Raspada se još jedan Trampov mirovni dogovor: Pobunjenici ušli u strateški važan grad, na meti civili

Pobunjenici iz militantne grupe M23 koje podržava Ruanda ušli su u grad Uvira na istoku Konga, blizu granice s Burundijem, što predstavlja najveću eskalaciju u mesecima dugom ratu, rekli su izvori za Reuters u sredu. Nastavkom sukoba doveden je u pitanje još jedan mirovni dogovor na kom je radio američki predsednik Donald Tramp, koji ga je i predstavio svojom velikom diplomatskom pobedom.

Ovaj mirovni dogovor je još jedan u nizu onih koji su pred kolapsom, s obzirom na to da je i plan za Tajland i Kambodžu, iako je danas Tramp saopštio da je ponovo postignut dogovor i prekidu vatre, na "klimavim nogama", ali i onaj za Ukrajinu, kojem se još ne nazire kraj.

Uvira, grad na obali jezera Tanganjika, služila je kao sedište vlade koju je imenovala Kinšasa u provinciji Južni Kivu i kao njena regionalna vojna baza otkako je glavni grad provincije, Bukavu, pao u ruke M23 u februaru. Kontrola nad Uvirom mogla bi pobunjenicima da otvori put za napredovanje dalje od Južnog Kivua.

Najnoviji prodor u napredovanju M23 kroz oblast bogatu mineralima dolazi manje od nedelju dana nakon što su predsednik Konga Feliks Čisekedi i njegov ruandski kolega Pol Kagame razgovarali s Trampom u Vašingtonu i potvrdili svoju posvećenost mirovnom sporazumu uz posredovanje SAD.

Od tada, Kongo i Ruanda međusobno se optužuju za kršenje tog sporazuma.

Kongoanski ministar spoljnih poslova pozvao je Vašington da proširi ciljane sankcije protiv Ruande kako bi se "povratila kredibilnost" američkih posredničkih napora. Ruanda, koja negira podršku M23, okrivljuje kongoanske snage i Burundi za ponovne borbe.

Nasilje u Uviri pokazuje da samo potpisivanje sporazuma u Vašingtonu "nije dovoljno da se obezbedi bezbednost civila u istočnom Kongu", rekao je Luis Madž, direktor za Centralnu Afriku u organizaciji Human Rights Watch.

Sporna kontrola nad Uvirom

Ujedinjene nacije navode da je oko 200.000 ljudi poslednjih dana napustilo svoje domove, kao i da su ubijene desetine civila.

Nije bilo jasno u sredu da li M23 u potpunosti kontroliše Uviru.

"Još se čuje pucnjava", rekao je jedan stanovnik koji nije želeo da bude imenovan iz bezbednosnih razloga. M23 je govorio meštanima da ostanu kod kuće dok njihove snage uklanjaju svaki otpor, naveo je on.

Izvor iz kongoanske vlade rekao je za Reuters da vojska neće reagovati kako bi zaštitila civile.

"Grad Uvira je sada oslobođen", naveo je Lorens Kanjuka, portparol koalicije kojoj pripada M23, na društvenoj mreži X.

Ali ministar spoljnih poslova Burundija, Eduar Bizimana, rekao je za Reuters da Uvira "još nije pala".

Strah od regionalnog širenja nasilja

M23 je u januaru izveo munjevit napad na istok Konga, zauzevši više teritorije nego ikada ranije, uključujući Gomu i Bukavu, dva najveća grada regiona.

Pobunjenici su od tada učvrstili kontrolu nad oblastima koje drže, ali su se uzdržavali od većih napredovanja dok su učestvovali u mirovnim razgovorima koje je predvodio Katar u Dohi.

Reuters je u ponedeljak izvestio da je M23 zauzeo Luvungi, mesto koje je još od februara predstavljalo liniju fronta, i da se vode žestoke borbe u blizini Sangea i Kilibe, sela koja se nalaze dalje duž puta ka Uviri sa severa.

U utorak su SAD i još devet članica Međunarodne kontakt grupe za Velika jezera izrazili "duboku zabrinutost" zbog obnovljenih sukoba u Južnom Kivuu, upozorivši da nasilje može destabilizovati širi region.

U intervjuu za Reuters kasno u utorak, kongoanska ministarka spoljnih poslova Tereza Kajikvamba Vagner rekla je da bi Vašington trebalo da pojača sankcije Ruandi, ciljajući "pojedince u lancu komandovanja" i institucije poput ruandske vojske kako bi se ograničila njena sposobnost kupovine oružja.

"Vašington mora da povrati kredibilitet svog procesa kroz odgovornost", rekla je Vagner. "Nije dovoljno osuđivati. Nije dovoljno biti uznemiren ili zabrinut."

Ruanda brani svoj stav

Ruanda tvrdi da se njene trupe nalaze na istoku Konga zbog "odbrambenih mera", iako Vašington i Ujedinjene nacije navode da postoje jasni dokazi o ruandskoj podršci pobunjenicima.

Ruandski ministar spoljnih poslova Olivije Ndungirehe rekao je za Reuters u sredu da dodatne sankcije neće okončati borbe, okrivivši Kinšasu za neispunjavanje mirovnih sporazuma ili poštovanje moratorijuma na vazdušne napade koji je, kako je tvrdio, dogovoren u Vašingtonu prošlog meseca.

Kongoanske snage napadale su položaje pobunjenika i lokalne zajednice u provinciji Južni Kivu "nedeljama i mesecima" pre nedavne eskalacije, rekao je on.

"Međunarodna zajednica nije zahtevala prekid tih napada koje su kongoanske vlasti pripremale mesecima, a pokrenuti su prošle nedelje", saopštilo je ruandsko ministarstvo spoljnih poslova, dodajući da Burundi pomaže kongoanskim snagama da bombarduju gradove blizu svoje granice.

"Vojska Burundija okupila je blizu 20.000 vojnika u Južnom Kivuu u službi vlade Konga."

Burundi nije odmah odgovorio na saopštenje Ruande.

Trampov mirovni plan

Sporazum između DR Konga i Ruande koji je potpisan 2025. nosi naziv 2025 Democratic Republic of the Congo–Rwanda peace agreement (poznat i kao "Washington Accords").

Ceremonija potpisivanja je održana u Vašingtonu, a prisustvovao je baš Donald Tramp, uz lidere Konga i Ruande.

U javnim izjavama Tramp je rekao da smatra da je sporazum "istorijski" i da pruža šansu za "novu eru saradnje i prosperiteta" između dve zemlje.

Iako je sporazum formalno potpisan, primetno je da onima na terenu - posebno u istočnom Kongu - teško pada da okončaju borbe, te da ključne odredbe (poput povlačenja ruandskih snaga iz istočnog Konga, razoružavanja pobunjeničkih grupa i uspostavljanja mehanizama bezbednosti) još nisu sprovedene.

Poseban problem je to što pobunjenička grupa M23 - za koju mnogi osporavaju da je pod uticajem ili podrškom Ruande - i dalje deluje u regionu. Sporazum nije jasno definisao sudbinu M23 i kako će se integrisati ili razoružati, što je veliki izvor skepticizma.

Kritičari upozoravaju da je ekonomski deo sporazuma - posebno pristup bogatim mineralnim resursima Konga - mogao da ima značajnu ulogu u motivaciji SAD, ne nužno primarno radi mira, već radi strateške i ekonomske koristi.

Ostaje neizvesno da li će mirovni plan uspeti da reši suštinske probleme, jer se značajni elementi sporazuma i dalje sporo ili nikako ne realizuju, a situacija na terenu i dalje ostaje nestabilna.

(Telegraf.rs)