Porodilišta zvrje prazna daleko od fronta, škole bez đaka, država u strahu: Ko će obnoviti zemlju nakon rata?

Dok zemlja tone u demografsku katastrofu, ukrajinske vlasti se suočavaju sa dilemom: ko će ostati da pokupi komadiće kada se rat završi?

Brojne ukrajinske bolnice bore se sa velikim prilivom ranjenih, ali porodilište u zapadnom gradu Hošča jezivo je napušteno. Bolnica u Hošči zabeležila je samo 139 rođenja ove godine, što je pad od 164 u 2024. godini, i daleko od broja rođenih pre jedne decenije, kada je više od 400 beba rađano svake godine, prema lokalnim vlastima.

Preporučujemo

"Mnogi mladići su umrli. Mladići koji su, otvoreno govoreći, trebali da obnove genski fond Ukrajine", rekao je ginekolog Jevgen Hekel.

Vlasti se bore sa ključnim pitanjem dok se Ukrajina kreće ka demografskoj katastrofi: kada se rat jednom završi, ko će ostati da obnovi razorenu zemlju?

Stotine hiljada ljudi je ubijeno i ranjeno u skoro četiri godine borbi, dok su milioni pobegli iz zemlje, a rađanja presušuju, prenosi Reuters.

Hošča, mali grad od oko 5.000 stanovnika, stotinama kilometara udaljen je od najbližeg fronta, ali se ipak suočava sa punom snagom demografske krize.

U obližnjem selu Sadove, škola u kojoj je nekada bilo više od 200 đaka, sada je zatvorena.

"Pre dve godine bili smo primorani da je zatvorimo. Zašto? Zato što smo imali samo devet đaka", rekao je Nikola Pančuk, predsednik gradskog veća Hošče, za Reuters.

Populacija u Ukrajini - 42 miliona pre početka invazije u februaru 2022. godine. već je pala na ispod 36 miliona, uključujući nekoliko miliona u područjima koje je okupirala Rusija, prema podacima Instituta za demografiju Nacionalne akademije nauka Ukrajine.

Procenjuje se da će taj broj pasti na 25 miliona do 2051. godine. Kolaps se ubrzava.

Foto: Tanjug/AP

Zemlja ima i najveće stope smrtnosti i najniže stope nataliteta na svetu, prema procenama iz 2024. godine u CIA World Factbook-u: na svako rođenje dolaze oko tri smrtna slučaja.

Prema vladinim procenama, prosečan životni vek muškaraca u Ukrajini je opao sa 65,2 godine pre rata na 57,3 godine u 2024. Kod žena je ta brojka pala sa 74,4 na 70,9.

Ukrajini će biti potrebni milioni ljudi da obnovi svoju razorenu ekonomiju, kažu stručnjaci i političari, i da bi bila u stanju da se brani u posleratnoj budućnosti ukoliko Moskva ponovo napadne, čega se mnogi Ukrajinci plaše.

Kijevska vlada je prošle godine pokušala da se pozabavi krizom kada je izložila demografsku strategiju do 2040. godine. U dokumentu se upozorava da se Ukrajina suočava sa deficitom od 4,5 miliona radnika tokom naredne decenije. Sektori kojima će radna snaga biti najpotrebnija uključuju građevinarstvo, tehnologiju i administrativne usluge.

Strategija se fokusira na sprečavanje dalje emigracije i privlačenje Ukrajinaca nazad iz inostranstva, uključujući poboljšanje stanovanja, infrastrukture i obrazovanja, kao i privlačenje imigranata iz drugih zemalja ako radna mesta ostanu nepopunjena.

Vlasti procenjuju da bi ove mere mogle da povećaju broj stanovnika na 34 miliona do 2040. godine, ali takođe upozoravaju da bi do tada broj mogao pasti na 29 miliona ako se nastavi trenutna dinamika.

Lica palih

Portreti palih vojnika ređali su se duž staze do gradske kuće u Hošči tokom posete Reutersa u oktobru. Starica je položila cveće na jednu sliku, brišući suze tog hladnog jesenjeg jutra. Ljudi su u nizu prolazili glavnom ulicom, uglavnom srednjih ili starijih godina.

Pančuk, iz gradskog veća, rekao je da je 141 osoba iz Hošče i okolnog naselja - u kojem živi oko 24.000 ljudi - poginula u ratu od 2022. godine. Još 11 je poginulo boreći se protiv militanata koje podržava Rusija u istočnoj Ukrajini od 2014. godine.

U jednoj od dve preostale škole u ​​Hošči, direktorka Marijana Hripa rekla je da broj prvaka opada i da oko 10% onih koji maturiraju odlazi u inostranstvo, uglavnom dečaci.

"Roditelji izvode decu iz zemlje pre nego što napune 18 godina", rekla je ona.

Kijev je zabranio većini muškaraca starijih od 18 godina da napuste zemlju tokom rata, iako je predsednik Volodimir Zelenski podigao starosnu granicu na 22 godine u avgustu.

Ukrajina, čije je stanovništvo 2001. godine premašilo 48 miliona, suočila se sa demografskim padom mnogo pre sukoba, pri čemu su milioni građana krenuli ka zapadu iz istočne Evrope kako bi izbegli ekonomske nemire i raširenu korupciju kod kuće.

Egzodus se ubrzao kada je Rusija izvršila invaziju, što je navelo milione da pobegnu.

Centar za ekonomsku strategiju, ukrajinski tink-tenk, saopštio je u martu da je oko 5,2 miliona Ukrajinaca koji su otišli ​​od invazije ostalo u inostranstvu, u mnogim uglavnom evropskim zemljama, uključujući Rusiju, Nemačku i Poljsku.

Centar je predvideo da će između 1,7 i 2,7 miliona tih ljudi ostati u inostranstvu, a da bi im se mogle pridružiti stotine hiljada odraslih muškaraca - kojima trenutno nije dozvoljeno da napuste Ukrajinu - kada se rat završi.

Oleksandar Gladun, zamenik šefa Instituta za demografiju Nacionalne akademije nauka, rekao je da je populaciona kriza pogoršana činjenicom da su mlađe žene nesrazmerno zastupljene među izbeglicama od 2022. godine.

Nezavisna predviđanja su alarmantna: očekuje se da će stanovništvo Ukrajine pasti na između 9 i 23 miliona ljudi do 2100. godine, prema prognozama UN objavljenim 2024. godine.

Sela ispražnjena, domovi napušteni

Porodilište bolnice u Hošči izgubilo je državno finansiranje 2023. godine nakon što nije uspelo da dostigne cilj od 170 porođaja godišnje.

"Imali smo dete koje je rođeno 15 minuta prekasno, pa smo imali 169", rekao je Pančuk, šef gradskog veća.

Odeljenje se sada održava na površini zahvaljujući onome što gradsko veće može da izdvoji iz sopstvenog budžeta.

Nepredvidivost rata bila je glavna prepreka za ljude koji odlučuju da li da osnuju porodicu.

Ina Antonjuk, šefica porodilišta, rekla je da oko trećine žena koje su došle ima muževe koji služe u vojsci, od kojih su neki mrtvi ili nestali.

Dok su se linije fronta na istoku i jugu polako pomerale kako ruske snage postepeno napreduju, Moskva je pojačala raketne i napade dronovima širom Ukrajine, uzrokujući veliku štetu civilnoj, energetskoj i vojnoj infrastrukturi.

Pančuk je rekao da se stanovništvo same Hošče ne smanjuje primetno, delom zato što se okolna sela praznila, a njihovi stanovnici se upućivali u grad dok su se lokalne škole, klinike i druge službe zatvarale.

Na putu do sela Dulibi, manje od 10 km od Hošče, nekoliko kuća je napušteno.

Foto: Tanjug/AP

Lokalna stanovnica Oksana Formančuk rekla je da je čak i u ovom malom selu, gde je ostalo manje od 200 stanovnika, devet muškaraca mobilisano za borbu.

Među njima je bio i njen muž, koji se vodi kao nestao u akciji od jula, rekla je Formančuk, dodajući da se plaši da će i njena dva odrasla sina biti regrutovana.

"Šta ako i njih oduzmu? Šta ću ja bez njih?", pita ona.

"Nema na čemu da se gradi"

Anastasija Juščuk (21), koja je služila kafu iz kombija u glavnoj ulici u gradu, rekla je da su mnogi njeni prijatelji oklevali da imaju decu. Ona je rekla da iako se nada da će jednog dana osnovati porodicu, nema nameru da to učini u narednih nekoliko godina.

"Nema stabilnosti, nema na čemu da se gradi", rekla je ona.

Postojeći finansijski pritisci su pogoršani ratom, kao što su rastuće kirije i troškovi života, rekla je.

"Mladim ljudima je sada veoma teško da kupe kuću. Moramo biti finansijski stabilni, i ja i moj partner, a situacija u zemlji se stalno menja, svakog meseca ili dva, tako da je teško planirati", dodala je ona.

Anastasija Tabekova, Pančukova zamenica u gradskom veću, ima muža koji služi vojsku.

"Nakon što sam saznala da sam trudna, nekoliko dana kasnije moj muž je mobilisan. Dali su mu odsustvo da prisustvuje porođaju. Otišao je sa suzama u očima", dodala je ona.

Deca mogu pružiti nadu za budućnost, rekla je.

"Poznajem mnoge žene čiji se muževi bore, poznajem žene čiji muževi nažalost više nisu sa nama. One se drže, neke su na terapiji, za neke su njihova deca trenutak radosti, razlog da se ne odustane", zaključila je.

(Telegraf.rs)