Ko je Hosam al Astal? Palestinac, vođa klana koji se bori protiv Hamasa za normalan život u Gazi

Hosam al Astal drži zastavu Brigada Al Kasam, vojnog krila Hamasa, pred kamerom u južnogazanskom gradu Kan Junisu. Neko van kadra preliva zapaljivu tečnost preko nje, a Al Astal pali upaljač i za tili čas zelena zastava je u plamenu.

"Hamas je gotov", prkosno kaže Hosam al Astal u prenosu koji je uživo emitovan na društvenim mrežama, prenosi Daily Mail.

To je poruka koju želi da pošalje svetu dok sunitska islamistička grupa pokušava da se održi na vlasti u Pojasu Gaze koristeći smrtonosnu taktiku mesec dana nakon potpisivanja primirja uz posredovanje SAD, a kojim je okončan rat sa Izraelom.

On je vođa anti-Hamas milicije pod nazivom "Udarna snaga protiv terora", jedne od najmanje pet grupa kolektivno nazvanih "Narodne snage", koje pokušavaju da se bore protiv militantne grupe i uspostave novu Gazu.

Njegova milicija dobija podršku Izraela, ali Al Astal insistira da ne radi za jevrejsku državu:

"Sve što radimo je da palestinsko dete živi, uči i napreduje".

Vođa klana je godinama bio na meti obe strane u sukobu. Hamas ga je mučio i više puta zatvarao kada je grupa preuzela Pojas Gaze 2007. godine, a tokom rata sa Izraelom njegova kuća je bombardovana, u tom napadu u aprilu poginula je njegova trudna ćerka.

Iz svojih prostorija u selu Kizan al Nadžar distribuira hranu i pomoć stanovnicima Gaze i, kako kaže, pruža vojnu zaštitu kada Hamasovi operativci prete civilnom stanovništvu.

"Okupljanje naroda i pridobijanje ljudi da se bore sa nama zapravo je vrlo jednostavno", kaže on i nastavlja:

"Hiljade ljudi u Gazi osetilo je nepravdu Hamasa… Ljudi se bore, ako ne za sebe, onda za svoju decu, i pokušavaju da ih spasu".

Krvave taktike koje je Hamas spreman da primeni protiv svakoga ko dovede u pitanje njihov autoritet odavno su poznate. Još od primirja, izbili su nasilni sukobi između militanata i njihovih rivala, poput porodice Dogmuš, moćnog klana iz oblasti Al Sabra, koji tvrdi da je najmanje 28 njihovih članova ubijeno od strane Hamasovih operativaca u proteklim mesecima.

"Hamas je poznat po tome što puca aktivistima i novinarima u noge kako bi ulio strah", kaže Hadil Ueis, istraživač u Vašingtonskom institutu i direktorka arapskih komunikacija u Centru za mirovne komunikacije.

"Ciljajući noge, grupa često ostavlja svoje žrtve trajno invalidnim i nesposobnim da ponovo hodaju. Hamas takođe pribegava teškim batinama i fizičkom mučenju štapovima, a u nekim slučajevima i javnim pogubljenjima, kao što je viđeno poslednjih nedelja", dodala je ona.

Zastrašujući snimci pojavili su se na društvenim mrežama koji prikazuju kako Palestince vatrenim oružjem pogubljuju militanti na javnim trgovima, nakon što su optuženi za "saradnju" sa Izraelom.

U jednom videu, u pozadini se čulo skandiranje "Alah Akbar" ili "Bog je veliki", dok je oduševljena gomila posmatrala. Malo ljudi je više svesno pretnje koju Hamas predstavlja za civilno stanovništvo od Abeda Mohameda (43), političkog aktiviste iz Gaze koji se protivi grupi.

Od kada je Hamas preuzeo vlast nad enklavom, Mohamed je više puta kidnapovan, napadan i hapšen, i "sve je češće meta i progonjen" nakon primirja.

"Od primirja, Hamas je postao nasilniji, ubija bez istrage, lomi udove i puca u noge", rekao je on.

Kada se zatvorenici pritvore, podvrgavaju se "mučenju, vezivanju i dugotrajnom uskraćivanju sna". Ali uprkos tome što su užasne taktike koje Hamas koristi protiv protivnika dobro poznate, vođa klana Al Astal se ne plaši da se suprotstavi militantnoj grupi:

"Oni pokušavaju da nas napadnu, ali mi se borimo i svaki put kada nas napadnu, oni gube. Nismo pod kontrolom Hamasa, tako da nas ne mogu razoružati, nemaju autoritet nad nama".

Al Astal, rođen u Kan Junisu, bivši je član Palestinske uprave koja je izgubila kontrolu nad Gazom kada je Hamas preuzeo vlast 2007.

"Odbacujemo termin milicija. Mi smo narodna snaga koju predvodi narod, da zaštitimo narod Gaze", kaže on.

Između 2007. i 2010. godine, Hamas ga je više puta zatvarao i mučio, optužujući za finansijsku korupciju. Posle 2010. godine, pobegao je i proveo narednih 11 godina u inostranstvu, radeći za bezbednosne službe Palestinske uprave u Egiptu i Maleziji.

Kada se vratio, optužen je da je povezan sa atentatom na operativca Hamasa Fadija Al Bača u Maleziji 2018. godine i osuđen na smrt. U svom logoru u Kizan Al Nadžaru, poziva raseljene stanovnike Gaze da žive pod njegovom zaštitom, gde im, kako kaže, pruža hranu, vodu, sklonište i slobodu od Hamasa.

On priznaje da njegova milicija dobija "pomoć" od Izraela, posebno u pogledu hrane. Ali njegovo oružje, uglavnom puške "Kalašnjikov", kupuje od bivših boraca Hamasa na crnom tržištu. U međuvremenu, municija i vozila se navodno isporučuju preko graničnog prelaza Kerem Šalom nakon koordinacije sa izraelskom vojskom.

Pored Al Astala, izveštaji sugerišu da Izrael podržava još četiri vođe antihamasovske milicije u Pojasu. Tu su vođa klana Jaser Abu Šabab, beduinski komandant u istočnoj Rafi blizu granice sa Egiptom, Rami Halas u Šudžaji, grad Gaza, Ašraf Al Mansi na severu i nova grupa u centru Gaze.

Grupe se upuštaju u borbe protiv Hamasa kada pokušava da ugrozi civilno stanovništvo kao deo krvavog obračuna sa disidentima, rivalima ili onima za koje se smatra da "sarađuju" sa jevrejskom državom.

U junu je objavljeno da je teroristička grupa ubila 50 boraca iz "Narodnih snaga". Vođa klana deluje kilometar i po od područja Al Mavasi, gde je Izrael pokušao da usmeri većinu raseljenih stanovnika Gaze. Njegov region je i dalje pod izraelskom kontrolom, iza onoga što se naziva "žuta linija",granica za raspoređivanje trupa Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) utvrđena planom prekida vatre.

Približno 50 procenata Pojasa je i dalje pod izraelskom kontrolom, ali mirovni plan Donalda Trampa od 20 tačaka ukazuje na dalje povlačenje izraelskih trupa, na oko 40 procenata, a zatim na 15 procenata, sa završnom fazom koja se završava "bezbednosnim perimetrom" koji bi "ostao dok Gaza ne bude pravilno obezbeđena od bilo kakve ponovne terorističke pretnje".

Al Astal je jasan da bi na kraju palestinsko rukovodstvo trebalo da vlada enklavom.

"Nemamo nikakav problem ni sa jednim Palestincem koji je sposoban da nam pomogne protiv ugnjetavanja Hamasa", kaže on.

Posle 18 godina vladavine, prihvatio bi "bilo koga iz Ramale, iz Palestinske uprave Mahmuda Abasa nije važno".

"Važno je da želimo novu Gazu bez rata, novu Gazu bez terorizma", dodaje on.

Al Astal želi da sarađuje sa bivšim britanskim premijerom Tonijem Blerom, koji je promovisan kao član novog međunarodnog "Odbora za mir" kojim predsedava Tramp, a koji bi nadgledao prelazni tehnokratski komitet sastavljen od Palestinaca i međunarodnih stručnjaka koji upravljaju Gazom.

U septembru je Tramp najavio multinacionalnu operativnu grupu od 200 vojnika koja bi bila stacionirana u Izraelu radi podrške naporima za stabilizaciju u Gazi, sastavljenu od osoblja iz Egipta, Katara, Turske i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Ali Al Astal kaže da neće sarađivati sa Turskom ili Katarom, "jer oni podržavaju i finansiraju Hamas", uključujući i njegovo rukovodstvo u inostranstvu gde su uživali imunitet.

U međuvremenu, predlog SAD da se obezbedi mandat Ujedinjenih nacija za međunarodne stabilizacione snage u Gazi suočava se sa protivljenjem Rusije, Kine i nekih arapskih zemalja, koje su izrazile zabrinutost zbog još uvek neosnovanog odbora koji bi privremeno upravljao teritorijom i nedostatka bilo kakve prelazne uloge za Palestinsku upravu.

Al Astalove nećakinje i nećaci su poginuli u vazdušnim napadima, više članova porodice je oslepelo, ali tokom celog razgovora on stalno krivi Hamas za takve incidente, optužujući grupu da koristi civile kao ljudski štit.

"Smrt svake žene i deteta u Gazi je zato što Hamas uopšte ne mari za ljude", insistira on.

Njegove reči odražavaju osećanja Mumena Al Natura, advokata iz Gaze i antihamasovskog aktiviste koji stoji iza pokreta "Želimo da živimo" iz 2019. godine, koga je teroristička grupa zatvarala i mučila preko 20 puta zbog njegovih protesta.

"Svi pate. Ljudi su izgubili svoje domove, novac, sve. Vidimo civile kako napuštaju grad Gazu bez smeštaja, bez novca: od ničega do ničega. Većina stanovništva Pojasa Gaze mrzi Hamas i želi da ga se reši", rekao je on.

Stepen u kojem većina stanovnika Gaze želi novo rukovodstvo je predmet debate. Prema nedavnoj anketi koju je sproveo Palestinski centar za politiku i istraživanje javnog mnjenja, u Ramali i Pojasu, većina (70 odsto) ljudi se protivi bilo kakvim koracima za razoružavanje Hamasa.

Prema anketi, u kojoj je između 22. i 25. oktobra anketirano 1.200 ljudi, više od polovine (53 odsto) je reklo da i dalje podržava odluku Hamasa da pokrene napade 7. oktobra).

Oko 60 odsto stanovnika Gaze podržava Trampov plan za okončanje rata, dok se isti procenat stanovnika Zapadne obale tome protivi. Nakon dve godine rata sa Izraelom, teroristička grupa je nesumnjivo oslabila, ključni komandanti su ubijeni, kao i hiljade naoružanih pripadnika.

Uprkos tome, oni ne pokazuju znake da pristaju na razoružanje i deaktiviranje svog oružja - kako je predviđeno Trampovim mirovnim planom.

U pismu američkom predsedniku u kojem je prihvaćena prva faza sporazuma, teroristička grupa je saopštila da je posvećena tome da bude deo "sveobuhvatnog palestinskog nacionalnog okvira", što ukazuje na budućnost u enklavi. U međuvremenu, zvaničnici su ranije odbili da se razoružaju dok se prvo ne uspostavi nezavisna palestinska država.

Za neke stručnjake, milicije koje podržava Izrael, poput one koju podržava Al Astal, rizikuju da podstaknu podele i nestabilnost u enklavi, predstavljajući pretnju krhkom primirju.

"Izraelska vojna kampanja je degradirala konvencionalne kapacitete grupe i pretvorila je u podzemnu gerilsku snagu, ali se nije pojavila jasna alternativa koja bi zamenila njene funkcije upravljanja", napisala je Neomi Nojman, vanredni saradnik Vašingtonskog instituta.

"U ovom vakuumu, Izrael se angažuje sa lokalnim plemenskim akterima kao deo improvizovanog napora usmerenog prvenstveno na potkopavanje Hamasa, sa dodatnim ciljevima stabilizacije područja i omogućavanja distribucije humanitarne pomoći".

(Telegraf.rs)