Dok Trampov ultimatum ističe, sve se glasnije postavlja pitanje: Ko će od njih naslediti Vladimira Putina?

Dok ističe rok Donalda Trampa da se dogovori prekid vatre u Ukrajini, koji Rusija po svemu sudeći neće ispoštovati, ponovo je aktuelizovano pitanje - Ko će naslediti Vladimira Putina na čelu najveće zemlje na svetu?

Kroz istoriju, pokretanje i gubljenje ničim izazvanih ratova bio je pouzdan način da diktatori izgube vlast, bilo rukom osvetoljubivih naroda koje su napali, putem dvorskih pučeva nezadovoljnih elita, ili čak kroz ustanke običnih građana umornih od žrtvovanja za smrtonosne zablude jednog tiranina.

Nekoliko dana nakon što je Argentina izgubila rat za Foklandska ostrva protiv Ujedinjenog Kraljevstva 1982. godine, general Leopoldo Galtijeri, vođa posrnule vojne hunte koja je pokrenula rat kako bi sprečila zahteve za nove izbore, podneo je ostavku i započeo proces obnove demokratije.

Reći da se stvari nisu dobro završile za mnoge pojedinačne diktatore koji su pokušali da dodaju teritorijalne pretenzije svojoj unutrašnjoj represiji od Benita Musolinija do Sadama Huseina bilo bi vrlo blago rečeno, prenosi The Week.

Surova istorija zasigurno opterećuje i ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je bio sve brutalniji autoritarni lider Rusije gotovo čitav 21. vek, a njegov katastrofalni rat po sopstvenom izboru u Ukrajini ušao je u četvrtu godinu u februaru. Sukob koji, prema navodima Instituta za proučavanje rata (ISW), "nije uspeo da ostvari gotovo nijedan od njegovih deklarisanih vojnih ciljeva", uprkos tome što je, kako se procenjuje, "oko 900.000 Rusa ubijeno ili ranjeno".

Iako Putinov režim trenutno nije u opasnosti da bude svrgnut ukrajinskim tenkovima oko Kremlja, što se rat bude više odugovlačio bez odlučujućeg vojnog proboja, to je veća verovatnoća da bi Putin mogao biti uklonjen od strane rivala unutar Rusije ili možda čak odbačen i od samog ruskog naroda, koji revolucije poznaje vrlo dobro.

Tokom nekoliko nedelja početkom 2025. činilo se da novoizabrani američki predsednik Donald Tramp baca Putinu pojas za spasavanje javno je napadao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u Beloj kući, krivio žrtve rata u Ukrajini za sam rat i stao na stranu Rusije u Savetu bezbednosti UN.

Međutim, u martu je Tramp "odbio da pristane na Putinov glavni zahtev“, a to je bilo "okončanje strane vojne i obaveštajne pomoći Ukrajini", naveo je nemački Maršalov fond. Sam Tramp "izgleda da brzo gubi strpljenje s posrnulim mirovnim procesom koji pokazuje malo znakova napretka", naveo je Atlantski savet, iako i dalje ostaje nejasno da li je "spreman da pojača pritisak na Putina i poveća cenu nastavka invazije".

Putinove nade da će Trampova administracija brzo nametnuti Ukrajini rešenje povoljno za Moskvu do sada su propale. U međuvremenu, rat se nastavlja, dok je Putin prinuđen da se oslanja na vojne pojačanja iz Severne Koreje, uspostavljajući "brak iz koristi, ili čak brak iz očaja", kako navodi RAND.

Putin je takođe morao da se osloni na Iran, preokrenuvši dugogodišnji odnos pokrovitelja i klijenta između Moskve i Teherana. Iran je, prema navodima Karnegi fondacije za međunarodni mir, dao "značajan doprinos ruskim kopnenim operacijama", kao i da je „Rusiji isporučio stotine balističkih raketa kratkog dometa". Nijedan od ovih razvoja događaja ne predstavlja znak snage za Putina i njegov režim.

Ruska ekonomija takođe počinje da posrće pod teretom dugoročnih sankcija i ratnog stanja. Iako je ruska ekonomija "više puta prkosila očekivanjima" od početka rata u Ukrajini, beležeći čak i značajan rast BDP, Putin se i dalje bori da "upravlja ratnom ekonomijom" koja se suočava s "rastućom inflacijom, pritiskom sankcija i rekordnom potrošnjom u odbrambenom sektoru", navodi Atlantski savet.

Sa inflacijom koja je skoro devet odsto i kamatnim stopama povećanim na 23 odsto, čak je i sam Putin bio prinuđen da prizna "da je ekonomija zemlje pregrejana", navodi CNBC. Ruska ekonomija je u "sve nesigurnijem stanju", prenosi Rojters, uprkos kontradiktornim tvrdnjama iz Moskve.

Sa 72 godine, Putin takođe ulazi u sumrak svog života, nakon što je dominirao ruskom politikom punih 25 godina. Istraživanje koje je u julu 2024. godine sprovela Radio Slobodna Evropa/Radio Liberti (RFE/RL), a koje je obuhvatilo više od 40 stručnjaka za Rusiju, pokazalo je da 40 odsto njih veruje da će Putin ostati na vlasti do smrti, dok 23 odsto očekuje "dvorski puč". Samo 3 odsto stručnjaka veruje da će Putin ikada dobrovoljno napustiti vlast.

Ali bez obzira na to kako se to desi, postoji nekoliko alternativa koje bi jednog dana mogle zameniti Putina na mestu predsednika Ruske Federacije. Sam Putin "neprestano razmatra moguće naslednike i potvrdio je da ima listu kandidata", navodi Kyiv Independent, pozivajući se na intervju koji je ruski autokrata dao "proruskom državnom novinaru Pavlu Zarubinu". Nažalost, Putin nije otkrio nijedno ime sa svoje liste.

MIHAIL MIŠUSTIN

Ruski 59-godišnji premijer bio bi logičan izbor za naslednika, i to ne samo zato što bi postao privremeni predsednik ukoliko Putin ode pre isteka mandata. Mišustina su stručnjaci za Rusiju u istraživanju RFE/RL takođe smatrali najverovatnijim Putinovim naslednikom. Obučeni ekonomista, Mišustin je proveo deceniju kao šef poreskog biroa zemlje pre imenovanja za premijera 2020.

Mišustin je ćutao o ratu u Ukrajini i uglavnom se fokusirao na suzbijanje posledica zapadnih sankcija koje su uvedene Rusiji od početka rata u februaru 2022. godine, ali je navodno bio protiv Putinove odluke o invaziji. To bi ga moglo učiniti dobro pozicioniranim da održi osnovne strukture ruskog autoritarnog režima netaknutim, dok se strateški povlači ili prihvata manje povoljne uslove nego što je Putin bio spreman da toleriše.

SERGEJ SOBJANJIN

Dugogodišnji gradonačelnik Moskve dugo se nagoveštavao kao naslednik i bio je drugi najpopularniji izbor među stručnjacima u anketi RFE/RL. Sobjanjin (60) rođen je u ruskoj Tjumenskoj oblasti i pre nego što je započeo političku karijeru u Sovjetskom Savezu 1980-ih, radio je u fabrici metalnih cevi. Bivši regionalni guverner, koji je takođe bio zamenik premijera Rusije između 2008. i 2010. godine, Sobjanjin je bliski Putinov saveznik i član njegove političke stranke Jedinstvena Rusija.

"Njegovom usponu na istaknuto mesto doprinela je njegova sposobnost da se pridržava svih linija koje je Putin postavio o ključnim aspektima unutrašnje politike Rusije, dok istovremeno ćuti o nekim teškim za snalaženje spoljnim politikama", rekla je Olga Kijan iz organizacije "Rusija je važna".

Ono što ga čini vodećim kandidatom za vođstvo Rusije posle Putina je njegov uspeh u održavanju "gladkog funkcionisanja ruske prestonice kroz masovne proteste opozicije, katastrofalnu pandemiju Kovida i sada redovne ukrajinske napade dronovima", navela je agencija Frans pres.

DMITRIJ MEDVEDEV

Medvedev (59) je bio predsednik Rusije četiri godine, od 2008. do 2012. godine, pre nego što se povukao u korist Putina u onome što se kasnije ispostavilo kao unapred dogovoreni sporazum. Rođen u Lenjingradu, bivši profesor prava je možda Putinov najdugogodišnji saveznik, a prihvatio je podređenu ulogu premijera od 2012. do 2020. Sada zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, Medvedev je zauzeo ratoboran ton povodom rata u Ukrajini.

"Ovaj sukob će trajati veoma dugo. Verovatno decenijama", nedavno je rekao ruskim novinskim agencijama.

Takođe je zapretio preventivnim nuklearnim udarom ako Ukrajina pokuša da stekne sopstveni nuklearni arsenal. Međutim, ostaje pitanje da li bi neko ko je toliko dugo bio poslušan Putinu mogao da preuzme ili učvrsti vlast. Mark Galeoti iz časopisa "Spektejtor" ispričao je vic koji je navodno kružio Moskvom, u kojem Medvedev traži volan u automobilu, a Putin vadi daljinski upravljač sa suvozačevog sedišta i poručuje mu da će on voziti.

SERGEJ KIRIJENKO

Ovaj 62-godišnji prvi zamenik šefa kabineta Putina, je majstor za sve, a nedavno je dobio zadatak da upravlja lažnim referendumima u regionima koje je Rusija aneksirala od Ukrajine 2022. Devedesetih godina prošlog veka, Kirijenko je bio poznat kao liberalni reformator, toliko da ga je tadašnji predsednik Boris Jeljcin 1998. godine proglasio najmlađim premijerom u istoriji zemlje.

Ali, Kirijenkov mandat poklopio se sa najgorom postsovjetskom finansijskom krizom u zemlji, i bio je primoran da se povuče posle četiri meseca. Tokom svog kratkog mandata na funkciji, Kirijenko je doneo sudbonosnu odluku da imenuje Putina za šefa FSB, naslednice KGB. Kirijenko vredno radi "da bi sebe učinio nezamenljivim zupčanikom u točkovima vlasti", navodi Karnegi. Kao Putinov bliski saradnik, Kirijenko bi verovatno dobio najvišu poziciju samo ako bi procesom sukcesije upravljao Putin ili njegovi saveznici.

ALEKSEJ DJUMIN

Djumin (52) izgradio je svoj uticaj kao Putinov telohranitelj 1990-ih pre nego što se popeo na razne uloge unutar ruske države, uključujući zamenika direktora vojnoobaveštajne službe GRU, guvernera Tulske oblasti, a sada sekretara Državnog saveta. Djumin je bio ključan u izvođenju proruskog ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča iz zemlje 2014. godine nakon prodemokratskog ustanka u Kijevu, a zatim je služio kao komandant specijalnih snaga u uspešnoj operaciji otimanja Krima od Ukrajine.

Nekada zamenik ministra odbrane Sergeja Šojgua, kružile su brojne glasine da će Djumin zauzeti mesto svog bivšeg šefa, iako na kraju nije dobio tu poziciju. Djuminov uspon na vlast je simboličan za to kako Putin funkcioniše, identifikujući saveznike, a zatim ih premeštajući sa jedne pozicije vlasti na drugu unutar prostrane ruske države. Ovo ukazuje na "spori proces u poslednje vreme, jer ljudi najbliži Putinu", uključujući telohranitelje, "počinju da se imenuju na ključne pozicije", rekao je Mark Galeoti.

Ako bi Putin dobrovoljno odstupio, Djumin "bio bi jedan od glavnih kandidata, zahvaljujući i svojoj dugogodišnjoj bliskosti sa ruskim liderom i svom svestranom profesionalnom iskustvu", saopštio je Dejvis centar za ruske i evroazijske studije.

NIKOLAJ PATRUŠEV

Do maja 2024. godine, Patrušev je bio sekretar Saveta bezbednosti Rusije. Takođe je bio vodeći zagovornik ideje da postoji zapadna zavera za slabljenje ili eventualno razbijanje Ruske Federacije. Ovaj 73-godišnjak poznaje Putina još od kada su zajedno radili u KGB i postao je glavni strateg u invazijama na Ukrajinu 2014. i 2022.

"Njegove ideje čine temelje odluka koje donosi Putin. On je jedna od retkih ličnosti koje Putin sluša2, rekla je Tatjana Stanovaja za Vašington post 2022.

"Vašington i London ponovo se udružuju sa nacizmom i fašizmom“, rekao je Patrušev u intervjuu za ruski list Rosijskaja gazeta u martu 2023. "Oni nemaju problema da koriste Ukrajinu da zapale Evropu ili ceo svet, verujući da mogu da se izvuku sa bilo čim".

Tokom rata, Patrušev je mnogo putovao, nastojeći da ojača diplomatsku poziciju Rusije i igrajući ključnu ulogu u upravljanju savezom sa Kinom. Ali nakon što ga je u Savetu bezbednosti Rusije zamenio Sergej Šojgu, Patruševljeva zvezda je izgleda izbledela. Patruševljev 47-godišnji sin Dmitrij, trenutno zamenik premijera za poljoprivredu, je još jedan navodni Putinov naslednik. Mlađi Patrušev je "napravio vrtoglavu karijeru" i "redovno prisustvuje sastancima u Kremlju sa Putinom", navodi RSE.

DRUGE MOGUĆNOSTI?

Pre njegovog ubistva 2023. godine, vođa plaćenika Vagner grupe Jevgenij Prigožin takođe bi se smatrao potencijalnim naslednikom. Ali u Putinovoj Rusiji je opasno biti viđen kao neko ko ima previše ambicija. Jedno ime koje se popelo na vrh liste potencijalnih naslednika je Andrej Belousov, koji je imenovan za novog ruskog ministra odbrane u maju 2024. godine. Ekonomista po obrazovanju, Belousov (63) bio je prvi zamenik premijera od 2021. godine do imenovanja za ministra odbrane.

Još jedan bliski Putinov saveznik, Belousov, verovatno bi nastavio većinu Putinove politike i unutar i van Rusije. Promena u ministarstvu odbrane verovatno znači da je Sergej Šojgu, odlazeći ministar, u sukobu sa Putinom, posebno imajući u vidu putanju rata koji je bio zadužen da nadgleda. Šojgu nije dobio nijedan glas u anketi RFE/RL o Putinovim naslednicima uprkos imenovanju za sekretara Saveta bezbednosti Ruske Federacije.

Tu je i Dmitrij Kozak (66), bivši zamenik premijera, a sada zamenik šefa kabineta Kremlja, koji je navodno postigao sporazum sa Ukrajinom pre rata koji je Putin odbio.

U slučaju potpunog sloma samog režima, naravno, lista mogućnosti ne bi bila ograničena na Putinove lojaliste i druge insajdere iz Kremlja. Opozicioni lider Aleksej Navaljni bi nekada bio najistaknutiji političar koji bi mogao da pokuša da vodi postputinovsku Rusiju, ali je umro u zatvoru u februaru 2024. Putin je ubio neke opozicione lidere, poput Borisa Njemcova, dok drugi, poput tajkuna Mihaila Hodorkovskog, žive u egzilu.

Preostali protivnici režima poput Hordokovskog "pokušavaju da izgrade koaliciju sa antiratnim grupama širom sveta i prognanim ruskim opozicionim ličnostima", koja uključuje "rusku šahovsku legendu Garija Kasparova, Mihaila Kasjanova, bivšeg ruskog premijera i Vladimira Kara-Murzu“, navodi Asošijejted pres. Kara-Murza, politički aktivista i novinar, pušten je iz ruskog zatvora 2024. godine u okviru razmene zatvorenika i sada živi u egzilu. Ali nije jasno koliku podršku, ako je uopšte ima, ove ličnosti imaju na terenu u Rusiji.

(Telegraf.rs)