ZLATNA KUPOLA Da li je zaista neprobojan štit protiv raketa ili Trampova skupa fantazija? Evo šta kažu brojke

Od kada je predsednik SAD Donald Tramp u januaru naredio Pentagonu da izgradi američki sistem protivraketne odbrane delimično baziran u svemiru, tvrdio je da će projekat biti završen do kraja njegovog mandata i da će koštati 175 milijardi dolara. Njegov ključni nacionalni bezbednosni projekat, kako je obećao, imaće skoro 100-procentnu stopu uspeha, "zauvek okončavajući raketnu pretnju američkoj domovini".

Međutim, Bela kuća i Pentagon otkrili su vrlo malo detalja o projektu "Zlatna kupola" (Golden Dome), za koji odbrambeni i budžetski analitičari procenjuju da će verovatno trajati najmanje deceniju i koštati trilion dolara ili više.

"Zlatna kupola" bi radikalno promenila vojnu doktrinu i dodatno militarizovala svemir, što su neki uporedili s trkom za izgradnju atomske bombe tokom Drugog svetskog rata i misijama "Apolo" na Mesec. Ipak, možda neće pružiti vrstu sveobuhvatne zaštite koju Tramp tvrdi da hoće.

Označavajući istorijski raskid s decenijama nuklearnog odvraćanja, sistem bi ili otklonio očiglednu ranjivost američke teritorije ili izazvao trku u naoružanju u orbiti koja bi mogla trajati generacijama.

Kritičari podrugljivo nazivaju najambiciozniji deo programa - preplavljivanje niske Zemljine orbite hiljadama satelita radi detekcije i uništavanja neprijateljskih raketa - fantazijom koja će destabilizovati krhki međunarodni poredak koji je više od 70 godina sprečavao nuklearni rat.

"'Zlatna kupola' bi mogla biti najopasnija ideja koju je Tramp ikada predložio, a to je već nešto", rekao je kongresmen Set Molton (demokrata iz Masačusetsa), član Odbora za oružane snage, u intervjuu.

Pristalice, s druge strane, tvrde da je zbog rastućih pretnji i dramatičnih tehnoloških napredaka sada pravo vreme da se oživi Reganova "Strategic Defense Initiative", poznata kao "Zvezdani ratovi" (Star Wars), koja je propala na kraju Hladnog rata. Godinama su zagovornici snažnije protivraketne zaštite isticali uznemirujuću istinu da SAD nemaju sveobuhvatan način da zaštite svoju teritoriju.

Kina i Rusija, međutim, već šire svoje nuklearne arsenale u najvećem nadogradnji dalekometnog naoružanja od Hladnog rata. Dodaju stotine interkontinentalnih balističkih raketa, kao i nove sisteme oružja, uključujući hipersonične rakete koje se kreću prema američkim gradovima brzinom većom od 6.400 km/h, prema obaveštajnim izvorima.

Sjedinjene Države su zapostavile sisteme odbrane od raketnih napada, rekao je Tom Karako, direktor Projekta protivraketne odbrane pri nepartijskoj organizaciji Center for Strategic and International Studies (CSIS). Tramp je ove godine namenio 25 milijardi dolara za "Zlatnu kupolu", što je "avans za otklanjanje godina nepažnje prema ovoj oblasti. Znali smo da ove pretnje dolaze“, "ekao je na događaju CSIS-a. "Već je bilo krajnje vreme."

Potencijalni protivnici smatraju Trampov plan agresivnom eskalacijom.

Kina je saopštila da će "povećati rizik od pretvaranja svemira u ratnu zonu i izazvati trku u naoružanju u svemiru, uzdrmati međunarodni sistem bezbednosti i kontrole naoružanja". Mao Ning, portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova, rekao je na konferenciji za novinare: "Pozivamo SAD da odustanu od razvoja i raspoređivanja globalnog protivraketnog sistema i preduzmu konkretne korake za jačanje strateškog poverenja među velikim zemljama i očuvanje globalne strateške stabilnosti."

"Zlatna kupola" bi bila, barem u teoriji, modelirana prema izraelskom "Iron Dome" (Gvozdena kupola) sistemu, koji se sa godinama pokazao otpornim na napade. Međutim, izraelska protivraketna odbrana štiti samo od kratkometnih raketa na teritoriji veličine Nju Džersija. "Zlatna kupola" bi morala da štiti celu SAD od interkontinentalnih balističkih raketa koje bi mogle nositi više nuklearnih bojevih glava.

Analiza Kongresnog budžetskog ureda predviđa da bi samo raspoređivanje svemirskih presretača koštalo 542 milijarde dolara tokom 20 godina. Međutim, ta suma bi omogućila Pentagonu da se odbrani od samo jedne ili dve rakete u slučaju napada "odmetničke" države poput Severne Koreje. Da bi se sistem proširio na veći broj pretnji, neki stručnjaci procenjuju da bi mogao postati jedan od najskupljih projekata u istoriji Pentagona.

Tod Harison, stariji saradnik u American Enterprise Institute, izračunao je da bi robustan odbrambeni sistem "Zlatne kupole" mogao koštati i do 3,6 triliona dolara u narednih 20 godina.

U maju, Tramp je imenovao generala Svemirske snage Majkla Getlina da nadgleda "Zlatnu kupolu", dodeljujući mu možda najteži posao u Vašingtonu. Kada je Tramp obećao da projekat može biti završen za tri godine uz 175 milijardi dolara, Harison je rekao: "Ograničio je inicijativu na način koji je nemoguće ispuniti u potpunosti. Jednostavno se ne poklapaju očekivanja." Getlin sada mora da "odredi koliko se približava ostvarivanju ciljeva. Pitanje je, gde će razočarati predsednika?"

Pošto je projekat još u začetku, nije jasno koja agencija će predvoditi "Zlatnu kupolu". Međutim, novac koji stoji iza projekta već je pokrenuo trku među američkim odbrambenim kompanijama - od Lockheed Martin-a do Booz Allen Hamilton-a i L3 Harris-a - koji žele da profitiraju od potencijalne jednokratne investicije velikih razmera. Zvaničnici odbrane takođe žele doprinose tehnoloških kompanija kao što su Anduril, Palantir i SpaceX, koji su pokretali inovacije.

"Ako želimo da koristimo svemir efikasno, moramo biti spremni da se za njega borimo", rekao je general Čens Saltzman, šef operacija Svemirskih snaga, u intervjuu. "Ovo nisu nove pretnje. To su pretnje koje su već u orbiti. One su već na zemlji i drže naše resurse u opasnosti."

Niska stopa uspeha

Pentagon upravlja sa nekoliko različitih sistema protivraketne odbrane, uključujući Aegis, THAAD i Patriot, koji su dizajnirani da odbiju napade raketama kratkog i srednjeg dometa i koriste se za zaštitu američkih vojnih baza u inostranstvu. Za zaštitu američkog kopna, vojska se oslanja na ono što je poznato kao "sistem protivraketne odbrane srednjeg dometa sa tla", koji se sastoji od samo 44 presretačke rakete, postavljene kao meci u belim kupolama zakopanim u tundri u Fort Griliju na Aljasci i duž obale Kalifornije u Vandenberg Svemirskoj vazduhoplovnoj bazi.

U slučaju da se otkrije raketni napad, kupole bi se otvorile i ispalile višestepenu raketu, ostavljajući za sobom trag vatre. Dok bi raketa letela ka cilju, sateliti bi nastavili da prenose podatke - koliko brzo se približavajuća raketa kreće i koje su njena visina i putanja, dok bi radar postavljen na zemlji i moru radio isto.

Jednom u svemiru, američka presretačka raketa bi otpustila svemirsko vozilo čudnog izgleda, dugo 1,4 metra, težine 65 kilograma, sa pogonskim raketama, rezervoarima za gorivo i senzorom koji viri poput roga. Iako neobičnog izgleda, "egzoatmosfersko ubilačko vozilo", kako se naziva, dizajnirano je da lovi svoj plen tako što leti kroz svemir brzinom od nekoliko hiljada kilometara na sat i uništava dolazeće rakete sudarom - što je podvig koji stručnjaci opisuju kao "pogoditi metak metkom".

Međutim, u 20 testova sprovedenih od 1999. godine, "ubilačka vozila" su promašila svoje ciljeve otprilike podjednako često koliko su ih i pogodila, sa stopom uspeha od samo 55 odsto, prema izveštaju Američkog fizičkog društva, naučne neprofitne organizacije.

Čak i tada, testovi nisu uvek verno simulirali realne uslove. Ispitivanja su "sprovođena pod skriptovanim uslovima i dizajnirana za uspeh", navodi se u izveštaju. "Pentagon je dosledno ocenio testove kao nisko realistične u pogledu operativnih uslova."

Troškovi su bili ogromni. SAD su u poslednjih 60 godina potrošile više od 350 milijardi dolara na napore da se odbrane od interkontinentalnih balističkih raketa naoružanih nuklearnim oružjem, prema Lauri Grego, direktorki istraživanja u Udruženju zabrinutih naučnika. Kako je ona napisala, "napor je bio pogođen lažnim počecima i neuspesima, i nijedan do sada nije pokazao efikasnost protiv stvarne pretnje."

S obzirom na ogromnu težinu zadatka da se pogodi raketa duboko u letu, vojni lideri su dugo pokušavali da ih ciljaju odmah nakon lansiranja, tokom tzv. "faze pojačanja", kada njihovi motori još rade i lakše su uočljive. Pod projektom "Zlatna kupola", presretači bi bili raspoređeni u niskoj orbiti Zemlje i brzo bi se kretali ka cilju tokom kratke faze pojačanja, u stilu kamikaze.

Tokom Reganove Inicijative strateške odbrane, program presretača u svemiru nazivao se "Sjajni kamenčići" (Brilliant Pebbles). Ali 1980-ih, lansiranje i upravljanje konstelacijama malih satelita smatrano je naučnom fantastikom, što je jedan od razloga zbog kojeg je Reganov plan podrugljivo nazvan "Ratovi zvezda" i na kraju nije uspeo.

Od tada je satelitska tehnologija postigla ogroman napredak, dok su troškovi lansiranja svemirskih letelica drastično pali. Sa svojim Starlink internet satelitskim sistemom, koji obuhvata više od 8.000 operativnih satelita, SpaceX je pokazao da je izvodljivo upravljati velikom konstelacijom i lansirati rakete velikom brzinom. Prošle godine lansirali su više od 130 raketa i planiraju isto i ove godine.

"Fizika se nije promenila", rekao je Klejton Svop, zamenik direktora projekta za bezbednost u vazduhoplovstvu u Centru za strateške i međunarodne studije. "Ali promenili su se troškovi lansiranja, oni su mnogo manji i pokazali smo da možemo upravljati konstelacijama satelita u orbiti. To je pitanje koje je pre samo 10 godina bilo otvoreno."

U isto vreme, pretnje su porasle i nastaviće da "rastu u obimu i sofisticiranosti", prema Odbrambenoj obaveštajnoj agenciji. Tokom Hladnog rata, SAD su se fokusirale na jednog protivnika: Sovjetski Savez. Danas, niz drugih zemalja pored Rusije - uključujući Kinu, Severnu Koreju, Iran i Pakistan - ima pristup raketama dugog dometa, a ukupno devet zemalja poseduje nuklearno oružje.

Prema DIA, Kina je na putu da do 2035. godine gotovo udvostruči broj svojih ICBM-a i petostruko poveća arsenal krstarećih raketa. Rusija takođe širi svoje raketne zalihe, navodi izveštaj. Obe zemlje rade i na razvoju novih sistema dalekog dometa, uključujući hipersonične letelice, koje mogu manevrisati i leteti brzinom većom od Mah 5, što ih čini teškim za praćenje i ciljanje.

Decenijama se SAD oslanjaju na doktrinu poznatu kao "uzajamno zagarantovano uništenje": bilo kakvo lansiranje nuklearne rakete prema SAD dovelo bi do razorne američke kontraofanzive. Ali s obzirom na trku u naoružanju koja je već u toku, zagovornici "Zlatne kupole" tvrde da SAD trebaju jače odbrambene sisteme da bi odvratile nove pretnje.

Pored odbrane od raketnih napada, Svop je rekao da bi "Zlatna kupola" mogla služiti kao alat nalik švajcarskom nožu, koji bi mogao da se koristi za napad na druge satelite ili ciljanje raketa koje lansiraju vojne terete. On je u izveštaju napisao da bi to "ogromno unapredilo američku nadmoć u svemiru, daleko iznad same protivraketne odbrane, i stvorilo snažan efekt odvraćanja."

U intervjuu je rekao: "Čujemo o ratovanju u svemiru, ali sada govorimo o ratovanju iz svemira."

Konstelacija satelita

Na kraju, upravo sama matematika "Zlatne kupole" navodi mnoge stručnjake da zastanu i razmisle. Potrebna bi bila zapanjujuća konstelacija satelita u orbiti da bi se osiguralo da u svakom trenutku postoji bar jedan u dometu raketnog napada, kažu analitičari odbrane. Bilo bi potrebno "oko 950 presretača raspoređenih u orbiti da bi se osiguralo da bar jedan uvek bude u dometu da presretne raketu tokom faze pojačanja", navodi Harison, stariji saradnik u AEI.

Ako bi protivnik lansirao 10 raketa, bilo bi potrebno najmanje 9.500 presretača u svemiru.

Drugi tvrde da su brojevi još veći. Američko fizičko društvo procenjuje da bi 16.000 presretača moralo biti postavljeno u orbiti da bi se oborio napad od 10 međukontinentalnih balističkih raketa (ICBM).

"Treba vam toliko više presretača nego raketa da to postaje operativno nepraktično", rekao je Harison.

Bez potpune sigurnosne pokrivenosti, odvraćanje će ostati najvažniji princip, rekao je Dag Lovero, koji je služio na raznim funkcijama u NASA, Nacionalnoj kancelariji za izviđanje i Pentagonu, uključujući i mesto zamenika pomoćnika sekretara odbrane za svemirsku politiku.

Ako preplavljivanje Zemljine orbite hiljadama samoubilačkih satelita nije izvodljivo, Pentagon bi mogao napraviti stvarni napredak u izgradnji svojih sistema sa tla, daleko iznad 44 presretača koja već poseduje, rekao je on. Ali čak ni to ne bi dalo SAD potpunu zaštitu.

"Svi znaju da nećemo moći da presretnemo masovni napad", rekao je Lovero. "Pitanje koje moramo razmotriti je: protiv koliko raketa moramo da se branimo da bi prestalo mahanje nuklearnom sabljom?"

(Telegraf.rs)