Ovo je moguć evropski odgovor na ruske dronove, evo šta podrazumeva: Neko bi se mogao opasno prevariti

U poslednja tri nedelje i nešto više, videli smo kako dronovi lete oko Danske, Poljske i Rumunije, ratni avioni iznad Estonije, sajber-napadnut je londonski aerodrom Hitrou kao i drugi evropski aerodromi.

U dramatičnoj analizi britanskog The Telegrapha tvrdi se očigledno - Rusija očigledno testira spremnost NATO da se brani u situaciji kada je Donald Tramp odbacio doktrinu koju je postavio još Ronald Regan, a to je da Sjedinjene Države budu globalna velesila, prenosi Večernji list.

Domaćih problema za Ameriku je dosta, poslednji je blokada administracije zbog odbijanja probijanja budžeta, ubijen je Čarli Kirk, pa će prosečan Amerikanac više razmišljati o bezbednosti svog doma nego o bezbednosti Evrope. Skup u Kopenhagenu tako je sasvim logičan, ali na njemu će osim mišljenja državnika koji su se tamo okupili, biti raspravljano i o još nečemu.

The Telegraph tvrdi da ima izvore koji uveravaju da će se tamo raspraviti i o predlogu nekolicine iskusnih zapadnih političara i vojnika da se iznad zapadne Ukrajine formira vazdušni štit čiji bi zadatak bio da obara ruske dronove i projektile, čime bi se praktično uspostavila zona zabrane letenja, a obuhvatala bi sam grad Kijev.

Opravdanje za ovo imaju - i britanski avioni su nedavno učestvovali u izraelskim operacijama protiv Irana upravo obarajući iranske projektile i dronove upućene na Izrael.

Iako je očigledno da je vrlo lako moguće da dođe do direktnog kontakta ruskih i zapadnih aviona u borbenom rasporedu, i to bi bilo bez presedana, ova grupa iskusnih ljudi smatra da je takva mogućnost ipak mala jer se ruski projektili ispaljuju iz dubine ruskog vazdušnog prostora i teritorije. Tako je teško moguće da bi život izgubio neki od ruskih pilota ili drugog vojnog osoblja od delovanja aviona evropskih zemalja NATO. Bitnija bi bila poruka koju bi Evropa uputila svima, a to je da je spremna, i bez Sjedinjenih Država, da brani svoj prostor kao i da garantuje bezbednost savezničkim zemljama koje ne bi bile članice NATO, a takva je upravo Ukrajina. Iako to, zbog očiglednog propasti Trampovog mirovnog plana, zapravo i nema neke važnosti.

Poruka Vladimiru Putinu još je jača. Dalo bi mu se do znanja da je Evropa neizravnim učestvovanjem u sukobu u stanju da napravi razliku u ratu u Ukrajini koja bi bila na njegovu štetu, a takođe i da je ona sama u stanju da natera njega da razmisli, da ga dovede u dilemu u kakve on sam dovodi Zapad od početka rata.

Ta dilema je očigledno - treba li u slučaju uspostave zone zabrane letenja poslati svoje avione kako bi oterao zapadne iz prostora koji smatra i zapravo je proglasio svojim.

Za londonski list nema nikakve sumnje da će evropski čelnici razgovarati o ovoj mogućnosti kao i o drugim zamislima koje će se tamo izneti, a gde se veruje da je ova o zoni zabrane letenja najhrabrija i najozbiljnija do sada, kada se o evropskim saveznicima radi.

Već to što se ova ideja našla u opticaju, smatraju u The Telegraph-u, dovoljno je jaka poruka Rusiji. Citiraju se i reči Volodimira Zelenskog.

"Putin neće čekati da se završi rat u Ukrajini. Otvoriće neke druge frontove. Niko ne zna koje. Ali nema sumnje da on to želi", rekao je ukrajinski predsednik, koji čeka da Amerika sruši i još jednu svoju barijeru.

A to je slanje raketa Tomahavk kojima bi se obnovila ukrajinska mogućnost da gađa mete u velikoj dubini Rusije.

Kako smo proteklih dana svedočili novim ukrajinskim udarima američkim sistemima HIMARS i ATACMS, to znači da su SAD ponovo otvorile resurse kojima se Ukrajini to omogućava, poput informacija o ciljevima i pristupa sistemima koji omogućavaju preciznost tom oružju. I to je potvrdio Trampov posebni izaslanik Kit Kelog, penzionisani general, javno potvrdivši da Ukrajinci sada imaju američko dopuštenje da udare Rusiju duboko u njenu teritoriju. Isto tako, Nemačka šalje dva sistema Patriot u Ukrajinu koji će stići do kraja godine.

"Nemačka će do kraja godine isporučiti Ukrajini dva protivvazdušna raketna sistema MIM-104 Patriot. Isporuka će se sprovesti uz podršku Norveške. I upravo to radimo. Nemačka je već isporučila tri Patriot sistema. Do kraja godine isporučićemo još dva moderna Patriot sistema uz podršku naših norveških partnera", rekao je pre nekoliko dana Boris Pistorijus, nemački ministar odbrane.

Ukrajinske Novini podsećaju da je i sam Donald Tramp u avgustu istakao kako SAD ne isključuju pružanje vazdušne podrške Ukrajini kao deo bezbednosnih garancija.

Ovde bi situacija bila malo drugačija, jer je očigledno da mirovnog sporazuma s Rusijom neće biti u ovom trenutku, ali ideja je već neko vreme na stolu zapadnih političara.

Sa ruske strane još nema komentara o ideji zatvaranja ukrajinskog vazdušnog prostora, verovatno zato što je niko zvanično još nije izneo. Ali, ako do toga zaista dođe, onda treba očekivati da će reagovanje biti slično onome o verovatnoj isporuci raketa Tomahavk, u šta ruski zvaničnici i dalje odbijaju da poveruju.

"Ne mislim da će biti konačne odluke", rekao je Sergej Lavrov na nedavnoj konferenciji Valdaj.

"Čak i ako se Tomahavci pojave u Ukrajini, to im neće pomoći na bojnom polju. Kremlj je već prilično jasno izjavio da čak i ako Tomahavci stignu u Ukrajinu, to neće promeniti vojnu situaciju", rekao je Lavrov i naglasio da bi bilo iznenađujuće da SAD poveri Ukrajini rukovanje Tomahavcima.

"Amerikanci ne šalju Tomahavke bilo kome. U Evropi, ako se ne varam - u Španiju i Holandiju, pomalo su oprezni prema ostalima. A ako veruju da je Ukrajina odgovorna zemlja koja će ih odgovorno koristiti, bio bih iznenađen", rekao je ruski ministar spoljnih poslova.

Šok je jednak onome nakon poraza proruskih snaga na izborima u Moldaviji, kojima su praktično Rusiji zatvorena vrata Evrope.

(Telegraf.rs)