Umro Fatos Nano

Bivši premijer Albanije, Fatos Nano, preminuo je danas u 73. godini.

Već neko vreme nalazio se na odeljenju reanimacije u jednoj od privatnih bolnica u zemlji, gde je bio pod nadzorom lekara, dok mu se zdravstveno stanje poslednjih dana naglo pogoršalo. Nano je doživeo srčani zastoj, a ranije je lečen i zbog problema sa disanjem.

Jedan od najznačajnijih političara u postkomunističkom periodu Albanije, Fatos Nano, više puta je "nestajao" i "vraćao se" na političku scenu u ključnim trenucima za zemlju, javlja Top Channel.

Rođen 16. septembra 1952. u Tirani, diplomirao je političku ekonomiju 1974. godine, a vrhunac karijere pre pada komunističkog režima dostigao je deset godina kasnije, kada je postao istraživač socioekonomskih pitanja i reformi tržišnih privreda istočnoevropskih zemalja u Institutu marksističko-lenjinističkih studija u Tirani, pod nadzorom bivše diktatorove supruge, Nedžmije Hodža.

Bio je aktivan učesnik burnih političkih promena koje su se, kao i u drugim zemljama istočnog bloka, dešavale u Albaniji.

Njegov uspon bio je brz. U decembru 1990. imenovan je za generalnog sekretara Saveta ministara, a mesec dana kasnije postao je zamenik premijera u vladi Adila Čarčanija. Krajem februara 1991. godine, Ramiz Alija poverio mu je mesto premijera sa zadatkom da pripremi tranziciju zemlje ka liberalnoj demokratiji i tržišnoj ekonomiji.

Nakon izbora 31. marta 1991, Nano je dobio mandat za formiranje vlade, ali je na toj funkciji ostao samo nekoliko nedelja, jer je podneo ostavku usled talasa štrajkova koji su zahvatili zemlju.

Njegova nesporna zasluga u tom periodu bila je transformacija Socijalističke partije iz nasleđene komunističke organizacije u savremenu socijaldemokratsku partiju sa zapadnim orijentacijama.

Dolazak demokrata na vlast 1992. doneo je težak period za Nanoa.

Dana 30. jula 1993. uhapšen je u kancelariji tužioca i optužen za "zloupotrebu položaja i falsifikovanje službenih dokumenata u vezi sa italijanskom pomoći". Devet meseci kasnije osuđen je na 12 godina zatvora.

Nemiri 1997. godine doveli su do njegovog oslobađanja iz zatvora i povratka tamo gde su ga socijalisti želeli - na čelo partije. Tri meseca nakon izlaska iz zatvora predvodio je socijaliste do povratka na vlast, koju su zadržali osam godina, iako je i dalje prolazio kroz političke uspone i padove.

Nano je, kako su priznavali i njegovi kritičari, imao zaslugu u vraćanju normalnosti u zemlju razorenu ekonomskim kolapsom izazvanim piramidalnim šemama.

Ipak, na mestu premijera ostao je samo godinu dana, podnevši ostavku 28. septembra 1998, nešto više od dve nedelje nakon ubistva Azema Hajdarija.

Napustio je vladu, ali je zadržao kontrolu nad partijom, uprkos unutarpartijskim previranjima tokom osam godina vladavine.

Ponovo je postao premijer 31. jula 2002. i ostao na funkciji do poraza na izborima u junu 2005, kada je morao da preda vlast svom političkom protivniku, koji ga je nekada zatvorio - Saliju Beriši.

Od tada je dane provodio između Beča, gde je živeo sa porodicom, i Tirane, gde se pojavljivao kad god se raspravljalo o izboru novog predsednika.

Njegova želja da postane šef države nije se ostvarila ni 2007, kada je funkciju preuzeo Bamir Topi, ni 2012, kada je Beriša, iako ga je razmatrao, na kraju izabrao pokojnog Bujara Nišanija.

Njegov privatni život bio je buran koliko i politički. Prvi, 25-godišnji brak ptoveo je sa Režinom Nanom, sa kojom je imao dvoje dece - Sokola i Edliru. Godine 2002, nekoliko meseci nakon razvoda, objavio je brak sa Džoanom.

Smatran liberalnom figurom unutar albanske levice, Fatos Nano pretvorio je Socijalističku partiju iz boljševističke organizacije u modernu progresivnu levicu.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, Fatos Nano bio je jedini političar iz tranzicionog perioda koji je podneo ostavku na politiku i više se nikada nije vratio, nakon izbornog poraza 2005. godine.

(Telegraf.rs)