Povratak "češkog Trampa" i zaokret od Ukrajine ili budućnost zemlje u EU: 8 miliona odlučuje o sudbini zemlje

Građani Češke danas i sutra izlaze na parlamentarne izbore na kojima će izabrati novi saziv Poslaničkog doma, donjeg doma češkog Parlamenta.

Ukupno 26 stranaka i koalicija nadmetaće se za 200 poslaničkih mesta, četiri više nego na izborima 2021. godine, preneo je "Czech Radio".

Preporučujemo

Na listama je prijavljeno 4.463 kandidata, što znači da u proseku 22 osobe konkurišu za jedno poslaničko mesto.

Pravo glasa ima oko osam miliona birača.

Biračka mesta biće otvorena danas danas od 14 do 22 časa i sutra od 10 do 14 časova.

Brojanje glasova počinje odmah po zatvaranju birališta, a prvi preliminarni rezultati očekuju se sutra oko 18 časova.

Prema podacima izborne komisije, više od 24.000 čeških državljana registrovalo se za glasanje iz inostranstva.

Zbog vremenske razlike, glasanje u Sjedinjenim Američkim Državama počelo je juče i završiće se danas.

Analitičari procenjuju da sedam stranaka ima realne šanse da pređe izborni prag i uđe u parlament.

Očekuje se da će konačni rezultati biti poznati sutra uveče.

Foto: Tanjug/AP

Kao glavni favorit izdvaja se bivši češki premijer Andrej Babiš, poznat i kao "češki Tramp", kojem bi, po anketama, moglo da pripadne 30 odsto glasova.

Uz napad Rusije na Ukrajinu, aktuelni premijer Češke Petr Fijala i njegov savez od tri konzervativne stranke, pod nazivom Zajedno, postavili su pretnju iz Moskve kao ključnu temu kampanje, prenosi AP.

Opozicija predvođena Babišem okrivljuje Fijalu za probleme poslednjih godina, od energetske krize do inflacije, i obećava da će opozvati njegovu penzionu reformu i smanjiti pomoć Ukrajini.

Češki predsednik Petr Pavel izjavio je početkom septembra da će nakon izbora 3. i 4. oktobra, najverovatnije, biti formirana sasvim drugačija vlada.

Babiš je osporio tvrdnje da ima poseban stav prema Rusiji i najavio da planira da obustavi češku inicijativu koja je obezbedila oko 3,5 miliona topovskih granata za Ukrajinu na tržištima van EU, navodi AP.

Prema prognozama, Babišu će pripasti oko 30 odsto glasova, ali to neće biti dovoljno da sam formira vladu, te će mu biti potrebni jedan ili dva koaliciona partnera, navodi američka agencija.

Dosad je ova srednjoevropska zemlja, članica Evropske unije i NATO-a, bila čvrsta saveznica Kijeva u borbi protiv ruske invazije. Češka je primila više od 500.000 ukrajinskih izbeglica, od kojih je 300.000 još uvek u zemlji, po čemu je na prvom mestu po glavi stanovnika.

Predsednik Republike Petr Pavel, nezavisni kandidat izabran 2023. godine, koji se diči svojim moralnim i zakonskim integritetom, već je nagovestio da bi mogao imati poteškoća s imenovanjem Babiša za premijera s obzirom na mrlje u biografiji i poslovanju. Trenutno proučava manevarski prostor koji mu pruža ustav kako bi garantovao budućnost zemlje u EU i NATO-u.

U pitanju je i nezavisnot javnih medija, kojima preti reforma kakve je sprovela susedna Slovačka, kaže Katerina Šafarikova, novinarka web stranice Seznam Zpravy, ako Andrej Babiš, koji se rado poziva na Donalda Trampa, dođe na vlast.

"Postizborni pregovori biće komplikovani i verovatno dugi", predviđa Petr Just.

(Telegraf.rs/Tanjug)