Evo zašto Tramp gotovo izvesno neće dobiti Nobelovu nagradu za mir: Ovi kandidati su mu najveća konkurencija

Najvažnija svetska vest u petak biće ko će osvojiti Nobelovu nagradu za mir. Mnogi su skloni da veruju da je stvar već završena i da će laureat biti Donald Tramp, predsednik SAD. Međutim, ugledni magazin Tajm je dan uoči objavljivanja objavio autorski tekst Nine Graeger, direktorke Instituta za mir u Oslu koja je objasnila zbog čega "predsednik SAD verovatno neće dobiti uglednu nagradu". Njen tekst prenosimo u celosti:

Malo koja nagrada izaziva toliko interesovanja kao Nobelova nagrada za mir. Ova godine nije izuzetak. Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp predstavio se kao globalni "mirotvorac broj jedan", ističući svoju ulogu u posredovanju nekoliko mirovnih sporazuma i sugerišući da zaslužuje da se nađe među laureatima.

Preporučujemo

Kao direktor Instituta za istraživanje mira u Oslu (Peace Research Institute Oslo - PRIO), koji sprovodi najsavremenija istraživanja o uslovima za mir, često dobijam pitanje da li takve tvrdnje imaju težinu. Po mom mišljenju, malo je verovatno da će norveški Nobelov komitet u petak njemu dodeliti ovu nagradu.

Razlog za to nije politička pristrasnost. Komitet je nezavisno telo koje je vezano testamentom Alfreda Nobela, koji zahteva da se nagrada dodeljuje onima koji unapređuju mir, razoružanje i međunarodnu saradnju. Prema tim kriterijumima, dosadašnji učinak predsednika Trampa predstavlja složenu sliku.

Kada je reč o međunarodnoj saradnji, Trampova administracija zauzela je izrazito izolacionistički pristup. Početkom ove godine, predsednik Tramp potpisao je niz izvršnih naredbi kojima je Sjedinjene Države povukao iz Svetske zdravstvene organizacije, Pariskog klimatskog sporazuma i međunarodnih poreskih sporazuma. Ove odluke predstavljaju udaljavanje od multilateralne saradnje i stoje u suprotnosti sa vizijom Alfreda Nobela. U svom testamentu, Nobel je naglašavao potrebu za "bratstvom među narodima", principom koji je kasnije protumačen kao podrška međunarodnoj saradnji, naročito kroz Ujedinjene nacije, čije su agencije tokom godina više puta dobijale Nobelovu nagradu za mir.

Trampova administracija takođe je drastično smanjila američke programe spoljne pomoći, faktički demontirajući Američku agenciju za međunarodni razvoj (USAID). Miliarde dolara vredni programi od pomoći u sprečavanju gladi u Sudanu do kampanja vakcinacije u podsaharskoj Africi dovedeni su u stanje neizvesnosti. Istraživanje objavljeno u časopisu The Lancet upozorava da bi to moglo dovesti do dodatnih 14 miliona smrti do 2030. godine, uključujući četiri miliona dece mlađe od pet godina. Takve mere ponovo se kose sa duhom Nobelove oporuke o jačanju bratstva i saradnje među narodima.

Kada je reč o razoružanju, pristup predsednika Trampa razlikuje se od tradicionalnih napora u oblasti kontrole naoružanja. Na primer, tokom svog prvog mandata njegova administracija povukla se iz nuklearnog sporazuma o kontroli naoružanja sa Rusijom koji datira još iz vremena Hladnog rata. Vizija Alfreda Nobela o razoružanju, naprotiv, naglašava postepeno smanjenje naoružanja i izgradnju međusobnog poverenja među državama.

Kada je reč o miru, predsednik Tramp je preduzeo vidljive korake kako bi podržao mirovne inicijative. Izrael i Hamas su se složili oko prve faze mirovnog plana za Gazu, što je obećavajuće dostignuće. Plan od 20 tačaka uključuje prekid vatre, dopremu humanitarne pomoći i oslobađanje izraelskih talaca i palestinskih zatvorenika. Međutim, suočava se sa kritikama zbog isključivanja Palestinaca iz pregovora i zbog toga što se ne bave pravilno uzrocima sukoba. Ostaje da se vidi trajan, održiv mir kakav je Alfred Nobel želeo da prepozna.

Na domaćem planu, nekoliko politika predsednika Trampa naglašavalo je red i bezbednost, ponekad na račun dijaloga i uključivanja lokalnih državnih vlasti. U Distriktu Kolumbija, Kaliforniji, Tenesiju i drugde, rasporedio je Nacionalnu gardu da uguši nemire i suzbio propalestinske demonstracije na američkim univerzitetima.

Ako Nobelov komitet traži kandidate koji otelotvoruju viziju Alfreda Nobela, možda će se obratiti drugima. Kao što je tradicija u našem institutu, nedavno sam predstavila Direktorsku listu od pet takvih dostojnih kandidata, koja ističe ključne izazove dana za mir, nešto što je u srži istraživanja i misije našeg instituta.

Ko ima veće šanse da dobije Nobelovu nagradu za mir?

To uključuje Sudanske sobe za hitne intervencije, inicijativu koju pokreće zajednica i pruža humanitarnu pomoć usred sukoba; Komitet za zaštitu novinara, koji brani slobodu štampe i dokumentuje napade i ubistva novinara u neprijateljskim okruženjima i Međunarodnu žensku ligu za mir i slobodu, vekovni pokret koji unapređuje mir lobiranjem za razoružanje i ključnu ulogu žena u izgradnji mira.

Napori ovih kandidatkinja mogu biti tihi i neupadljivi, ali oni otelotvoruju naporan, kontinuirani rad na miru, razoružanju i međunarodnoj saradnji koju je Alfred Nobel nameravao da oda počast nagradom.

Naravno, bilo je lobiranja da se istakne kandidatura predsednika Trampa, koju je otvoreno podržalo nekoliko međunarodnih lidera, uključujući Izrael, Pakistan, Jermeniju i Azerbejdžan. Ali Norveški Nobelov komitet ima jake institucionalne zaštitne mere. Njegove rasprave ostaju tajne 50 godina, njegov mandat je utvrđen testamentom Alfreda Nobela, a njegovi članovi su izabrani da podržavaju integritet nagrade. Spoljni pritisak verovatno neće oblikovati njihovu odluku, uključujući i ovogodišnji ishod.

Nobelova nagrada za mir jedna je od pet nagrada koje se dodeljuju svake godine "onima koji su tokom prethodne godine doneli najveću korist čovečanstvu“, prema testamentu Alfreda Nobela. Nagrada za mir nije mera popularnosti ili obećanja ili moći, već trajnog doprinosa miru, razoružanju i saradnji.

Svakako, nagrada je i ranije dodeljivana kontroverznim kandidatima. Godine 1973, Henri Kisindžer je bio jedan od dobitnika nagrade za svoje napore u pregovorima o prekidu vatre u Vijetnamskom ratu. Zbog toga su dva člana Nobelovog komiteta podnela ostavke u znak protesta. Kada je Barak Obama primio nagradu nedavno, 2009. godine, Komitet je dočekan kritikama da još uvek nije učinio dovoljno da promoviše mir, budući da je na funkciji manje od godinu dana. Sekretar Nobelovog komiteta Geir Lundestad kasnije je rekao da žali zbog Obamine nagrade za mir.

Iako je predsednik Tramp uložio značajne napore u nekoliko oblasti, ukupni rezultati u ovoj fazi nisu u potpunosti u skladu sa standardima koje je postavio Alfred Nobel. Ukoliko njegove inicijative poput napora da se okonča rat u Gazi postignu trajan uspeh, situacija bi mogla izgledati sasvim drugačije sledeće godine u ovo doba.

(Telegraf.rs)