ROĐENE UBICE U ovim zatvorima nastaju najsmrtonosnije bande na svetu: Sistem jači od države, ovako funkcionišu

Administracija predsednika SAD Donalda Trampa pojačava napore da se suprotstavi bandama koje krijumčare drogu u Sjedinjene Države, uključujući smrtonosne vojne napade na moru i pooštravanje graničnih kontrola.

Međutim, dok SAD povećavaju otvorene intervencije, stručnjaci upozoravaju da kreatori politike možda zanemaruju ključni "front": zatvore širom regiona.

Mnoge od najmoćnijih kriminalnih organizacija u Latinskoj Americi nisu nastale na granicama, ulicama ili u džunglama, već unutar zatvora. Pretrpani, slabo opremljeni i često praktično samoupravljani, ovi zatvori dugo služe kao "inkubatori" u kojima naoružane grupe regrutuju članove, reorganizuju se i šire uticaj. U tom regionu, najmanje deset organizacija je ili nastalo ili ojačalo unutar zatvora.

Od Tokorona do Sao Paula

Primer je grupa Tren de Aragua, na koju je Trampova administracija ciljala nedavnim napadima na sumnjive brodove s drogom, čime su porasle tenzije s liderom Venecuele, Nikolasom Madurom, iako nije bilo čvrstih dokaza o vezi između brodova i kriminalne grupe.

Osnovana u zatvoru Tokoron u saveznoj državi Aragva početkom 2010-ih, grupa je u početku nastojala da uspostavi unutrašnji red radi boljih životnih uslova, navodi izveštaj Transparency Venezuela.

"Postojala je socijalna frustracija - nezadovoljstvo načinom na koji država postupa sa zatvorenicima", rekla je venecuelanska novinarka Rona Riskez. "Nehumani uslovi i nedostatak državne podrške direktno su doprineli usponu pranesa (pranes - skraćenica od španskog izraza Preso Rematado Asesino Nato, što znači "čvrst zatvorenik, rođeni ubica", termin koji se u Venecueli koristi za zatvorenike koji su postali faktičke vođe zatvorskih frakcija, sa velikom kontrolom nad drugim zatvorenicima i kriminalnim aktivnostima unutar zatvora, op.aut)."

Pranesi su na kraju postali faktički vladari mnogih venecuelanskih zatvora.

"Imali su potpunu kontrolu. Nacionalna garda i upravnici zatvora slušali su njihove naredbe", rekla je Riskez. Oporezivali su zatvorenike, kontrolisali protok zabranjenih ili ilegalnih dobara, i čak vodili spoljne operacije iznude i otmica. Vlada je upala u zatvor Tokoron 2023. i tvrdi da je kriminalna grupa raspuštena, iako su lideri, Hektor Rustenford Gerero Flores, poznat kao "Ninjo Gerero", i Johan Petric, i dalje na slobodi.

Slična dinamika viđena je u čitavom regionu. U Brazilu su kriminalne grupe kao Primeiro Comando da Capital (PCC) i Comando Vermelho (CV) nastale unutar zatvora krajem 1970-ih i 1990-ih kada su zatvorenici ustajali protiv prenatrpanosti, zlostavljanja i loših uslova.

Gregorio Fernandes de Andrade, advokat koji je proveo 16 godina u zatvoru zbog ubistva, opisao je kako su ćelije bile toliko pretrpane da su zatvorenici često spavali u improvizovanim mrežama okačenim o plafon. "Često sam bio u ćeliji od 4x4 metra sa 40 zatvorenika. Morali smo da se smenjujemo za spavanje."

Prema saveznim podacima, zatvori u Brazilu rade sa 140% kapaciteta, sa više od 700.000 zatvorenika u objektima predviđenim za manje od 500.000, što je uobičajena realnost u mnogim latinoameričkim zemljama.

Potražnja je postala posao za članove organizovanih grupa, koji zatvorenicima prodaju sve od higijenskih potrepština i hrane do fizičke zaštite i pravne pomoći.

Andrade, koji je delio ćeliju sa Roni Pejšotom, jednim od lidera Comando Vermelho, kaže da se članstvo retko stiče prinudom. "Nema puške na glavi. Ljudi se bore da uđu iz potrebe. Te frakcije te prihvataju - više nego što je to ikada učinila država."

Do sredine 2000-ih, PCC je dominirao zatvorima u Sao Paulu. "Prisutan je u oko 90% državnih jedinica, a ubistava praktično nema - PCC je sistem 'pacifikovao' gotovo 20 godina", rekla je sociološkinja i profesorka na Federalnom univerzitetu ABC, Kamila Kaldeira Nunes Dias.

PCC takođe upravlja jednim od najmoćnijih kokainskih izvoznika u Južnoj Americi, snabdevajući evropska tržišta preko brazilskih luka, dok CV kontroliše koridore za krijumčarenje od Perua kroz Amazonsku prašumu. Stručnjaci kažu da je rad unutar zatvora bio ključan za uspostavljanje ovih bandi u spoljnjem svetu.

Lideri bandi upravljaju kupovinom droge, teritorijalnim širenjem i ubistvima iz zatvora. "Zatvore zovemo poslovnim 'zadnjim sobama'. Mnogi lideri radije deluju iznutra jer su tamo sigurniji", rekla je Elizabet Dikinson iz International Crisis Group.

Međutim, borbe za kontrolu ćelija i zatvorenika mogu biti smrtonosne, posebno u objektima gde koegzistira više frakcija.

Borba za ključeve ćelija

U Latinskoj Americi masakri u zatvorima zbog teritorijalne kontrole postali su česta pojava. U zatvoru Uribana u Venecueli sukob između šefova bandi 2013. doveo je do smrti najmanje 61 osobe. U Brazilu je sličan sukob izazvao zloglasni masakr u zatvoru Karandiru 1992., kada je poginulo 111 zatvorenika, što je doprinelo usponu PCC-a.

U Ekvadoru, situacija je još eksplozivnija. Zbog strateške uloge u globalnom izvozu kokaina, gradovi kao Gvajakil omogućili su mešanje stranih aktera - meksičkih kartela i kolumbijskih disidenata - u lokalne bande. Kada su njihovi lideri zatvoreni, borba za kontrolu prešla je u zatvore.

Danijel Ponton, dekan Škole bezbednosti i odbrane na IAEN-u, kaže da su ekvadorski zatvori često organizovani u blokove koje kontrolišu različite grupe, što izaziva sukobe.

"Svaki blok ima sopstvenu ekonomiju i vođstvo - sve je privatizovano i kontrolisano od strane bande. Ako imam spor sa kriminalnim liderom, idem u njegov blok, ubijem ga i preuzimam njegovu strukturu", kaže Ponton.

Ova realnost brutalno je demonstrirana nakon ubistva Horhea Luisa Zambrana, poznatog kao "Raskinja", dugogodišnjeg lidera Los Choneros 2020. godine. Njegova smrt razbila je balans među rivalima. Los Lobos, Los Tiguerones i druge frakcije počele su da se bore za dominaciju, što je dovelo do masakra sa više od 400 poginulih zatvorenika za manje od tri godine.

Za lidere bandi krvoproliće je opravdano zbog profita. Zatvorska tržišta u Ekvadoru sada vrede više od 200 miliona dolara godišnje - više nego dvostruko od budžeta SNAI-ja, organa koji nadgleda zatvorski sistem, koji je 2021. iznosio oko 99 miliona dolara.

Zatvori su postali ključne tačke u globalnom lancu kokaina, nudeći skladištenje, logistiku i zaštitu krijumčarima.

Čvrsta ruka

U Latinskoj Americi kampanje "mano dura" (čvrsta ruka) postale su politički fokus, s obećanjima političara o strožim kaznama, masovnim hapšenjima i većoj ulozi vojske.

Godine 2024, glasači u Ekvadoru odobrili su vojno uključivanje u policiju i duže kazne nakon talasa ubistava i masakara u zatvorima. U Brazilu je 18. novembra doneta odluka da se grupe poput PCC-a i CV-a tretiraju kao terorističke organizacije, sa ciljem znatnog produženja zatvorskih kazni.

Izvršna vlast u Brazilu, međutim, odbila je da PCC i CV klasifikuje kao terorističke grupe, jer su to profitno orijentisane kriminalne organizacije, a ne ideološke, i ne ispunjavaju pravne kriterijume za terorizam.

Model "Bukele" u El Salvadoru - zasnovan na masovnom zatvaranju i otvaranju mega-zatvora CECOT sa kapacitetom od 40.000 zatvorenika - postao je politički reper za desničarske lidere širom regiona. Lideri u Ekvadoru, Paragvaju i Argentini najavili su slične mere.

Nekoliko zemalja ulaže u novi talas izgradnje zatvora. U Ekvadoru je otvoren El Encuentro, zatvor visokog nivoa bezbednosti sa kapacitetom za oko 800 visokorizičnih zatvorenika, opremljen biometrijom, signalnim blokadama i pojačanim nadzorom, ali nasilje i dalje postoji. U 2024, predsednica Hondurasa Ksiomara Kastro najavila je mega-zatvor za 20.000 ljudi, kao deo šire akcije protiv bandi.

Skrivena linija fronta

Grupe za ljudska prava i analitičari upozoravaju da masovna zatvaranja po modelu "Bukele", koji nosi ime po predsedniku El Salvadora Najibu Bukeleu, nisu lako primenjiva, posebno u zemljama sa fragmentiranim kriminalnim tržištima i slabim državnim institucijama.

"Kada imate prenatrpan zatvor, haos i nedostatak resursa, stvarate priliku za kriminalne grupe da preuzmu kontrolu", kaže Dikinson iz Crisis Group. "Mnogi, posebno manji prestupnici, postaju žrtve ove ekonomske eksploatacije i udružuju se sa frakcijama samo da prežive."

Andrade, koji je imao 22 godine kada je uhapšen, tvrdi da je rešenje u prekidanju ciklusa.

"Imao sam više prilika da se priključim kriminalu nego da živim pošteno", rekao je. "Lakše je za dete da dobije kesu droge i pištolj nego knjigu i olovku."

"Postoje pametni ljudi u zatvoru koji ne mogu ni da zamisle drugu šansu u društvu jer im prva nikada nije data", dodaje Andrade, koji je kasnije stekao master diplomu i postao krivični advokat.

"Ako nastavimo da ih brutalizujemo unutra, na kraju postaju vojnici kriminala napolju", zaključio je on.

(Telegraf.rs)