada živi u Stokholmu, u Švedskoj.

"Ali u stvarnosti, to je pogrešno shvatanje jer prema Kuranu, ako ubijete jednog čoveka, to je kao da ubijete čovečanstvo i shvatila sam da ono što su ljudi tvrdili o muslimanima nije istina. Ljudi su samo tražili nekoga koga će okriviti. Bili su ljuti, tužni i iskalivali su to na nama i onome što smo nosili. Na kraju sam prebolela šta su ljudi mislili o meni što nosim hidžab jer je za mene to uvek bilo nešto što me približava mom gospodaru, Alahu", dodala je ona.

U julu 2021. godine, Evropski sud pravde je presudio da žene mogu biti otpuštene sa posla zbog odbijanja da skinu burku ili hidžab ako rade na poslu koji uključuje kontakt sa javnošću.

Međutim, u oktobru 2022. godine, Evropski sud pravde je presudio da kompanije iz EU moraju da opravdaju zabranu nošenja verskih simbola. Sud je reagovao na slučaj jedne muslimanke u Belgiji kojoj je rečeno da ne može da nosi hidžab na poslu. Firma je saopštila da je odluka deo pravila o neutralnosti koje teži negovanju jednakosti među zaposlenima.

(Telegraf.rs)