Tramp kritikovao evropske lidere: "Evropa propada, vode je slabići, podržao sam ljude koje mnogi ne vole"

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp je rekao za Evropu da predstavlja "propadajuću" grupu nacija koju predvode "slabi" ljudi.

Ovaj široki napad na evropsko političko vođstvo predstavlja predsednikovu najžešću osudu do sada ovih zapadnih demokratija, preteći odlučnim raskidom sa državama poput Francuske i Nemačke, koje već imaju duboko poremećene odnose sa Trampovom administracijom.

Preporučujemo

"Evropa ne zna šta radi"

"Evropa ne zna šta da radi. Mislim da su evropski politički lideri slabi. Ali, takođe mislim da žele da budu politički korektni", rekao je Tramp u intervjuu za Politico, objavljenom danas.

Tramp je opisao gradove poput Londona i Pariza kao gradove koji škripe pod teretom migracija sa Bliskog istoka i iz Afrike.

"Bez promene granične politike, neke evropske države više neće biti održive zemlje", rekao je on.

Predsednik SAD je levičarskog gradonačelnika Londona, Sadika Kana, sina pakistanskih imigranata i prvog muslimanskog gradonačelnika grada, nazvao "katastrofom".

"On je izabran zato što je toliko ljudi došlo. Sada glasaju za njega", rekao je Tramp.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, podseća Politico, u ponedeljak je kritikovao Trampovu administraciju zbog dokumenta o nacionalnoj bezbednosti i pozvao Belu kuću da poštuje suverenitet Evrope i pravo na samoupravu.

U intervjuu, Tramp je rekao da će nastaviti da podržava omiljene kandidate na evropskim izborima, čak i po cenu da uvredi lokalne osetljivosti.

"Podržao sam ljude koje mnogi Evropljani ne vole. Podržao sam premijera Mađarske Viktora Orbana", rekao je Tramp dodajući da se divi Orbanovoj politici kontrole granica.

Foto: Tanjug/AP

Predsednik SAD je rekao da ne pridaje mnogo značaja ulozi evropskih lidera u nastojanju da se okonča rat.

"Oni pričaju, ali ne proizvode ništa, a rat se samo nastavlja i nastavlja", naveo je Tramp.

Rat Rusije i Ukrajine, a ne izborna politika, bio je ono na šta je Tramp izgledao najviše usredsređen. Tvrdio je u ponedeljak da je ponudio novi nacrt mirovnog plana koji se dopao nekim ukrajinskim zvaničnicima, ali da ga sam Zelenski još nije razmotrio.

"Bilo bi lepo kada bi ga pročitao", rekao je Tramp.

Zelenski se u ponedeljak sastao sa liderima Francuske, Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva i nastavio da izražava protivljenje ustupanju ukrajinske teritorije Rusiji kao delu mirovnog dogovora.

Pozvao Ukrajinu da održi izbore

Američki lider ponovio je svoj poziv Ukrajini da održi nove izbore.

"Dugo nisu imali izbore. Znate, pričaju o demokratiji, ali dođe do tačke gde to više nije demokratija", poručio je Tramp.

Foto: Tanjug/AP

Tramp je spojio tu otvorenu, čak i grubu, iskrenost o evropskim pitanjima sa nizom oštrih izjava o poslovima koji su bliži kući: rekao je da bi podrška hitnom smanjenju kamatnih stopa bila test za izbor novog predsedavajućeg Federalnih rezervi. Rekao je da bi mogao da proširi vojne operacije protiv droga na Meksiko i Kolumbiju. I Tramp je pozvao konzervativne sudije Vrhovnog suda Samjuela Alita i Klarensa Tomasa, obojicu u sedamdesetim godinama, da ostanu na funkciji.

Trampovi komentari o Evropi dolaze u posebno nesigurnom trenutku u pregovorima o okončanju rata Rusije i Ukrajine, dok evropski lideri izražavaju sve veću zabrinutost da bi Tramp mogao da napusti Ukrajinu i njene kontinentalne saveznike pred ruskom agresijom. U intervjuu Tramp nije ponudio nikakvu utehu Evropljanima po tom pitanju i izjavio je da je Rusija očigledno u jačoj poziciji nego Ukrajina.

Politico je u utorak imenovao Trampa najuticajnijom figurom koja oblikuje evropsku politiku u godini pred nama, priznanje koje je ranije dodeljeno liderima uključujući ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, italijansku premijerku Đorđu Meloni i mađarskog premijera Viktora Orbana.

Trampovi samouvereni komentari o Evropi predstavljali su oštar kontrast u odnosu na neke od njegovih primedbi o domaćim pitanjima u intervjuu. Predsednik i njegova stranka suočili su se sa nizom izbornih poraza i rastućom disfunkcijom u Kongresu ove jeseni dok su se birači bunili zbog visokih troškova života.

Latinska Amerika

Čak i dok je rekao da vodi mirovnu agendu u inostranstvu, Tramp je rekao da bi mogao dodatno da proširi vojne akcije koje je njegova administracija preduzela u Latinskoj Americi protiv meta za koje tvrdi da su povezane sa trgovinom drogom. Tramp je rasporedio veliku vojnu silu na Karibe da bi napao navodne dilere droge i izvršio pritisak na autoritarni režim u Venecueli.

U intervjuu, Tramp je više puta odbio da isključi mogućnost slanja američkih trupa u Venecuelu kao deo napora da se obori vladar-mučitelj Nikolas Maduro, koga Tramp krivi za izvoz droge i opasnih ljudi u Sjedinjene Države. Neki lideri na američkoj desnici upozorili su Trampa da bi kopnena invazija Venecuele bila crvena linija za konzervativce koji su glasali za njega delom da bi okončali strane ratove.

Foto-kolaž: Tanjug/AP, Pixabay

"Ne želim da isključim ili potvrdim. Ne pričam o tome", rekao je Tramp o raspoređivanju kopnenih trupa, dodajući: "Ne želim da razgovaram o vojnoj strategiji."

Ali predsednik je rekao da bi razmotrio upotrebu sile protiv meta u drugim zemljama gde je trgovina drogom veoma aktivna, uključujući Meksiko i Kolumbiju.

"Naravno da bih", rekao je.

Tramp je jedva branio neke od svojih najkontroverznijih poteza u Latinskoj Americi, uključujući njegovo nedavno pomilovanje bivšeg predsednika Hondurasa Huana Orlanda Ernandeza, koji je služio višedecenijsku kaznu u američkom zatvoru nakon što je osuđen u velikoj zavereničkoj aferi povezanom sa trgovinom drogom. Tramp je rekao da zna "veoma malo" o Ernandezu, osim da su mu "veoma dobri ljudi" rekli da je bivši predsednik Hondurasa bio nepravedno meta političkih protivnika.

"Zamolili su me da to uradim i ja sam rekao, uradiću to", priznao je Tramp, ne navodeći imena ljudi koji su tražili pomilovanje za Ernandeza.

Zdravstvena zaštita i ekonomija

Upitan da oceni ekonomiju pod njegovim vodstvom, Tramp ju je ocenio kao ogroman uspeh: "A-plus-plus-plus-plus-plus." U meri u kojoj su birači frustrirani cenama, rekao je Tramp, kriva je Bajdenova administracija: "Nasledio sam haos. Nasledio sam totalni haos."

Predsednik se suočava sa opasnim političkim okruženjem zbog borbe birača sa troškovima života, pri čemu je otprilike polovina birača ukupno i skoro 4 od 10 ljudi koji su glasali za Trampa 2024. godine u nedavnom istraživanju Politica rekla da su troškovi života najgori nego što su ikad bili.

Tramp je rekao da bi mogao da napravi dodatne promene u politici tarifa da pomogne smanjenju cene određenih proizvoda, kao što je već učinio, ali je insistirao generalno da je trend troškova u pravom smeru.

"Cene sve dolaze dole", rekao je Tramp, dodajući: "Sve dolazi dole."

Cene su porasle 3 posto tokom 12 meseci zaključno sa septembrom, prema najnovijem Indeksu potrošačkih cena.

Trampove političke borbe bacaju senku na njegovu predstojeću odluku o kandidatu za predsedavajućeg Federalnih rezervi, funkciji koja će oblikovati ekonomsko okruženje za ostatak Trampovog mandata. Upitan da li podržavanje drastičnog smanjenja kamatnih stopa predstavlja test za njegovog kandidata za FED, Tramp je odgovorio kratkim "da."

Najneposrednija pretnja troškovima života za mnoge Amerikance je isticanje pojačanih subvencija za zdravstveno osiguranje za planove na tržištu Obamakera, koje su usvojili demokrati pod bivšim predsednikom Džoom Bajdenom i koje ističu krajem ove godine. Očekuje se da će premije zdravstvenog osiguranja skočiti 2026. godine, a humanitarne medicinske organizacije već beleže značajan porast zahteva za pomoć čak i pre nego što subvencije isteknu.

Foto: Tanjug/AP

Tramp je uglavnom bio odsutan iz pregovora o zdravstvenoj politici u Vašingtonu, dok su demokrate i neki republikanci koji podržavaju kompromis o subvencijama naišli na zid opozicije na desnici. Postizanje dogovora - i obezbeđivanje podrške dovoljnog broja republikanaca da se on usvoji - verovatno bi zahtevalo direktnu intervenciju predsednika.

Ipak, upitan da li bi podržao privremeno produženje subvencija Obamakera dok sa zakonodavcima razmatra veliki plan, Tramp je ostao neodlučan.

"Ne znam. Moraću da vidim", rekao je, prešavši zatim na napad na demokrate zbog toga što su, kako je rekao, previše velikodušni prema osiguravajućim kompanijama u Zakonu o pristupačnoj nezi.

Oblak neizvesnosti lebdi oko namera administracije po pitanju zdravstvene politike. Krajem novembra, Bela kuća planirala je da predstavi predlog za privremeno produženje subvencija Obamakera, ali je najava odložena. Tramp je godinama naizmenično obećavao da će predstaviti sveobuhvatan plan za zamenu Obamakera, ali to nikada nije učinio. To se nije promenilo ni u intervjuu.

"Želim da ljudima dam bolje zdravstveno osiguranje za manje novca", rekao je Tramp. "Ljudi će dobiti novac, i oni će kupiti zdravstveno osiguranje koje žele."

Vrhovni sud

Veliki delovi Trampove domaće agende trenutno se nalaze pred Vrhovnim sudom, sa generalno naklonjenom konzervativnom većinom od 6 prema 3, koja je ipak postavila neke prepreke najodvažnijim verzijama izvršne vlasti koje je Tramp pokušao da primeni.

Tramp je razgovarao sa Politico nekoliko dana nakon što je Vrhovni sud pristao da sasluša argumente o ustavnosti prava na državljanstvo po rođenju, automatskog dobijanja državljanstva za ljude rođene u Sjedinjenim Državama. Tramp pokušava da ukine to pravo i rekao je da bi bilo "pogubno" ako bi sud blokirao takav potez.

Ako sud presudi u njegovu korist, Tramp je rekao da još nije razmotrio da li bi pokušao da oduzme državljanstvo ljudima koji su rođeni kao državljani prema trenutnom zakonu.

Tramp se razišao sa nekim članovima svoje stranke koji su se nadali da bi dvojica najstarijih konzervativaca u sudu, Klarens Tomas i Samjuel Alito, mogli da razmotre odlazak u penziju pre parlamentarnih izbora kako bi Tramp mogao da imenuje još jednog konzervativca dok su republikanci garantovano kontrolisali Senat.

Predsednik je rekao da bi radije da Alito (75) i Tomas (77) najpouzdanije konzervativne sudije u sudu, ostanu.

"Nadam se da će ostati jer mislim da su fantastični", rekao je on.

(Telegraf.rs)