"Ovde je nemoguće preživeti": Ispovest civila evakuisanih sa prve linije fronta u Ukrajini

Ruska agresija na Ukrajinu, uprkos de fakto neuspehu letnje kampanje 2025. godine, dobija zamah na zapadnim ivicama Donbasa i u Dnjipropetrovskoj oblasti.

Uprkos predlozima nekih zemalja da Ukrajina prihvati mirovne inicijative ruskog predsednika Vladimira Putina u zamenu za svoja teritorijalna prava, znakovi sugerišu da on nema nameru da se zaustavi samo na Donbasu. Osim toga, ruske snage su pre nekoliko meseci prešle granicu Donjecke oblasti i ušle u susednu Dnjipetrovsku oblast.

Do sada je samo nekoliko naselja u ovoj susednoj oblasti pod ruskom kontrolom, ali domet neprijateljske artiljerije, vođenih vazdušnih bombi i dronova širi se, pogađajući desetine sela i nekoliko gradova. Rusi ubijaju civile, drže ih kao taoce i uništavaju sva vozila koja pokušaju da napuste zonu borbi, piše Kyiv Post.

Presretnute ruske radio-komunikacije otkrivaju direktne naredbe za ubijanje civila u selima, navodi taj portal. U jednoj takvoj presretnutoj komunikaciji, osvajači su ubili čitavu porodicu i koristili dete kao taoca. Ruski komandant je naredio trupama da "uklone tela odraslih da devojčica ne vidi".

Zbog toga volonteri, regionalne vlasti i ukrajinska nacionalna policija sprovode masovnu evakuaciju stanovništva iz zajednice najbliže neprijatelju - grada Pokrovsk.

"Vidimo da život u ovom malom gradu deluje živahno, ali u stvarnosti, front je veoma blizu. U pravoj liniji, odavde je 15 kilometara do 'nulte linije', a dronovi i vođene vazdušne bombe sada mogu da pogode i sam grad", kažu evakuisani.

Ovde se dovode civili iz sela bližih frontu. Oni koji uspeju da pobegnu iz pakla kažu da su to učinili gotovo u poslednjem trenutku, nakon što su kuće njihovih komšija već uništene.

"Veoma je strašno, šta da kažem?... Ako su Rusi u blizini, sve oko nas je već pod vatrom... Ovde je nemoguće preživeti", kaže evakuisana penzionerka Tetjana.

"Beli anđeli"

Evakuacije sprovode i volonteri i specijalna policijska jedinica - "Beli anđeli".

"Anđeli", kako ih lokalci zovu, odlaze u najopasnija sela, često rizikujući svoje živote, spasavajući one koji su odlučili da ostanu do poslednjeg trenutka, ne razumejući opasnost ili ne nalazeći hrabrost da napuste domove.

Mihajlo je jedan od njih. Radi u jedinici više od godinu dana, preživeo je povredu, ali je odlučio da ne napusti službu. Kaže da su nedavno, zajedno sa ekipom iz Dnjipetrovske oblasti, evakuisali više od 1.300 ljudi iz Pokrovske Hromade.

"Bio sam svedok kako Rusi sistematski uništavaju sve pred sobom, bombarduju kuće bez provere da li su ljudi unutra, da li su vojnici ili civili", priseća se Mihajlo.

On takođe objašnjava kako je došao pod neprijateljsku vatru. Rusi, koji kako kažu "oslobađaju" teritorije, u stvarnosti napadaju svakoga ko pokušava da pobegne.

"Bili smo u Velikomihajlivki i pokušavali da ubedimo čoveka koji je bio sa svojim starijim roditeljima da ode. Dok smo to činili, tri vođene vazdušne bombe su pale oko 200 metara od nas... i tada nas je pogodio dron."

Ekipa Kyiv Posta otišla je sa Mihajlom u jedno selo gde žena i njena ćerka čekaju evakuaciju. Već su jednom pobegle iz Donbasa - pre oko godinu dana - i sada opet.

Volonterski napori

"Beli anđeli" nisu sami u evakuacijama. Volonteri koji rade sa regionalnom administracijom takođe evakuišu ljude, prvenstveno starije. Posetili su jednu takvu osobu - Ljudmilu Kravec, staru 78 godina, koju su pronašli pored kuće.

Kada je konačno ušla u automobil, brzinski su napustili naselje. Kaže da selo stalno trpi bombardovanja sa malim pauzama.

"Nema više sela, sve je ruševina. I sada su došli do nas", kaže Ljudmila.

Njen otac se borio u Drugom svetskom ratu protiv nemačkih nacista. Ona je sada, kako kaže, prisiljena da beži od novih osvajača.

"Po profesiji sam agronom. Završila sam poljoprivrednu agronomiju, a moj otac je bio u ratu od 1938. do 1946. Često razmišljam - za šta je on sve to ratovao?", kaže Ljudmila.

Nakon spasilačke operacije, raseljeni se registruju, raspoređuju i vode na specijalne punktove za pomoć i smeštaj.

Alina Subotina koordinira volontere. Kaže da je hiljade ljudi već spaseno, ali isto toliko još uvek čeka.

"Moj tim radi svaki dan i pomaže ljudima iz Donjecke i Dnjipetrovske oblasti. U poslednja tri meseca moj tim sa partnerima evakuisao je oko 5.000-6.000 ljudi", kaže Alina.

Volonterski rad nije ograničen samo na evakuaciju. U selima takođe sprovode uzbune. Grupu vodi Volodimir - on i njegova crkva pružaju pomoć u smeštaju.

"Moja žena i ja smo dva puta izgubili dom u Donjecku. Kada smo 2014. otišli, u Donjecku nije bilo lekova ni hrane, i čim se kretanje obnovilo, odmah sam izveo suprugu i sina... Znamo šta znači izgubiti sve i želimo da pomognemo ljudima", kaže Volodimir.

"Gospod nas je poštedeo... I ovo je već kao moje zvanje - da pomažem ljudima... Život nam je dat ne da bismo se samo bogatili, već da činimo dobro", dodaje volonter.

Bežeći od borbi, ljudi pokušavaju da ponesu sve što mogu dok još imaju šansu. Pčelarstvo je popularno u ovom delu, pa ljudi evakuišu i najvrednije stvari - košnice.

"Imamo specijalna vozila, ali sada je to nemoguće... nemoguće je preneti frižidere dok dronovi lete. Glavno je poneti dokumenta. Pokušavamo da pomognemo ljudima - odeća, hemija za domaćinstvo, jednokratne finansijske pomoći. Crkva daje nešto, partneri daju nešto, država daje nešto", kaže Volodimir.

Dok borbe traju, a Oružane snage Ukrajine pokušavaju da zadrže položaje, Volodimir, Mihajlo i drugi heroji svakodnevno rade svoj posao. Kažu da Ukrajina nikada neće odustati od svoje zemlje i da neće prestati da pomaže svom narodu.

"Misao da mogu učiniti nešto dobro i pomoći ljudima greje me", primećuje Mihajlo.

"Niko ovde ništa neće pokloniti. Ukrajina neće odustati od svojih teritorija... Desetine ljudi je poginulo za svoje domove, i to prevazilazi politiku... ovo je život. Ovo je dom za koji se svi naši ljudi bore, da bi njihova deca i unuci mogli da žive u svom domu. To je to", dodaje Volodimir.

Pogledajte i video-reportažu o ovoj priči:

(Telegraf.rs)